Из историје београдске штампе

06. 12. 2021.

Аутор: Тамара Радојковић Извор: УНС

Борба за родну равноправност кроз београдску штампу

Женски покрет је био први југословенски феминистички часопис, посвећен искључиво борби за права жена. Излазио је у Београду од 1920. до 1938. године, као гласило Одбора Друштва за просвећивање жена и заштиту њихових права. Власница часописа била је Милица Дедијер, а прва главна уредница Зорка Каснар, али ју је убрзо заменила Катарина Богдановић.

Лист је основан као месечни часопис, са намером да помогне женама да стекну једнакост са мушкарцима у политичком и друштвеном животу. Годишња претплата износила је 24 динара. За неколико година од покретања почиње да излази два пута месечно, због чега је и претплата удвостручена. Међутим, убрзо се проређује и почиње да излази као двоброј или троброј, услед финансијских потешкоћа, које су довеле до гашења часописа. Лист је објављиван на оба писма, ћирилици и латиници, али и на словеначком језику.

(Женски покрет, број 69, 1. април 1923, пример насловне стране на ћирилици, латиници и словеначком језику)

Друштво за просвећивање жена и заштиту њихових права основано је годину дана пре часописа. Чланови одбора друштва су као једну од најважнијих препрека за решавања свих проблема родне равноправности истицали неравноправност жена у политичком животу. Друштво се залагало и да жена почне да ради и зарађује, и тиме себи омогућава материјални опстанак, а не да зависи од мужа.

„Њен рад укупно и у кући и ван куће несме бити већи него рад човеков, а награда им мора бити додељена равноправно према уложеном времену. Исто је тако разумљиво да жена као природни заштитник детета мора радити на томе да се дете до свог потпуног развитка законски заштити од рада и употреби то време за своје физичко, морално и интелектуално васпитање“.

(Женски покрет, први број, 18. април 1920, страна 5, „Програм нашег рада“)

Часопис је тематски пратио жене у свим сферама друштва: као јавне раднице, у политици, пред законом, у проституцији... Поред текстова посвећених борби за родну равноправност, објављивао је фељтоне, уметнички и књижевни преглед.

Зашто тражимо политичка права?

У тексту објављеном у првом броју часописа, истичу се области живота у којима су мушкарци били у завиднијем положају у односу на жене и разлози зашто је важно да више то не буду и у политици.

„Култура и политика су до сад биле привилегије мушкараца. Наука и уменост су били само за мушкарца, жена се могла тим користити као његов пратилац, његова сенка и његов роб. Са великом је борбом жени допуштено да дође на универзитет, јер ко научи да мисли тај неће више бити роб. То би било последње буђење свести и последње ропство. Политичка права треба да јој буду средство да дође до потпуног ослобођења. И као што су знали да кад жена почне да мисли, неће више дозволити да је сматрају за ниже биће, тако су исто свесни да ће давање политичких права жени изазвати велике промене и у унутрашњој и у спољној политици, у унутрашњем уређењу друштва и породици. Жени се не дају политичка права што неће умети да их употреби, већ баш зато што ће умети, а то је разлог да их ми тражимо“.

(Женски покрет, први број, 18. април 1920, страна 13-14, „Зашто тражимо политичка права?“)

Борба за родну равноправност био је основни мото Женског покрета током 18 година излажења.

„Овај заиста ненормалан и неправичан положај у односу мушкарца и жене, мушкарац је заузео од најстаријих времена, па све до наших дана само на основу права песнице, права јачега, премда је то преко својих правобранилаца вешто прикрио и завио у форму природности и нужности због „доказане“ женине инфериорности. Али су са развијањем боље човечности, научне објективности и нарочито друштвене целисходности, умови напредних народа почели доказивати нетачност и некорисност, неморалност и неправичност оваквог мушкарчевог става и његовог непризнавања основних жениних права“.

(Женски покрет, број 1-2, 1. јануар 1935, страна 14, „Жена у нашем кривичном праву“)

За Женски покрет су доминантно писале жене, што је за то време велики напредак. Међутим, писали су и истакнути мушкарци који су подржавали борбу за права жена, а неки од њих су Богдан Поповић, Јован Цвијић, Хасан Ребац, Љубомир Протић и други.

У 69. броју часописа из 1923. године српски књижевни критичар Богдан Поповић пише о француском друштву на крају 18. века и положају жене у том друштву.

„У том сјајном друштву средишна фигура je жена. Не краљ, не министри, не маршали и генерали, но жена. (...) Које су особине дале жени тај положај, и који узроци? Први je узрок развијен друштвени живот и друштвена цивилизација тога доба. Што човек дуже и више живи y друштву, што нарави постају углађеније, жена постаје предмет веће пажње. Њена физичка слабост не носи више са собом опасност потлачивања; на против. (...) Наша жена не уступа ни једној, ни y физичким, ни y моралним, ни y интелектуалним особинама. Она не расте y средини која би јој допустила да ce развије, углади и ојача морално и интелектуално по својој заслузи. Али je она од добре иловаче, од племенитог метала, равна тиме свакој другој“.

(Женски покрет, број 69, 1. март 1923, страна 97, „Француска жена 18. века“)

Српски филозоф и политичар Хасан Ребац пише текст о женама муслиманског порекла, полигамији и браку.

„Најпознатији факат као највиднији знак, који прави разлику између муслиманке и жена других вера јест многоженство муслимана и скривање (забуљивање) њихових жена. Како мисли запад и у опште немуслимански свет о многоженству, мислимо да ћемо најбоље показати кад цитирамо Бебла, који каже: Полигамија је не само противна нашим обичајима, него је у сваком случају за жену право понижење. Поред велико уобичајене на западу незаконите полигамије, овако је мишљење и овакав је појам западњака о жени и то чини у њиховим очима Ислам и његову закониту полигамију управо одвратним“.

(Женски покрет, свеска 5 и 6, 1. мај 1922, страна 156, „О жени муслиманки“)

Мушкарци на челу женских часописа

Пре него што се појавио први феминистички часопис, жене су у традиционалним листовима виђене у кући, поред мужа и деце.

Часопис Домаћица је био први часопис за жене, који је излазио у континуитету, од 1879. до 1941. године у Београду, осим за време Првог светског рата. Био је супротност Женском покрету, конзервативно настројен према жени. Редовне рубрике часописа биле су хигијена, газдовање, одевање, наука и забава, али могли су се наћи и текстови о неговању цвећа или узгоју живине. Према текстовима из овог часописа, женино место је у кући, а њена најважнија улога је мајке и васпитачице. Настаје као гласило Бегорадског женског друштва. Идејни творац часописа била је управница Више женске школе Катарина Миловук. Жене тада нису имале права да се брину о имовини и новцу или да се појављују пред судом, па су до 1937. године главни уредници часописа били искључиво мушкарци.

Пре оснивања Женског покрета, у Новом Саду од 1886. до 1914. године излазио је часопис Женски свет, али се ни он није залагао за равноправност жена и мушкараца.

Матерински лист је био илустровани месечник за домаће васпитање и неговање деце и рад у забавишту. Излазио од 1901. године у Београду, а објављено je 12 бројева. Издавач и уредник био је београдски учитељ Раша Митровић. Годишња претплата на лист била је 4 динара за Србију, односно 6 динара за иностранство.

Жена и свет у 60 хиљада примерака

У Војводини су жене имале нешто повољнији положај. Лист Жена покренула је и уређивала Милица Томић, ћерка Светозара Милетића и жена Јаше Томића. Била је једина уредница тада у српској штампи, јер је у Војводини важила друга правна пракса за жене. Лист је излазио од 1911. до 1920. године у Новом Саду, са паузом у току Првог светског рата. Последње, 1920. године број је био 3 динара, а годишња претплата 30 динара. Часопис је излазио сваког првог у месецу. Није био у правом смислу феминистички, већ општи, жена је била виђена кроз традиционално схваћену улогу мајке, супруге и ћерке, али се инсистирало на њеном образовању.

Жена и свет је илустровани месечни часопис, који је излазио између два светска рата, од 1925. до 1941. године. Бавио се еманципацијом жена и њиховим положајем у друштву. За разлику од осталих часописа, овај лист није био гласило ниједног женског друштва или организације. Први број је изашао у 60 хиљада примерака, јер се појавио као бесплатан прилог Илустрованог листа.

Жена данас је часопис који је излазио од 1936. године, као феминистичко гласило. Покренут је на иницијативу Комунистичке партије Југославије. Прва власница и уредница је била Радмила Димитријевић. Последњи предратни 30. број, из октобра 1940. године, запленила је полиција и забрањено је његово даље излажење. После кратке паузе, 1943. године наставља са излажењем. Од 1977. до 1981.  године излази као додатак листа Борба.

Први број феминистичког часописа Про Фемина, који је основала издавачка кућа Б92 у Београду, излазио је од 1995. године. Главна и одговорна уредница била је списатељица Светлана Слапшак. Часопис је излазио тромесечно, до 2011. године.

Женски медији и жене у медијима после 142 године

Данас су женски часописи у Србији многобројни, а заједничко им је што имају онлајн издања, рубрике лепота, мода, здравље, хороскоп. Не постоји ниједан феминистички часопис, иако је жена у нашем друштву и даље у неравноправном положају у односу на мушкарца.

Политика Базар је први модни часопис на југословенском тржишту, издавачке куће Политика. Прати збивања у нашој земљи и свету, информише читаоце о најновијим модним трендовима, о достигнућима из области медицине, козметике, културе, објављује рецепте јела, савете како да негујете цвеће, а угледни стручњаци пишу о породичним проблемима, нези и васпитању деце. Први број се појавио на киосцима 15. децембра 1964. године и коштао је 3 динара. Сада излази два пута месечно и кошта 119 динара. Првих година излажења модни уредник часописа био је креатор Александар Јоксимовић. Данас је уредница Базара Ивана Филиповић.

Лиценцно издање најпопуларнијег италијанског модног магазина Грациа, излази у Србији шест година. Часопис нуди модне савете, рецепте, интервјуе и приче о познатима, путовањима, дизајну, шопингу. Цена примерка је 149 динара, а излази последњег дана у месецу.

Блиц Жена је најтиражнији магазин за жене у Србији, основан 2004. године. Излази једном недељно, а кошта 35 динара. Садржи савете за здравље, лепоту, исхрану, моду и домаћинство.

Ел је француски модни часопис основан 1945. године, са више од 40 издања, међу којима је и српско. Главна уредница српског издања је Соња Ковач. Излази једном месечно, а цена примерка је 230 динара.

Лепота и Здравље је часопис који нуди женама информације из козметике, исхране и здравља. Уредница часописа је Лидија Ћулибрк. Цена примерка је 200 динара, а излази једном месечно.

Магазин Космополитен је основан 1886. године у Америци као породични часопис, а током шездесетих година прошлог века постао је женски часопис. Има више од 60 међународних издања и присутан је на свим континентима. Главна уредница српског издања је Насја Вељковић, од 2013. године. Прво српско издање је покренуто је у мају 2004. године. Излази сваког последњег четвртка у месецу, а цена примерка је 150 динара.

Ово су само неки од часописа за жене који се данас продају у Србији, а електронски медији имају нешто мању заступљеност емисија намењених женама.

Емисија Жене се емитовала на ТВ Прва током 2013. и 2014. године, а водиле и уређивале су је Марија Килибарда, Ивана Зарић, Ирина Вукотић, Наташа Ристић и Маја Волк. Новинарке су у емисији угошћавале познате личности, које би са гледаоцима делиле своје искуство о актуелним темама, здрављу, породици, дому и деци.

Практична жена је емисија ауторке и водитељке Наташе Павловић, која нуди савете о лепоти, здрављу, кући, породици, кувању и деци. Теме у емисијама обрађују се на конкретним примерима, уз евентуалну помоћ стручњака из дате области. У студију је смештена кухиња у којој водитељка и гости спремају јела, од специјалитета до посластица.

И данас мушкарци на челу медија

Данашњи уредници најутицајнијих листова дневне и недељне штампе у Србији, као што су Политика, Данас, Време, НИН, Блиц, Вечерње новости, Информер су припадници мушког пола. Исто важи и за власнике и директоре комерцијалних телевизија, као и за директора Радио телевизије Србије (РТС).

Републичка радиодифузна агенција (РРА) је 2014. године спровела истраживање о полним стереотипима у емисијама првог програма РТС-а. Подаци су показали да се жене ређе појављују у прилозима који се баве политичким питањима, радом органа власти, међународном сарадњом и пољопривредом, а у мало већем проценту учествују у прилозима из области економије и у друштвено-социјалним темама. Жене су најзаступљеније у прилозима из области културе, образовања и забаве.

Председница Секције за унапређење женског лидерства у Унији послодаваца Србије Марија Срдић крајем прошле године за „BBC“ је рекла да број жена у Србији на руководећим положајима у државним фирмама не прелази једну четвртину.

Ипак, крајем октобра 2020. године, када је изабрана нова влада, од 23 министарства десет воде жене, што је највећи број жена на тим функцијама од увођења вишестраначја у Србији. Такође је прошле године, у фебруару, усвојен предлог закона по којем на републичким и локалним изборним листама мора да буде 40 одсто жена, уместо досадашње трећине. И поред тога аналитичари сматрају да и даље постоји недовољна заступљеност жена у доношењу одлука.

***********************************************************************

Текст је настао у оквиру пројекта "Београдске новине и новинари"