Насловна  |  Актуелно  |  Погледи  |  Уредник Политиколога студент Младен Ђурђевић: Новинарство у Србији из мог угла
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Погледи

10. 01. 2025.

Аутор: Младен Ђурђевић Извор: УНС

Уредник Политиколога студент Младен Ђурђевић: Новинарство у Србији из мог угла

Новинарство је уметност реалне речи. Може се рећи да је из неколико разлога озбиљнија или тежа уметност од књижевности – јер је конвенционалнија и много одговорнија од литерарног писања прожетог имагинацијом и апсолутном слободом креативности.

Новинарство и те како вапи за креативним изражавањем, поготово када је реч о белетристичким формама, али је проблем што се не приступа фактографији са озбиљношћу и потпуном свешћу колико је одговоран посао у питању. Када говоримо о Србији, чини се да у многим случајевима ни преношење вести не може (или не жели) да се савлада онако како би требало. 

Не уопштавам хвалу или проблематику, јер у свакој професији доста тога зависи од индивидуалног приступа послу. Међутим, наше новинарство можемо сагледати и кроз изреку о власти која је обично онаква какав је народ, јер је власт произашла из и од народа – као и новинарство. То се закључује из чињеница да су многи људи у Србији конзументи новинарства које пласира неморал, примитивизам и етички непрофесионализам.

Као што рекох, много шта зависи од тога како се приступа свом послу, односно какву политику негује нека медијска кућа, јер се то неретко одражава и на околину и делује као вирус који заражава друге. Може на некога да утиче и као антивирус, па се прелази у другу крајност у борби против онога што, по мишљењу неких, делује токсично.

Враћам се на чињеницу да је новинарство уметност, а самим тим и наука, не само што се проучава на универзитетима и што би требало да новинари буду образовани (и формално и у смислу да имају образа), него зато што су алати којима се користи, циљ због ког се ти алати користе и наравно начини на које би требало да се користе – једнаки сврси уметности: едукацији, информисању, социјализацији, па и забави свакако. 

Новинари као да желе по сваку цену да поруше оквире новинарства (као уметности и науке), потцене га и оскрнаве, а онда очекују поштовање и велики бенефит. Апсурдно је што код нас све више баш такви обезбеде себи велику добит.

Не желим да акцентујем како ће само школовани новинари спасити професију, иако то не би било ништа лоше, него наглашавам да и школовани чине ону половину која не учествује у грађењу елитног новинарства. То је можда највећи проблем.

На целокупну слику доста утиче индивидуално опредељење којем се одличан или мање добар новинар приклони. Било је, а и сада има врхунских новинара који немају диплому новинарства, па би можда ефикасније решење било да се уведу лиценце за нашу професију.

Када говоримо о основној улози новинарства и начину на које се грађани информишу, долазимо до тога да се многи новинари и медијске куће не придржавају основних правила новинарства. Пре свега мислим на законске прописе, етичке норме и савест за коју верујем да и те како постоји код неких људи, па стога тврдим да постоји професионалног новинарства у нашој држави. 

Нажалост, све више смо у прилици да сведочимо непрофесионалном новинарству, гледајући информативне програме или ауторске емисије које постају тужилаштва и суднице, односно арене у којима се супротна страна жигоше без приговора и прилике да се супротстављени изведе пред изазивача.

Морам напоменути да су добар вид професионалног новинарства, развијања критичке свести и сучељавања мишљења, изборне дебате које се по потреби организују на Јавном сервису (или неке емисије које само имају сличан формат). Било би добро да се организују и мимо избора.

Иако рад Јавног сервиса увек може боље изгледати, он је за сада једина неутрална и конвенционална медијска кућа која дозвољава изградњу елитног новинарства. Остале медијске куће су врло пристрасне, свака у свом маниру, што је један од великих проблема у развијању здравог новинарства и друштва. 

Када је реч о новинарству уопште, оно представља поред поменуте белетристике и нове онлајн новинарске форме, које нажалост још увек нису ни у зачетку код нас. Требало би поменути и недостатак платформи које би својим производима завределе да буду претплатничке. Такво новинарство желим нашем друштву које би уз професионално новинарство развило свест о квалитету (уопштено) и било расположено да плати препознату вредност – градећи здрав и пажљив дух друштва. 

(Политиколог је медиј чији је оснивач Факултет Политичких наука у Београду)

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси