Приватизација медија од 2014. године
05. 11. 2015.
Како влада јавља, нема више Танјуга
Одлуком Владе престала је да постоји новинска агенција Танјуг, потврдило је Министарство културе и информисања. Сви запослени, њих 188, добиће неисплаћене зараде и отпремнине.
Како је „Политика” већ писала, ова медијска кућа, која ни у другом кругу приватизације није успела да пронађе новог власника, престала је правно да постоји 31. октобра, када је рок за приватизацију медија истекао и истовремено престао да важи и закон о Танјугу. На тај начин запослени су остали ускраћени за право да бесплатним преносом акција постану власници свог медија, иако је Закон о јавном информисању предвидео ту могућност.
Упркос томе што је стигла званична одлука о гашењу овог јавног предузећа, директорка агенције Бранка Ђукић ни јуче није одговарала на наше позиве. Како сазнајемо од запослених, стање у редакцији Танјуга је редовно – вести се емитују, а расподељени су и задаци за данашње догађаје.
– С нама нико из менаџмента није разговарао. Речено нам је само да ћемо детаље наше судбине сазнати после данашњег колегијума – рекао је за „Политику” један од запослених.
Да је менаџмент Танјуга ипак свестан ситуације наговештава једино податак да је отказана данашња свечаност поводом 72. годишњице ове новинске агенције, којој је требало да присуствује и дипломатски кор.
Државни секретар у Министарству културе Саша Мирковић каже да се Танјугу десило оно у шта менаџмент тог медија очигледно није веровао – да ће закон бити примењен.
– Ова новинска агенција имала је свој закон, који је престао да важи 31. октобра, а самим тим престао је да постоји и Танјуг. Да ли је било времена да се распише позив за приватизацију бесплатним преносом капитала на запослене, пошто се ни у другом кругу није појавио купац и зашто то није урађено, питање је за Агенцију за приватизацију и менаџмент Танјуга – казао је Мирковић.
Наш саговорник додаје да је у медијима погрешно интерпретирана његова изјава да су тржишту Србије довољне „две новинске агенције, Бета и Фонет”.
– Време ће показати да ли су Србији довољне те две агенције. Мој став је да је потребно имати што више информација из различитих извора – појашњава Мирковић.
Без Танјуга, српска медијска сцена је осакаћена, изричит је генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић.
– Иако је ова новинска агенција пре приватизације била фаворизована, сада је дискриминисана. А то није циљ медијске реформе. Запосленима није смело да буде укинуто право на бесплатну поделу акција. Танјуг има велики број вредних уговора и радници су, ако ништа друго, бар могли да покушају да раде – каже Брајовић.
Шта значи нестанак Танјуга за српску медијску сцену? Директор и уредник „Вечерњих новости” Ратко Дмитровић уверен је да ће се гашење најстарије новинске агенције негативно одразити на степен обавештености бројних редакција и новинара који су користили њихове услуге.
– То неће моћи да надокнаде друге агенције, јер је Танјуг имао велики број запослених, у земљи и свету – рекао је за наш лист Дмитровић.
Сумњу у исправност одлуке владе изразио је и главни и одговорни уредник Информативног програма РТС-а Ненад Љ. Стефановић. У краткој изјави за „Политику” казао је да памти времена кад је Танјуг био једна од пет најзначајнијих новинских агенција на свету.
– Знам да медији нестају и пропадају, разумем и да је неко новим законом све то нацртао и предвидео, али нисам сигуран да је ово добро решење – каже Стефановић.
Реакција политичара јуче је изостала. Огласила се једино председница Демократске странке Србије (ДСС) Сандра Рашковић-Ивић, која је у писаном саопштењу поручила да ће се „престанком рада Танјуга смањити могућност обавештавања српске јавности о догађајима у земљи и свету из објективног, српског извора”.
Танјуг у бројкама
Новинска агенција Танјуг основана је пре тачно 72 године, 5. новембра 1943.
Према подацима доступним на сајту, годишње емитује око 130.000 информација, 36.000 видео-извештаја, 350.000 фотографија, 2.100 вести на енглеском и 12.500 тонских извештаја.
Око сто медија у Србији и региону претплаћено је на њихов сервис вести, фотографија и видео-прилога.
У Танјуговој архиви налази се 3,5 милиона фотографија значајнијих догађаја у бившој Југославији, Србији и свету од Другог светског рата до данас.
Хан: Слобода медија од кључне важности
Слобода медија и изражавања је од примарне важности за процес проширења Европске уније, изјавио је јуче комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан, отварајући конференцију о слободи медија у Бриселу. „Медијска слобода је у самом срцу политике проширења”, рекао је Хан отварајући конференцију „Спик АП!” („Проговори!”) о слободи говора на западном Балкану и у Турској.
Хан је казао да слобода говора није предмет преговора и да је дубоко забринут због вести које долазе из региона и Турске. „Не може се говорити о владавини права и истовремено затварати новинари само због критиковања власти”, рекао је комесар у јасној алузији на Турску, која држи светски рекорд у броју новинара осуђених на затворске казне.
Он је на овој конференцији, на којој су били преводиоци за српски, босански и црногорски језик, указао да се новинари данас суочавају са бројним изазовима и да је центрима моћи и медијским магнатима у интересу да има што мање независног и истраживачког новинарства. „Отказују се популарни политички телевизијски програми, омета се истраживачко новинарство, а не верујем да је то знак да су политичари постали поштени и да је све у реду”, рекао је комесар.
Хан је приметио да ЕУ има извесну моћ да утиче на власти да не угрожавају слободу штампе само током претприступних преговора, а да после учлањења нема више утицаја на то. „Због тога је неопходно да се слобода штампе обезбеди током преговарачког процеса, јер је после касно”, рекао је.
Посланица и потпредседница Европског парламента Улрике Луначек је критиковала Хана што ову конференцију није заказао пре избора у Турској и рекла да су затварање медијских кућа и кривични прогон новинара у Турској неприхватљиви.
Луначекова је рекла да мисли да је потпуно погрешно било да се због Турске одлаже извештај о напретку и да то одузима кредибилитет ЕК кад критикује владе због слободе медија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.