Приватизација медија од 2014. године
02. 07. 2015.
Уставни суд да реши медијски хаос
Објављивањем јавног позива за приватизацију 50 медија, Србија је стигла на корак до слободног новинарства. Држава ће се коначно повући из медија и уступити место фирмама из оф шор зоне, домаћим политичарима и тајкунима. Они ће се финансирати из буџета, а ко ће и колико добити пара одлучиваће медијски експерти окупљени око медијске коалиције. И сви ће бити срећни и пресрећни...
Управо на овом „нивоу „ одвијала се дводневна расправа у парламенту Србије између министра културе и информисања и медијских „стручњака“ бивше и садашње најјаче партије.
У сенци њихових површних и бесмислених реплика остала су аргументована излагања народних посланика који су захтевали да се изменом Закона о јавном информисању и медијима омогући оснивање регионалних јавних сервиса, на начин на који они функционишу у државама Европске уније, али и у земљама у окружењу.
Да се због своје специфичности сачувају локалне и регионалне радио телевизије, чији опстанак је од великог значаја у национално мешовитим (и политички осетљивим) срединама, да опстану Танјуг и, што је посебан државни и национални интерес, Међународни радио Србија.
Чињеница да ниједан од предложених амандмана није усвојен показује да је намера предлагача (Владе Србије) била да се рок за завршетак приватизације медија (31. јуни) помери (најкасније) до 31. октобра, да се неспособност Министарства културе и информисања за необављен посао припише медијима, локалној самоуправи и Агенцији за приватизацију.
Министар Иван Тасовац још једном је поновио да ће приватизација бити завршена у складу са медијским законима и да греше сви који верују у чуда.
Да ли су, опет није објаснио, у заблуди они који верују у Устав. Највиши правни акт државе у члану 50 прецизира да свако у Србији може да оснује медиј. Закон о јавном информисању и медијима ускратио је у члану 32, став 4 то право локалној самоуправи и држави (посредно и непосредно).
Синдикат новинара Србије (СИНОС) и Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) поднели су септембра прошле године Уставном суду иницијативу за утврђивање уставности Закона, а у новембру и Иницијативу за доношење привремене мере о неспровођењу Закона док се Суд не изјасни.
Председници Уставног суда 26. јуна поднет је захтев да прими делегацију СИНОС-а и ПРОУНС-а како би јој објаснили колико је важно да се Суд огласи и реши овај медијски хаос. Тим пре што је Уставни суд Србије Одлуком од 18. априла 2012. године одбацио Иницијативу Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и донео Одлуку да локалне самоуправе могу да буду оснивачи медија.
Шта се од тада променило и ко је одлучио да се напише Закон супротан Уставу?
Све је прецизно договорено на састанку у Аранђеловцу октобра 2012. године који су организовали Министарство културе и информисања и ОЕБС.
На скуп су позване само медијске асоцијације и организације који су заговарале потпуни излазак државе из медија: Асоцијација медија (пословно удружење штампаних медија и новинских агенција) и медијска коалиција (Удружење новинара Србије, Независно удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, АНЕМ и Локал прес).
Писање закона и јавна расправа били су само фарса, а на то су указали и поједини чланови радне групе за писање закона признавши да су делови текста мењани ван званичних састанака.
Тада први човек АНЕМ-а данас је државни секретар Министарства културе и информисања, а Србија ће, поред Македоније, бити једина земља у региону у којој неће бити плурализма власништва и где ће (осим два јавна сервиса) постојати само приватни медији у којима газде, између осталог, не дозвољавају синдикално организовање.
О значају постојања локалних и регионалних јавних сервиса говорило се и на прошлонедељном међународном стручном скупу у Бијелом Пољу, којем су присуствовали и представници УНС-а и НУНС-а, удружења која се „код куће“ агресивно залажу за излазак државе из медија, што ће значити отказ за више од 2.000 медијских радника.
За колеге које раде у медијима чији је оснивач локална самоуправа или (непосредно и посредно) држава, објављивање јавног позива Агенције за приватизацију значи последњу фазу агоније кроз коју пролазе готово три године.
Тамо где је проценила да кроз приватизацију неће моћи да добије медије, власт је посегла чак за ликвидацијом, као што је случај РТВ Ћуприја. Или иде на бесплатну поделу акција које ће мало ко моћи да добије.
Ко још није схватио смисао „медијске реформе“?
Закон је легализовао прикривене власнике у медијима и све оно против чега се жестоко и, нажалост, узалудно борила покојна Верица Бараћ.
Њен Извештај о притисцима и корупцији у медијима није хтела да разматра ниједна од последње три владе.
Нови власници медија штитиће своје, а не интересе јавности и за то ће кроз пројектно финансирање добијати паре свих грађана Србије.
Новац ће им делити конкурсне комисије у којима ће, према слову закона, моћи да учествују само они које одреди медијска коалиција!
Како ће то изгледати, видели смо недавно на примеру расподеле средстава по пројекту Министарства културе и информисања, када су напунили своје и џепове својих политичких партнера.
Где је ту слобода медија? Нема је. Све ће бити под (њиховом) контролом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.