Приватизација медија од 2014. године
09. 07. 2015.
Зашто Уставни суд ћути о Закону о информисању
Синдикат новинара Србије (СИНОС) и Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) одржали су протесни скуп испред зграде Уставног суда. У 12.05 окупљени новинари су још једном затражили да Уставни суд хитно узме у разматрање Иницијативу за оцену уставности Закона о јавном информисању коју су медијска удружења поднела пре готово годину дана.
С обзиром на то да Устав Србије у члану 50. гарантује свима право да буду оснивачи медија, Закон о јавном информисању и медијима који то право ускраћује локалној самоуправи у директној је колизији са највишим правним актом, тврде представници СИНОС-а и ПРОУНС-а.
Сумрак јавног информисања
Они су још једном апеловали да Уставни суд спречи драматичне последице његове примене, масовно гашење медија или власништво у рукама тајкуна и политичких странака, каже председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа.
„Ми инсистирамо да се суд што пре изјасни. Сада је већ свима јасно зашто су ови закони донети. Да се држава протера из медија, да се у тај празан простор убаце фирме из "оф-шор" зоне које су блиске политичарима, а да одабрана медијска удружења државне паре кроз пројектно финансирање деле управо тим фирмама“, каже Чабаркапа.
Упркос високој температури која је данас прелазила 39 подеок, скуп су подржали новинари из више од 20 српских редакција, представници политичких странака и стручне јавности.
Одборник Демократске странке Зоран Алимпић истиче да је одлука о безусловној приватизацији веома лоша јер ће последица бити ликвидација медија.
„Мислим да је одлука да се локални медији обавезно приватизују јако лоша. Сасвим је јасно да одредба Устава која каже да свако може бити оснивач медија говори да власник медија може да буде локална заједница, град, општина, село, и да грађани који ту живе имају прво на локално информисање. На овај начин практично се иде на ликвидацију медија“, сматра Алимпић.
Објављен позив за продају Taнјуг-а и још 37 медија
Најављена приватизација медија парадоксално доводи до тоталног гушења демократије, оценила је председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић.
„Грађани имају право да буду информисани, а гашење медија или њихова приватизација и претварање у неку комерцијалу у потпуности обесмишљавају било какав начин права на информисање. Истовремено, у пракси долазимо до парадокса да ће грађани који живе на ободима Србије остати без права да буду информисани на матерњем, српском језику, док ће се из буџета и даље финансирати медији који извештавају на албанском и језицима националних мањина, с обзиром да Закон о јавном информисању забрањује локалној самоуправи да буде власник медија, а то право дозвољава националним саветима националних мањина“, објашњава Санда Рашковић Ивић.
Уставни суд има дискреционо право да одуговлачи разматрање и то је радио и у погледу неких других битних питања, рекао је потпредседник Демократске странке Борко Стефановић и додао да ће грађани остати ускраћени за локалне информације, а људи запослени у медијима без посла.
„У тој ситуацији када брутално тржиште и грамзиви либерални капитализам одлучује о приватизацији наших медија, онда се зна како се то завршава. Дође приватник, купи за мале паре, покуша то да ради, не иде му, онда препрода медиј због некретнине или простора. Затим се на том месту отвори кладионица, кафић или складиште", каже Стефановић.
Синдикат новинара: Како се то спроводи приватизација
Аналитичар Слободан Рељић истиче да се ради о свесном уништавању информационог система земље.
„И ова земља ће бити као Украјина. Потпуно распаднута, коју више не можете да активирате. У оној претходној држави каква год да је била постојао је информативни систем, кратки таласи, Радио Србија, односно Радио Југославија, Унутрашње мреже радио и телевизијских станица. То ће сада све бити пометено и нестаће са сцене“, наводи Рељић.
Аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да се Уставни суд не изјашњава о Иницијативи за оцену уставности закона о јавном информисању, јер је вероватно под притиском.
„Они ће се правдати да имају друге предмете, али ништа није ургентније од овога. Претпостављам да је реч о политичким притисцима, тим пре што ова иницијатива има врло јасну правну подлогу, ради се о уставном праву које је локалним самоуправама ускраћено“, објашњава Вукадиновић.
Од 72 медија која су у власништву локалне самоуправе, за 50 је расписан јавни позив за продају. Уколико не буде заинтересованих купаца, бесплатне акције ће бити подељене запосленима, односно медији ће бити избрисани из регистра. Таква судбина у старту је одређена за 22 медија која до 1. јула нису доставила потребну приватизациону документацију.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.