Преписка Политике и Курира (2015)
09. 10. 2015.
Лист пристојне Србије
Добројутро, Љиљо, што шириш дезинформације кад се истина неможе сакрити неистинитим и лажним информисањем јавности. Поз. Раја Родић СМС порука оснивача „Курира” затекла ме у Лајпцигу, на конференцији Европског центра за слободу медија (ECPMF, Еuropean Centre for Press and Media Freedom), нове медијске кооперативе за заштиту новинарске професије, у чијем сам Управном одбору. Претпостављам да је Родића, недавно осуђеног на две године затвора и шест година забране обављања свих дужности везаних за располагање, управљање и коришћење туђом имовином, наљутила наша јучерашња насловна страна („Курир” поново покушава да купи „Политику”) толико да ми се обратио у маниру београдског таблоида.
Није лепо ругати се, али Родићева порука главној уредници „Политике” можда најбоље илуструје јаз који постоји између професионалних, пристојних медија – и оних других. То су различити светови.
Новине које управо читате најугледније су које су икада постојале у нашем делу Европе, али ни то није довољно рећи да би се објаснили место „Политике” у историји Србије, и моћ „Политике” над колективном имагинацијом српске нације..
Да таблоид сумњиве репутације жели да купи драгуљ српског новинарства први пут смо сазнали пре неколико година, још за власти Демократске странке, и то захваљујући свађи Чедомира Јовановића са „Куриром”. Горко сада звучи присећање да је јавност у Србији пре десет година била разочарана и избором немачког ВАЦ-а за партнера „Политици”, јер се чинило да је овај ланац немачких провинцијских листова недовољно угледан партнер чак и оној „Политици” чији се углед знатно срозао деведесетих година прошлог века. А сада је тај ланац продао своја потраживања Александру Родићу и онима који стоје иза њега.
Нешто ту до неба смрди. „Политика” ће наставити професионално да обавештава своје читаоце апсолутно о свему што њени новинари сазнају, кад је реч о мутним радњама у којим је власништво над „Политиком” мењало руке. О судбини овог листа не би се смело говорити кришом и у уским круговима. Кад су приватни власници „Вол стрит журнала” продавали овај угледни лист Руперту Мардоку, подносили су јавности рачуна о купопродаји јер је медијски могул за њих представљао „репутациони ризик”.
Српска држава поставља половину чланова управе „Политике”. То аутоматски значи да јавност има право да зна све што је у вези с „Политиком” , једном од последњих установа које су Србији остале из давнина. Прикривање било чега у вези с „Политиком” зато би био – послужићу се речником таблоидних колега – прворазредни скандал.
Коментари (2)
Остави коментар10.10.
2015.
ЗАТИТИТИМО ПОЛИТИКУ
Ако би се то десило , био би то тотални суноврат правог новинарства и победа примитивизма над професијом која се зове новинарство,а ако хоћете и друштзвом. Зар власник једних новина које се зову Курир и које су симбол новинарске каљуге може да под своје стави један угледни полиотички дневник, најстарију новинску кућу на Балкану?Очито, да се и то може у Србији.Власт мора јасно да каже где је место таквим андегрануд листовима који вуку по блату и за које назив таблоид звучи као нешто што је по површини те каљуге. Курир је дно дна новинарства, цивилизације, то је "новина" чији је власнбик осудјен коме је забранјено да се бави одредјеним пословима, а он би да купши Политику и да се са гчлавном уредницом Смајловић онако примитивно обрачунава. Позивам државбу Србију, министартво информисања, владу, Вучића, удружења новинара, све новинаре радно ангажоване и оне у пензији да се огласе и да онемогуће да се Политика "пода" једној наказној уређивачкој политици која се зове - курир. Дигнимо глас проитив тих носилаца примитивизма у друштву који би са самељу и униште право новинарство.Потписујем се пуним именом и презименом,Драгиша Петровић, дугогодишеи новинар Радио Крагујевца и Радио Београда 1,одакле сам отишао у пензију.
Одговори09.10.
2015.
БАШ ТАКО!
Потпуно сам сагласан да на медијском небу Србије смрди! Али не од сада, суноврат је почео наметањем ”нових вредности” које, само по себи, подразумевају скандалозне таблоиде, полуписмене или скроз неписмене тзв новинаре и још горе, приучене ко зна где, уреднике, увођење тв програма које ”народ хоће” - могао бих, као свако од нас, да ређам у недоглед. И зашто и коме то треба? За заглупљивање, отуђење, губљење самосвести, идентитета, да бисмо деловали као да смо пали са Марса и да су нам, примера ради, чак и Дечане градила тамо нека измишљена и сада, тобоже, својевремено поштована локална племена. Гнушам се и помисли да ”Политика” припадне тамо неком, уважавам настојање Смајловићке и екипе, ценим ”Новости” које су под Чукићем, рецимо, имале баснослован тираж, а сад те две једине ПРАВЕ новине угуравају у руке безимењака са капиталом и нас, читаоце, хоће да лише добре професионалне традиције и усмере на измишљотине, примитивизам, сензације без основа, вулгарност, завиривање у туђи тањир и постељу - све ружно од којег бежи и поштен свет на западу којем тежимо. Не дајте се, новинари Србије! Хоћу да верујем како и ова власт неће дозволити да баш сви медији оду странпутицом. У супротном, овај наш нахерени брод ће, на жалост, потонути у пучини којој нас препоручују. Баш тако !
Одговори