Приватизација медија од 2014. године
03. 09. 2015.
Чије су информације
Од свих медијских купохоличара најбоље је, на још увек актуелном Сајму медија, прошао Радоица Милосављевић, ренесансни бизнисмен, власник фабрике за производњу пластичне амбалаже, дома здравља избрисаног из регистра АПРа, високе школе за менаџмент.
Господину Милосављевићу, током живота, поред едукативних, здравствених, привредних интересовања и, наравно, колекционарских, нису били страни ни фудбал и политика.
Богат CV
„Политика“ је у недељу објавила нове власнике 21 медијске куће. Пре него што су са тезге покупљени изложени артикли, НУНС је изнео списак заинтересованих купаца. Оба су пописа занимљива.
Хронолошки старији је наводио, како је штампа тада писала, фантомске фирме отваране само да би се у нечије име закупио медијски простор. Како одавно знам да папир трпи свашта, трачевима нисам поверовала. Све сам их бацила на проверу: да ли имају сајт и Фејсбук профил и да ли их ревносно ажурирају. Не постоји озбиљна фирма која подбацује у овом погледу. Резултат је: „Гама систем“ и „Feedback consulting&New media production“ не препознаје глобална колекција правних и физичких субјеката.
„Политикин“ попис обележио је поменути господин Милосављевић. У његово је власништво пало осам медијских кућа. Рекла бих: „Живо ме занима шта ће то физичко лице имати да понуди аудиторијуму“, али, заправо, савршено ме не занима. У нападу на телевизијске и радио станице Србије не верујем да га је водила свест о томе да су информације моћ, па ни поседнички део идентитета. Политика? Каже, не. Министар Гашић? Каже, никако. ОК. Кад смо већ код Гашића и медија...
Студио Б сам престала да гледам из шире здравствених разлога. Жао ми је, али сетила сам се приче коју је јако давно испричао, мислим, Зоран Христић.
Причу бих назвала Адаптација и иде овако: ујутру се пробуди, укључи радио и чује хит дана. Моментално угаси радио јер је музика којом се огласио токсична. После доручка, поново зачује исту песму (врти се на сат времена) и притисне off тастер после пар тактова. У подне дође до рефрена. До вечери певуши мелодију, пред спавање то је његов хит. Студио Б толико нападно малтретира „Београдом на води“ да се бојим проћи ћу као Христић, а то би било ментално врло нехигијенски.
Има неког болног саучесништва и временског подударања у објави дистрибуције власништва над медијима и почетка школске године (плус, минус који дан).
Штрајк просветара је показао да су од ученика још једино неозбиљнији наставници, а од наставника Министарство просвете.
Ова подела радио и ТВ станица темељно ће одрадити посао образовног срозавања започетог одавно у школама. Срећом, на библиотеке се још нико није намерачио.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.