Приватизација медија од 2014. године
06. 11. 2015.
Танјуг 1943–2015.
– Сломљена је кичма српског новинарства – казао је јуче за „Политику” некадашњи новинар Танјуга Раде Брајовић поводом одлуке владе о гашењу новинске агенције Танјуг.
Уместо рођенданског славља (агенција је јуче напунила 72 године), одржан је тихи скуп у подне, коме су присуствовали бивши и садашњи запослени и колеге из других београдских медија.
Брајовић се присетио и како је баш из те медијске куће отишао у „Вечерње новости”, где је био главни и одговорни уредник.
То је, прича, био уобичајен сценарио: Танјугови новинари одлазили су на руководећа места, помагали у оснивању нових агенција у региону, у земљама ослобођеним од колонијализма, па чак и у оснивању Бете и Фонета.
– Гашење Танјуга је највећа културна срамота савремене српске историје. И данас се многе редакције ослањају на вести из те новинске агенције, па се у медијским кућама свакодневно чује: „Узми ту вест по Танјугу” – прича Брајовић.
Међу онима који су дошли да се поздраве са Танјугом био је и његов некадашњи директор Душан – Дуца Радовановић.
Тешко му је, каже, да прихвати шта се догодило јер памти време када је ова медијска кућа била међу осам најбољих на свету. Испред Танјуга су биле само агенције попут Ројтерса, АФП-а, Асошијетед преса, Синхуе...
Данас је Танјуг поново вест у свету.
Одлуку о гашењу објавио је АП, а пренели су је „Гардијан” и „Њујорк тајмс”.
Шта се заправо догодило са Танјугом?
Одговор на то питање траже и запослени.
– Сви смо затечени. У уторак су нам уредници пренели речи са колегијума: влада је донела одлуку о гашењу Танјуга. Све време смо имали проблем са мањком информација. Веровали смо да држава разуме значај Танјуга, да директорка води рачуна о судбини агенције и радника. Не можемо да се отмемо утиску да је и синдикат заказао – каже Мира Канкараш, која је у ову новинску кућу дошла пре 32 године, када је она имала 1.100 запослених.
Наша саговорница подсетила је на случај Словеније, која је непосредно по проглашењу самосталности основала своју новинску агенцију СТА.
Хрватска има Хину, Бугарска БТА...
– Знамо и како Немачка, на коју толико волимо да се угледамо, негује своју државну агенцију. Зар само Србији није потребно тако нешто – пита Мира Канкараш.
Од запослених сазнајемо да им је речено да ће радити до 1. децембра, а да им онда следују отпремнине: 200 евра по години стажа, за 188 запослених, од којих је 130 са дипломом факултета.
Резервно решење немају, нити идеју где би могли да пронађу ухлебљење будући је медијска реформа, поред њих, без посла оставила још 870 новинара.
На питање да ли осећа одговорност због тога што „танјуговци” нису добили право да постану власници свог медија, председник Синдиката новинара Србије у Танјугу Мирко Драгишић одговара кратко: – Апсолутно, не! Кривца за гашење налази у држави, у Министарству културе и њеном секретару Саши Мирковићу.
– Још 7. октобра, након што се показало да за Танјуг нема купаца ни у другом кругу, Мирковић је рекао да је следећи корак бесплатан пренос капитала на запослене. Али то се није десило. Зашто? Зато што никада нигде није продавана државна новинска агенција и ово је био експеримент „ин виво” – каже Драгишић.
Међу педесетак окупљених „танјуговаца” није било директорке Бранке Ђукић. Сазнали смо да је колегама забранила да се окупљају.
Изгледа да директорка још није схватила да више не може да их казни. Уместо ње, то је урадио министар Тасовац.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.