Погледи
04. 05. 2020.
Новинарство у ери короне: Шта би дао да си на радном месту
Клише је постала фраза да након короне ништа на свету неће бити исто. Једна од области у којој су промене већ постале видљиве је новинарство. Какви су трендови и шта је већ после месец и по дана могуће закључити.
Речено је у претходних неколико недеља небројено пута како се Камијев роман „Куга“ показао као пророчански, мада је већина која је о томе говорила коментарисала углавном широке потезе. Нарочито је, међутим, фасцинантно како Камијева књига написана прије више од седамдесет година прецизно погађа детаље, па наратор тамо на једном мјесту дословно каже: „Упркос несташици папира која је била све већа и која је неке периодичне листове присилила да смање број страница...“
И заиста, смањивање броја страница и на српском тржишту штампаних медија била је прва реакција појединих периодичних листова. У кратком коментару под насловом „Превенција и заштита“, одговорни уредник недељника „Време“ Филип Шварм већ 26. марта, десетак дана од проглашавања ванредног стања пише: „Србија је у ванредном стању. (...) У тој и таквој ситуацији, улога независних медија је незамјењива. (...) Недјељник ‘Време’ у свему овоме има истакнуту улогу. Никада нам у три деценије постојања није било лако, па ни данас. Као што смо до сада прегурали свашта, тако ћемо и ово. А да би успјели у томе, не само да морамо радити од куће колико год нам професија допушта, носити маске и примјењивати све што је неопходно, него и обезбједити рад и излажење нашег недјељника у догледном периоду. Једна од тих мјера превенције и заштите јесте и привремено смањивање броја страна ‘Времена’ са 64 на 48. Ништа се друго неће промијенити – бићемо само ригорознији у избору тема и квантитету надомјештавати квалитетом. На овај потез смо били принуђени због све тежих и непредвидљивијих увјета пословања, како не бисмо дошли у ситуацију да изневјеримо читаоце на чије разумијевање у потпуности рачунамо. Конкретно: бројни продајни објекти су затворени или се затварају, радно вријеме свих је знатно скраћено, дистрибуција постаје све тежа и неизвјеснија – да не набрајамо даље.“
„Време“ није једини периодични лист који је смањио број страница. Исто тако, периодични листови нису једини штампани медији који су се суочили са специфичним проблемима у ери короне. Један је онај који је већ поменут у цитираном фрагменту: „рад од куће колико год професија допушта“. Два су специфично повезана са мерама које су српске власти спровеле у борби против вируса ковид-19. То су забрана излазака особа старијих од шездесет и пет година односно полицијски час који се у току викенда и празника знао протегнути и на три и по дана. Према свим истраживањима и статистикама, управо популација старија од шездесет и пет година предњачи кад је реч о читаоцима новина. Код ове друштвене групе, много мањи проценат људи се информише преко интернета у поређењу са „традиционалним медијима“. Њихова немогућност да лично купују новине врло брзо се одразила и на тираже. Такође, присељеност редакција да због продужених полицијских часова издање троброје и четвероброје, утицала је на то да дневне новине више пута немају засебна издања за петак и суботу која су често, због ТВ програма и пропратних додатака, продаванији у односу на издања других дана. То је такође фактор који наноси директну економску штету дневним листовима.
Ипак, у Београду, барем досад, није било озбиљнијих „жртава“ на тржишту дневне штампе. У суседству није било тако. Већ првих дана, приштински „Коха диторе“ је потпуно одустао од штампаног издања, док је сарајевско „Ослобођење“ смањило број страница. У Хрватској, према писању „Новости“, тједника у издању Српског народног вијећа, у неколико редакција је дошло до озбиљног смањивања личних доходака.
Ипак, док се многе земље Европе и регије припремају што за попуштање мера што за укидање ванредног стања, поставља се питање колико промене у динамици новинарског рада могу постати трајне. Свако ко има инсајдерско новинарско искуство, зна да се новине какве познајемо стварају у синергијској атмосфери редакције. Свака права редакција, свака редакција достојна тог имена, увек је више од простог збира својих чланова. Идеје које настају у разговору, током „брејнсторминга“, не могу бити замењене идејама које новинари нуде уреднику радећи од куће. Такође, редакција је и „meeting point“ у који навраћају вањски сарадници, пријатељи куће те сви други који играју улогу у и око неких новина. У том смислу, пад квалитета који се скоро нужно дешава уз рад од куће потенцијално је много гори од пада квантитета у контексту броја страна.
Међу тезама које су се појавиле кад је реч о последицама епидемије ковида-19 на друштво у целини доминира она која каже да ће она само убрзати трендове који су већ раније започели. У контексту медија, нарочито штампаних, то се доима као тачна прогноза. Већ годинама се паралелно смањују тиражи новина, као и буџети за конкретне журналистичке жанрове. Све је мање дописника, пошто се њихов рад покушава заменити агенцијским вестима. Све је мање репортера на терену, а њихов се рад покушава надоместити агрегацијом статуса са друштвених мрежа који исписују случајни пролазници са лица места. То ствара „савршену олују“ која новине истовремено чини и мање атрактивним и мање релевантним.
Епидемија се у том смислу јавља као криза у свом изворном и етимолошком значењу: као преломни тренутак у процесу болести након кога креће или смрт или оздрављење.
Коментари (1)
Остави коментар22.05.
2020.
rad od kuce
Mnoge kolege iz redakcija su prvi put polovinom marta prešli na rad od kuće. Za dopisinike, šrafove bez kojih ne mođe svaka normalna redakcija, to je normalno ili nema većeg meraka od toga da ti radno mesto na metar i po od kreveta, možeš da duvaniš, mezetiš i ispijaš mehku rakijicu iz čokanja bez da ti neko preti kaznom i sl... Odeš na teren ponekad, dnevni događaji se ne prate kao nekad jer kad odeš na događaj i dok se vrneš, redakcije već prenlle od a do š šta je neko negde reko, a za štampano već zastarelo... Ukinuli gloduri i uredništva klasnični , stari , dobri izveštaj, gde se gradira ono najbitnije, bitno i manje bitno, ako pretekne prostor za ovo poslednje. Dakle, nije strašno raditi od kuće, kad npr. od svih redakcija dnevnih listova samo " Novosti" imaju dopsiništvo s prostorijama u drugom najvećem gradu u Srbiji - Novom Sadu.
Одговори