Приватизација медија од 2014. године
24. 12. 2015.
Приватизацију медија обележило кршење закона
Приватизацију медија у Србији обележила су кршења закона која се тичу права одређених субјеката да учествују у куповини медија, а процес приватизације искоришћен је као параван за "фиктивни пренос власништва са јавног на приватни сектор политички и финансијски повезаним лицима", оцењено је данас у Београду.
Представник Топличког центра за демократију и људска права Драган Добрашиновић подсетио је да је од 73 медија продато 34 и да су се све бојазни стручне јавности и грађанског друштва које су пратиле процес обистиниле.
Добрашиновић је оценио да је држава формално изашла из већине медија, али да је државни новац усмерен ка "миљеницима политичке елите".
"Неки од проблема приватизације су то што су један број медија купили купци који по закону и пратећим актима то не би требало да буду. Куповина медија буџетским новцем, кршење закона од стране надлежних органа за спровођење приватизације, приватизација без преноса акција", навео је Добрашиновић на конференцији за новинаре.
Топлички центар за демократију и људска права је од МУП затражио увид у казнену евиденцију за Радоицу Милосављевића који је купио осам медија јер постоји индиција да је био осуђен на казну затвора за дело које га на основу Закона о приватизацији дисквалификује као купца.
Добрашиновић је рекао и да се као неосновано показало очекивање да ће приватизација допринети равноправном положају медија и изједначавање шанси за приступ јавним фондовима намењених информисању.
Као пример да постоји тренд куповине медија буџетским новцем наведен је пример Студија Б. Та телевизија је на конкурсу Секретаријата за информисање Града Београда добила 23 милиона динара за емисију "Београде добар дан" која се већ емитује на тој телевизији.
Добрашиновић је казао да је извештај о приватизацији медија прелиминаран. Према извештају, почетна цена за продају се кретала од 235 евра (Центар за информисање Нови Кнежевац) до 7.397.012,62 евра (Дневник Нови Сад).
Већина медија је продата по цени приближној почетној, док су неки медији продати и по 70 пута већој цени од почетне (Радио Шид).
Уредник антикорупцијског сајта Пиштаљка Владимир Радомировић оценио је да је новинска агенција Танјуг остала да постоји "у чудном стању" и после два неуспела покушаја продаје и након што је формално правно престао да постоји у поноћ 31. октобра.
"За непостојећи Танјуг у последњих месец и по дана Влада Србије уплатила је 94.248.400 динара. Танјуг није избрисан из регистра АПР, а 90 људи остало је да ради, а директорка Бранка Ђукић понудила је нове уговоре о делу на још месец дана", казао је он и додао да се не зна ко се у тим уговорима наводи као послодавац.
Он је рекао да се поставља питање да ли ће од 1. јануара бити формиран неки нови Танјуг доо са неким новим "фантомским власником".
Радомировић је казао да треба видети шта се спрема листовима Политика и Вечерње новости.
Коментари (2)
Остави коментар31.12.
2015.
medijski mrak
UNS, NUNS I ANEM SU KRIVCI ZA OVAKVU SITUACIJU.
ОдговориNEĆETE IZBEĆI ODGOVORNOST JER LJUDI SVE VIŠE VERUJU KOALICIJI ZUM, SINOSU, KRAGUJEVAČKOJ INICIJATIVI, PROUNSU. LJUDI SU VAS NA VREME UPOZORAVALI ŠTA ĆE SE DESITI.
29.12.
2015.
I nikom nista.....
Novinarska udruzenja su cutala ili zdusno podrzavala ovaj proces....Rezultat, Politika postedjena privatizacije, jedan predsednik jednog nazovi nezavisnog udruzenja vec dobrano zanje iz jednog lokalnog budzeta, a vecina lokalnih medija pogotovo po jujznoj Srbiji unistena. Bravo!
Одговори