Приватизација медија од 2014. године
28. 11. 2015.
Готово извесно гашење Радио Суботице
Радио Суботица, један од првих вишејезичних електронских медија у Војводини, основан 1968. године, законски је 1. новембра практично престао да постоји.
Након два неуспела покушаја продаје, Агенција за приватизацију одбила је да се радио по трећи пут нађе на аукцији, те пред овом кућом стоји могућност да оде у стечај или да се кроз евентаулну поделу акција сачува, али у некој другој форми.
Специфичност Радио Суботице је управо у њеном вишејезичном програму – уз три редакције на српском, мађарском и хрватском језику, овај је медиј емитовао још и програме на немачком и буњевачком.
Готово је извесно да ће од тога преживети само српски и мађарски програм, а да ће се тешко покренути програм на другим језицима.
Са датумом завршетка приватизације електронских медија, сви запослени у Радио Суботици добили су отказе, осим главних уредника три редакције и по једног новинара, који су одржавали минимум програмског садржаја.
У четвртак, 26. новембра, стекли су се услови да радни однос престане и њима, тако да је радио сада без иједног запосленог.
Међутим, како је Радију додељена фреквенција до наредне године, програм би се морао емитовати све до укидања и фреквенције.
Засад је решење у волонтерском раду – и главни уредници и неколико новинара прихватили су да програм праве на волонтерској основи, до даљњег, односно док се не пронађш начин да се тај рад исплати.
Локална самоуправа више нема законских могућности да финансира радио, иако су и владајућа политичка елита и грађани више пута покретали иницијативе да се Радио Суботица, због специфичности њеног програма, изузме из приватизације, те и даље остане локални радио који би био буџетски финансиран.
Програм се ради у тзв. сендвичу, односно на једној фреквенцији на сва три језика, иако је све донедавно радио поседовао две фреквенције.
Другу фреквенцију је РТВ Војводина, која је њен власник, уступила РТВ кући Панон, где је недавно прешао део новинара мађарске редакције.
Иницијатива о стварању посебног мађарског радија потекла је од Савеза војвођанских Мађара, али она није добила подршку у већем делу мађарске редакције Радио Суботице.
„Већи део нас је ипак био за останак у заједничком радију, као мултиетнмичкој и мултикултурној институцији. Приватизација је међутим довела у опасност да се укину програми на језицима националних мањина. програма укинула", каже Имре Тот, новинар мађарске редакције Радио Суботице.
Иако је иницијативу СВМ прихватио и Национални савет Мађара, при том одбивши петицију коју је потписало близу 7.000 слушалаца ове редакције да се очува постојећи програм, тим ставом и одлуком нису задовољни многи новинари.
„То решење ми сматрамо лошим и плашимо се да је оно чак и незаконито“, каже Тот.
Овакво решење главни уредник мађарске редакције Ерне Немет види као политичко.
„Сада постоји једна нова радио станица, Мађарски суботички радио (Магyар сзабадкаи радио), а циљ читаве иницијативе је био уништавање Радио Суботице. Ми смо били објективни и непристрасни, и то је био проблем. А ту одлуку донео је лично Иштван пастор“, каже Немет.
Мађарски покрет, недавно основан као опозициони блок унутар Савеза војвођанских мађара, назвао је нови радио пиратским, односно нелегалним, јер за његово покретање Фондација Панонне поседује дозволу, те да је УО ове фондације одбио предлог директора РТВ Панон да уђе у тај пројекат.
„Мађарски програм Радио Суботице и РТВ Панон доведени су у ову ситуацију насилним политичким одлукама председника Савеза војвођанских Мађара“, напомиње Мађарски покрет.
Један од предлога новинара био је да се у случају гашења Радио Суботице оснује посебна, политички независна фондација која ће стати иза новог медија. Национални савет одбио је тај предлог, и одлучио се за овакво решење.
Са друге стране, национални савети буњевачке и хрватске заједнице нису имали никакве иницијативе да се спасу програми на овим језицима, а управо због малобројности аудиторијума, опстанак оваквих медија на тржишним приниципима је врло неизвестан.
Калман Кунтић, помоћник покрајинског секретара за културу и информисање, каже да је Војводина била спремна да и даље помаже мањинске медије, али да је иницијатива морала доћи из самих заједница.
Он оцењује да се управо због бројних програмана мањинским језицима, који ће сада извесно бити угашени, концепт приватизације без икакве алтерантиве показао веома лошим.
"Оно што је било проблематично од самог почетка, када је заузет тај магистрални правац да се иде у приватизацију, јесте што се није размишљало о алтернативи. Ти концепти постојања медија, па и медија локалне самоуправе су били скупи. Онда је требало размишљати о другим моделима, о могућем друкчијем начину организирања свих тих кућа путем цивилног сектора, о чему се никада озбиљно није размишљало. Никада се није озбиљно размишљало претпостављам што је било којој власти, неовисно о разини, било једино битно на одређени начин помагати само оно што може контролирати", подсећа Кунтић.
"Последица тога је да ће информисање на српском језику остати у оквиру приватних медија у граду, а шансу за опстанак имају још медији на мађарском језику, јер је та заједница способна да финансира своје медије. Отале мањинске заједнице неће више имати свој програм", каже Кунтић.
„А хрватска заједница у Војводини остаје без три медија – Радио Суботице, Радио Сомбора и Радио Бача. Свакако је требало размишљати о алтернативи - неким комерцијалним емитерима цивилног сектора или о такозваним комунитарним медијима, све популарнијим у Еуропи. Ништа се није предузело, иако је покрајинском тајништво, као финанцијер тих медија у једном дијелу, предлагало разговоре који ће водити унапређењу информирања језицима сваке појединачне мањине која је за то заинтересирана. Морам рећи да никада нисмо имали показану вољу да се с покрајинском администрацијом озбиљније разговара о томе“, каже Кунтић.
Директор радија Љубиша Степановић, међутим, тврди да је у контексту приватизације у опасности и српски програм.
„Овде се пажња усмерава на позицију националних мањина и капацитете за њихово информисање, а при том се заборавља већинско становништво, Срби, који се иначе третирају као већина, иако су и они овде статистичка мањина....Ко сад треба да дође овде - амбасадор Конузин да пита има ли овде Срба? Ко ће њих да заступа и њихов интерес у оваквој структури? Јер национална већа су легитимисана да заступају интересе своје мањинске заједнице“, наводи Степановић.
Даља судбина радија, односно оно што је остало од њега дакле потпуно је неизвесна.
Градоначелник Јене Маглаи ипак задржава дозу оптимизма.
„Локална самоуправа је обезбедила средства да се Радио финансира до 1. новембра, а у републичком буџету су обезбеђена средства за социјални програм. Но, иако град нема пуно простора за даље маневре, не бих тек тако отписао радио, иако су шансе да се спасе заиста мале“, каже Маглаи.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.