Приватизација медија од 2014. године
02. 03. 2016.
Шта је о(п)стало након приватизације медија
Скоро половина од 37 медија који нису приватизовани биће угашена. Остали медији за које није било заинтересованих купаца чекају решење о бесплатним уделима, односно акцијама, и смишљају како да наставе рад. Од 73 медија која су били у власништву локалних самоуправа и државе, 36 је приватизовано. Медијима који нису продати углавном следи гашење. Два медија су променила делатност, Радио Ћићевац и Радио Параћин.
Петнаест медија је угашено зато што нико није имао право на бесплатне уделе или зато што је вредност њиховог капитала била мања од дуговања.
Шансу за опстанак кроз деобу бесплатних удела, односно акција, има седамнаест предузећа који су поднели захтев Министарству привреде (односно Агенцији за приватизацију).
"До данас, решења о бесплатним уделима добили су Реч радника из Алексинца, ЈП ТВ Смедерево, ЈП Радио Бујановац, ЈП Информативни центар Оџаци, Информативни центар Тутин, Информативно јавно предузеће Прешево и ЈП Штампа, радио и филм Бор", речено је УНС-у у Министарству привреде.
Једини уделичар „Речи радника“ из Алексинца Љубиша Динић каже за УНС да је још увек у фази преузимања медија.
„Имамо традицију дугу 50 година, било би штета да се „Реч народа“ угасила. Нисмо имали дуговања, сви радници су узели отпремнине. Једино је општина била некооперативна када је у питању обезбеђивање документације за пренос капитала без накнаде. Ипак, ја себе не видим као газду него као новинара, првенствено. Тако да ћу „Реч радника“ вероватно продати“, каже Динић.
Осталих десет медија чекају решења. Највећи број заинтересованих је у Дневник АД Нови Сад где је 563 новинара и медијских радника поднело захтев за бесплатне уделе.
Опструкције око преноса бесплатних удела било је у Радио Зрењанину, РТВ Ковачица и РТВ Ћуприји. Посебан случај је РТВ Врање која води управни спор против Агеније за приватизацију и док се овај поступак не заврши Министарство привреде неће да изда решење о преносу целокупног капитала без накнаде новинарима и медијским радницима овог регионалног медија.
Неизвесна је судбина Радио Сечња, ТВ Љига, Радио Пожаревца и Радио Лесковца. Њима је по закону предвиђена ликвидација. Међутим, запослени ових медија решење траже у преговорима са општином како би са опремом која припада локалној самоуправи наставили да раде али као медији цивилног друштва после ликвидације старих предузећа.
До краја недеље могао би да се деси и први раскид приватизације. Наиме, како УНС сазнаје у Министарству привреде због неиспуњавања уговорних обавеза од стране купца радија Пруге Мирјане Крстић приватизација овог медија би могла бити раскинута.
Да подсетимо, у приватизацији медија отпремнине је узело, дакле без посла је остало, око 1000 новинара и медијских радника.
Коментари (2)
Остави коментар03.03.
2016.
Pitanja
Nije mi jasno u kojoj je kategoriji Tanjug?
ОдговориPovlascenoj, ocigledno.
Kad ce konacno javnost da sazna status Tanjuga?
02.03.
2016.
Sve mu to dođe na isto!
Decembra 2007. godine knjaževačka RTV (JIP "Knjaževac") „uspešno“ je privatizovana, a već početkom 2009. izgubila je dozvolu za emitovanje TV programa.
ОдговориUskoro je raskinut i Ugovor o privatizaciji, a zatim je oduzeta i dozvola za emitovanje radio programa.
Medij je, konačno „upokojen“ 2010. godine.
P.S. Neka se krivci sami prepoznaju… :(