Приватизација медија од 2014. године
30. 12. 2015.
Поништити приватизацију медија купљених државним парама
Синдикат новинара Србије (СИНОС) и Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) траже хитно поништавање свих незаконитих медијских приватизација и преиспитивање конкурсног финансирања медија.
Такође захтевамо да се због правне несигурности, различитог тумачења приватизације поделом бесплатних акција медијским радницима од стране различитих државних институција, хитно заустави процес приватизације медија. Ове захтеве СИНОС И ПРОУНС упутили су Савету за борбу против корупције, Агенцији за борбу против корупције, Агенцији за приватизацију и Министарству културе и информисања.
Иако је законски рок за приватизацију био 31.10.2015. године и на крају 2015. имамо потпуни хаос у приватизацији и на медијској сцени. Приватизација медија је Србију довела у ситуацију да неколико породица контролише већину локалних и регионалних медија. Скандалозна је чињеница да је велики број приватизованих медија купљен државним новцем из буџета локалних самоуправа који је додељен новим власницима путем пројектног финансирања. Нове медијске газде, куповина не само да није коштала ни евро, већ су и добро зарадили преузимањем медија.
Неколико примера из највећих градова јасно одсликавају начин приватизације.
Према истраживању новинара сајта Цензоловка и НУНС-а, РТВ Крагујевац уплаћено је 30 милиона динара (нешто мање од 250.000 евра) из локалног буџета само 7 дана пре доласка новог власника Радоице Милосављевића који је телевизију платио 85.500 евра.
Град Крушевац доделио је градској телевизији 17.500 евра путем пројектног суфинансирања медија само неколико сати пре него што је купио Радиоица Милосављевић који је исти медиј платио 14.000 евра.
Слична ситуација попут оне која се десила у Крагујевцу догодила се и у Нишу. Породици Радомировић из нишког буџета додељено је путем пројеката за 2015. годину 31,5 милиона динара (око 250.000 евра) а они су НТВ купили за 78.000 евра.
Да не би купац превише одрешио кесу побринуо се и град Београд који је новом власнику Студиа Б за само једну емисију путем пројекта ''Београде, добар дан'' дао 23 милиона динара. Иста ситуација је и у многим другим срединама.
Медији од националног значаја, Танјуг и Међународни радио Србија још један су доказ трагичних ефеката нових медијских закона, због чијих би последица, да имају и мало одговорности министар културе и информисања Иван Тасовац и државни секретар Саша Мирковић одавно поднели оставке. Оставке не би биле на одмет и челницима медијских удружења која су се својски борила за овакав хаос на српској медијској сцени и активно учествовала у креирању закона које сада критикују и од којих се накнадно оградјују.
Сада и главни заговорници приватизације и креатори медијских закона из 2014. године, попут НУНС-а, тврде ''да је државна информативна предузећа покуповала махом владајућа коалиција, и то добрим делом од новца из локалних буџета''.[1]
Приватизација је довела и до губитка посла више од хиљаду медијских радника. Захваљујући дивљој приватизацији спроведеној на орук, многе средине у Србији остале су без локалних медија и права на информисање загарантовано Уставом Србије као највишим правним актом.
Ипак скандалима никада краја. Поједина удружења (окупљена у Медијској коалицији) која су кључно допринела оваквом изгледу сета медијских закона добила су потпуни монопол на расподелу средстава из националног, покрајинског и локалних буџета. Дошли смо у ситуацију да представници УНС-а и НУНС-а додељу на конкурсима Министарства културе и информисања новац својим удружењима што је потпуни нонсенс!
Општине које су приватизовале медије сада под утицајем тајкуна повећавају буџетска средства за информисање. Новац из државне касе се све више прелива у приватне џепове без икакве контроле.
Постоје многе индиције да је било доста злоупотреба и у раду конкурсних комисија за расподелу будзетског новца и тражимо од надлежних државних органа да то што пре испитају.
Позивамо Уставни суд да што пре одлучи о нашем захтеву за оцену уставности сета медијских закона. То је једини начин да се заустави хаос на медијској сцени и све врати у уставне оквире. Верујемо и да ће кривци за насталу штету по јавни интерес у области информисања сносити одговорност.
[1] Хроника напада и притисака на новинаре у 2015., Београд 2015, НУНС
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.