Приватизација медија од 2014. године
11. 06. 2015.
Дебата: Брине кашњење приватизације медија
Посебно нас брине што касни процес приватизације државних медија, изјавио је данас председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић и упозорио да ће, у случају њеног одлагања, бити настављена пракса којом се обесмишљавају медијска конкуренција и плурализам, а тиме суштински доводи у питање и процес медијских реформи.
Он је, у дебати Медија центра о медијском плурализму и дистрибуцији медијских садржаја, истакао важност једнаког положаја свих актера на тржишту и примене закона према свима, без изузетка.
Имали смо и још у великој мери имамо нерегуларне услове који се тичу пословног окружења за рад медија, оценио је Обрадовић и констатовао да нема слободне конкуренције све док постоје две врсте медија, они који остварују приход на тржишту и они који се финансирају из буџета.
Такви неравноправни услови, према речима Обрадовића, доводе до поремећаја на тржишту и велику групу медија стављају у привилегован положај, што доводи у питање медијски плурализам.
Осврћући се на почетак процеса пројектног финансирања медијских садржаја у јавном интересу, Обрадовић је рекао да је још рано говорити о крајњим ефектима јавних конкурса, али да они, упркос примедбама, представљају помак.
Истраживачица медија и научна сарадница у Институту друштвених наука Јованка Матић је истакла да нови медијски закони први пут помињу појам медијског плурализма, али да то чине на начин који није јасан.
Циљ медијског плурализма је да грађанима омогући да формирају сопствено мишљење, али закони много више разрађују плурализам медијских извора, него медијских садржаја, објаснила је Матић.
Указујући на недовољну транспарентност пословања, председник Управног одбора АБЦ Србија Бранислав Новчић је оценио да је очигледна "бежанија из тог оквира" и скренуо пажњу да се број штампаних медија смањује из године у годину.
У Србији су 2011. излазила 332 наслова, да би у 2013. тај број пао испод 250, улустровао је Новчић и предвидео да ће опстати веома мали број издања.
Као разлог за то он је означио екононмску кризу и пад прихода од оглашавања, илуструјући то подацима да су 2014. рекламни буџети у Србији били 175 милиона евра, док ће ове године износити 135 милиона евра.
Директор Ипсос стратеџик маркетинга Срђан Богосављевић је упозорио да су медијски трендови "ружни" и објаснио да падају гледаност телевизија, слушаност радија и тиражи новина.
Говорећи о рекламним буџетима, Богосављевић је напоменуо да највећи оглашивачи у Србији нису ни Кока Кола, ни телекоминикационе компаније, нити произвођачи пива и продавци кафе, већ да је то предузеће Протокал систем ЛЛЦ које продаје "Афричку шљиву", што је назвао "фантастичним податком".
Богосављевић је истакао да је Ипсос стратеџик маркетинг већ неколико пута питао грађане да ли су медији слободни и пренео да они "масовно имају утисак да су медији слободни, слободнији него што су били".
То илуструју тиме што у медијима имамо енормну злурадост, која доминира у форми агресивних скандала, прецизирао је Богосављевић.Генерална директорка СББ Драгица Пилиповић Chaffey је подсетила да је та компанија у протеклих 10 година инвестирала 600 милиона евра и запослила три хиљаде људи и нагласила да је у 2015. запослила 80 новинара и техничара у телевизији Н1.
То је део индустрије који расте и можда представља излаз из садашње депресивне медијске ситуације, истакла је Пилиповић Chaffey, која сматра да у Србији "не можемо да имамо 50 провајдера кабловске телевизије".
Говорећи о искуствима компаније у региону, Пилиповић Chaffey је напоменула да, за разлику од њеног колеге у Словенији, она 40 одсто радног времена троши на разговоре са државом и регулатором, што није добро ни за државу, ни за медијску индустрију.
Пилиповић Chaffey је приговорила решењу из Нацрта закона о оглашавању којим се предлаже забрана рекламирања на страним каналима и нагласила да онај ко хоће да се рекламира на Дискаверију не жели то да чини и на СОС каналу.
Њега не занима гледаност СОС канала, који је и предложио амандман са таквом забраном, рекла је Пилиповић Chaffey и подсетила да Европска унија (ЕУ) има потписану конвенцију са Србијом да такве ствари не смеју да буду забрањене.
Ако то, ипак, буде учињено, ЕУ ће да се љути, као што се љутила и за медијске законе, када су сви рекли да смо ми успели да утичемо на Унију, а ми смо јој само указали да се овде дешава нешто што није европски принцип и пракса, рекла је Пилиповић Chaffey.
Удружење новинара Србије (УНС) није срећно што је Законом о електронским медијима, компанији ССБ и другим кабловским оператерима дозвољено да буду и емитери телевизијског програма, узвратио је председник Извршног одбора УНС Петар Јеремић.
Немам ништа против што се појавила телевизија Н1 и што се њихов информативни програм разликује од других, што "ми годи", објаснио је Јеремић, али сматра да је оваквим решењем направљена велика неправда према штампаним медијима, чији власници не могу бити дистрибутери својих издања.
Није ми јасно зашто је држава направила ову дискриминацију, нагласио је Јеремић и скренуо пажњу да се, с друге стране, у појединим деловима Србије, преко продукција које јављају за више телевизија, агенција и новина, успоставља монопол на извештавање са једне територије.
Према оцени предавача на Факултету за медије и комуникације Небојше Спаића, самим тим што је тржиште у лошем стању, оно угрожава медијски плурализам.
Он разуме интенцију медијских закона о приватизацији државних медија, али пита зашто није била предвиђена и могућност да они прерасту у неку врсту регионалних и локалних јавнихс сервиса.
Спаић претпоставља да би, на пример, Београђани на референдуму били спремни да одлуче о плаћању 50 динара месечно да би Студио Б "био онакав какав треба да буде" и упозорава на велику опасност да се у регионима и на локалу моћ стекне у рукама једног власника и тиме угрози медијски плурализам.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.