Приватизација медија од 2014. године
07. 09. 2015.
Зашто се нико не буни због судбине некад култне РТВ станице
Парастос за Студио Б
„Нити се затресла гора, нити се родио макар миш. Позив грађанима да бране 'своју' телевизију није наишао ни на какав одјек... Можда звучи парадоксално, али могуће да су грађани 'присвајање' Студија Б од стране режима несвесно прихватили као олакшање - тај чин их је ослободио илузије информисања. Осим те илузије, ништа друго нису изгубили.“
Ако сте помислили да се горе наведени цитат односи на недавну приватизацију РТВ Студио Б, морам вас разуверити да се ради о реченицама из златног пера Богдана Тирнанића, у ауторском тексту за НИН од 31. августа 2000. године.
Ако одете још неколико година у прошлост ове медијске куће (рецимо 1996. у насилну трансформацију СТБ у јавно предузеће Града Београда), видећете да је реакција јавности била таман таква какву ће Тирке описати четири године касније.
Заслужено и спрам „илузије о информисаности''.
Наиме, Студио Б је званично, као независна и професионална медијска кућа, преминуо негде у новембру 1993. године, после оставке уреднице информативног програма НТВ Студио Б Лиле Радоњић, свега три године након оснивања телевизије.
Ово се наравно односи на рад СТБ у периоду од макар декларативног опредељења српског друштва за вишепартијски, демократски систем.
А онда су тог мртвог коња зајахали и јахали сви градски и државни властодршци до дана данашњег, шминкајући га и непристојно се позивајући на корифеје попут Душка Радовића, Ђоке Вјештице, Слободана Коњевића, Жикице Симића итд..
Још једном, част сјајним ауторима, новинарима и професионалцима других програмских сегмената, али су они само били декор једне вулгарне , пропагандистичке информативно-политичке редакције, утопљене у комуналну проблематику.
Никакво громогласно заклињање да су они заправо сервис Београђана није могло одагнати одуран утисак о удвориштву које је одавно превазишло границе доброг укуса.
Судбина Студија Б је парадигматична за све српске медије, посебно електронске.
Парадигма Студија Б носи у себи све оне напоре да се медији претворе у једну безобличну масу, која по потреби служи за бестидну пропаганду или линч.
Први и можда најважнији напор у спречавању професионализације и независности Студија Б било је компромитовање власничке трансформације из друштвеног у деоничарско друштво, извршено још 1991. године.
Нашавши се у рукама људи, професионалаца који су стварали имиџ поузданог медија, коме се верује, Студио Б је имао какву такву шансу да сачува своју независност и професионални приступ.
Поништавањем поступка приватизације, СТБ је најпре изложен комерцијализацији, а потом и предат у руке „оснивачу“ - Граду, као гаранту сигурне злоупотребе у политичке сврхе.
А онда је, након двадесет и кусур година убијања свега што је могло мирисати на интегритет, критику и независност, урна са пепелом Студија Б предата брачном пару предузетника, да би од тога начинили концепт „много музике и мало - углавном безвезне приче“.
Наравно, пропагандна функција ће се напрасно активирати у изборној кампањи, да нас обавести о библијским успесима Весића и друштва.
По истој мустри су прво измрцварени па продати малом Радојици - предузетнику из Крушевца РТВ Панчево и РТВ Крагујевац, и тако редом све по европским стандардима и агендама.
Колико је ово очигледан пројекат напредњачких властодржаца да ставе под контролу практично све значајније медије у земљи, толико је и злочин бивше власти садашње опозиције, која би све ово урадила, само се није сетила или стигла.
Зато се нико и не буни или то чини крајње стидљиво.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.