Погледи
02. 06. 2021.
Мехур од сапунице
Радомировићева струја је могла да победи, али је поражена само зато што је конструкција његове куле од карата била сасвим наопако постављена.
Да су се његови симпатизери окупили у недељу, другог дана Скупштине, на поновљеном гласању за Управу, могли су да пожању успех и тиме много отежају ситуацију новоизабраном председнику.
Али нису. Зашто?
Зато што је Радомировићева екипа била постављена пирамидално. На врху је био Председник са великим П, pater familias, глава породице, одмах испод њега његови политички комесари, његовa елита, племство... На дну пирамиде је плебс, сиротиња, обичњаковићи, гласачи и симпатизери окупљени на разне начине.
Питање је колико је он заиста могао да рачуна на те људе, окупљене "колективно". На њихов глас можда, али на њихово срце, сумњам.
Изборну комисију саставила је Радомировићева екипа, логично, он је УНС-ом у данима пред Скупштину неприкосновено владао, па се глас оних који нису мили Председнику Радомировићу врло слабо чуо. Дакле, имао је потпуно одрешене руке да себи прилагоди читаву логистику, па тако и чисто своје чланство у изборној комисији. Свих пет чланова изборне комисије били су његови људи. На седници Скупштине Председник је великодушно допустио да у ту комисију уђу још два члана. Словом и бројем 2.
Намерно инсиситирам на овом односу бројева. Пет према два, то је однос снага у комисији која се у суботу касно увече повлачи да отвори гласачке кутије и преброји гласове.
Занимљиво је то да је овако састављена Комисија прво посегнула за кутијом која је крила тајну новог председника УНС-а.
Зашто? Па зато што је, очигледно, то била најважнија чињеница у целој конструкцији. Ко је председник, то је било најважније питање.
Зато ни не чуди чињеница да је вест о новоизабраном председнику стигла тако брзо, само пар сати после почетка рада Изборне комисије.
Догодило се чудо, Радомировић је изгубио, Ракочевић победио.
Међутим, реакција која је уследила на ову вест показује сву промашеност Радомировићеве конструкције. Оног часа када је изгубио Председник, pater familias, кула од карата урушила се сама од себе. Радомировићева екипа остала је без главе и сва сила његове подршке у УНС-у нестала је као мехур од сапунице.
Зашто? Зар међу његовим витезовима није било снаге да прихвате пораз у једној битки, али наставе рат и освоје победу на другом фронту, у Управи УНС-а? Није, Радомировићеви симпатизери су се просто - разишли.
Да су имали идеале за које се боре, да су имали принципе којих се чврсто држе, да су имали своје сопствено мишљење, зар се не би појавили и другог дана и борили се за свој став до краја, па и постигли победу у гласању за Управу онако како су, иначе, у првом дану Скупштине редовно и без много напора постизали?
Али нису. Зашто? Па зато што они ни нису имали ништа друго осим њиховог Председника. Ни идеале, ни принципе, ни мишљење, ништа, само свог Председника. И кад је он изгубио силу, истовремено је и из њих истекла сва снага. Ником од њих више није било довољно стало. Ни самог Председника, сада бившег, читава ствар више није занимала. Зато се у недељу није појавио ни Он, ни његови витезови, ни његова "гласачка машина".
Председник Радомировић је поразио сам себе. Поразила га је сопствена грешка, погрешно постављена конструкција његове куле од карата.
Коментари (1)
Остави коментар05.06.
2021.
anonymous
Verovatno ti zeznuo tezgu u UNS-u. Nagađam, možda i grešim.
Одговори