Погледи
04. 09. 2020.
Осврт
Прича о Јели Дељанин пред судом
Када је супруга новинара и бившег полицајца Милана Јовановића први пут дошла у суд априла прошле године није ни сањала да ће морати адвокатима Драгољуба Симоновића, који је окривљен да је наложио паљење њихове породичне куће у Врчину, морати да одговара колико је имала гоблена, зашто је имала више завеса него што има прозора у кући, како се одлучила да купи телевизор пред паљење куће.
Јела Дељанин некако је успела одговори на читав низ таквих питања али није могла да верује како адвокати тврде да је њен муж, којег је онесвешћеног извлачила из приземља куће, заправо пуцао из пиштоља на нападача.
„Моја супруга је сада под лековима, спава. Некада је била темпераментна, ватра жива“, каже за УНС новинар Милан Јовановић и сам свестан да се у причама о нападима на новинаре углавном говори каквим су претњама или опасностима били изложени, али готово никада о томе шта доживљавају њихове породице.
Јела Дељанин, због професије свог супруга, на сваком суђењу пролази као боса по трњу, иако ничим у свом животу то није заслужила, нити допринела. „Судија испред себе има папир да је под терапијом. Чудно је што је дозволио такво испитивање. Адвокати одбране нису имали обзира“, прича за УНС Јовановић.
Горак утисак код жртви изгореле куће, али и присутних новинара, оставила су последња рочишта на којима се ценкало око вредности њихових ствари. Нити Јела, нити Милан нису желели више од онога што су имали. Правосудни систем, међутим, не препознаје додатну трауму коју на суђењу сада доживљавају.
Не постоји нити један механизам да буду заштићени, већ напротив - поново постају жртве које се упорно правдају да нису криве за оно што им се десило. Оно од чега су жртве силовања на суђењима заштићене, суд у овом случају то не познаје.
Јелу никада није занимало новинарство, нити политика. Цео радни век, 35 година, била је главна медицинска сестра у геронтолошком центру у Београду, у којем је неговала друге. Уместо аплауза, којим се у свету награђују здравствени радници због борбе са невидљивим непријатељем, Јела слуша сасвим други аплауз - када присталице Симоновића испред суда аплаудирају њиховом лидеру.
Иако умањивање цене породичне куће новинара оставља дубоке ожиљке на жртве, адвокат Симоновића каже да је тужилаштво управо због вредности уништених ствари тражило максималну казну за Симоновића од осам година затвора. И ко је у овом систему заштићен – они за које се страсно боре да им се умањи казна или они који су имали срећу да остану живи.
Јовановић се преко малог медија Жиг инфа дрзнуо да испитује послове најмоћнијег човека у Гроцкој. Каже да их не занима богатство, већ да им се обнови оно што су имали. То доказује и тиме што је, каже, одбио „безобразну цифру“ која му је нуђена како би поступак против Симоновића био заташкан.
„Како се приближава суђење Јела је нервознија. Када падне мрак пусти телевизијски програм, шета по тераси и гледа да ли ће неко да уђе поново у гаражу. Стрепи. Говори ми - молим те, Милане, да скупимо паре да поставимо камере“, каже Јовановић, који објашњава да су управо због комшијских камера које су снимиле шта се десило кобне ноћи, нападачи пронађени.
Јела Дељанин спасила је супруга из црног дима који им је однео све – здравље, успомене и веру у правосуђе. Сада на суђењу мора да слуша колико други вреднују њене бунде, гоблене и завесе.
„Које трауме је жена преживела, то је ужас и жалост. Да сам знао да ће ово да се деси, можда не бих писао о корупцији. Очекивао сам да ће Симоновић да нападне мене, јер сам једино о њему као политичару писао. Ни у сну ми није падало да ће неко да ми ноћу пали кућу“, каже Јовановић.
Адвокати Симоновића препознали су Јелу као лаку мету за рушење њеног кредибилитета, па су јој у недоглед постављали питања - како је могуће да је имала више завеса од броја прозора, зашто је купила телевизор пре пожара и који је распоред кауча био у кући пре пожара. Изгледало је као да Јела нема никакве шансе да се бори за оно што јој је силом одузето.
Иако тужилац на суђењу упозорава да се адвокати Симоновића иживљавају над жртвама, њихови мотиви су, како кажу, другачији: „Бавимо се свим елементима кривичног дела које је тужилаштво ставило на терет оптуженима“.
Адвокат Симоновића наводи да се тврдњама да малтретирају жртве „обезвређује“ читав кривични поступак. Чак је и Јовановића оптужио да све чињенице указују да је он пуцао на нападача куће, која је већ била у густом диму.
„Била је темпераментна, енергична, упорна, педантна. За породицу је у стању да погине. Подржавала ме је и док сам радио као полицајац. Али је стално причала - чувај се, чувај се, посао који радиш је опасан. Знала је да се не бојим“, каже Јовановић.
|
УНС очекује правду за колегу. Понижавање жртви неприхватљиво. Председник УНС-а Владимир Радомировић каже да је напад на Милана Јовановића најтежи напад на новинаре у последњих десетак година и редак случај у којем су се починиоци напада нашли пред судом. „Удружење новинара Србије очекује правду за нашег колегу. Зато позивам суд да не дозволи даље понижавање и малтретирање Милана Јовановића и његове супруге, а колеге новинаре да у што већем броју дођу на наставак суђења у октобру“, каже Радомировић. Председница суда части УНС-а Љиљана Смајловић каже да Милан Јовановић и његова супруга Јела имају најдубљу могућу подршку Удружења новинара Србије. „Јела је колатерална штета обрачуна са њеним мужем новинаром, али она је и уџбенички пример дубоко трауматизоване жртве злочина која би, по мом мишљењу, после пресуде у овом процесу морала у посебном поступку да добије голему накнаду од осуђених за оно што је претрпела“, каже Смајловићева. Истиче да сматра да адвокат који понижава Јелу током процеса заправо штети интересима оптуженог ког брани. „Верујем да судија узима у обзир чињеницу да адвокат који користи сваку прилику да наново виктимизира Јелу и њеног мужа, посредно открива социопатске мотиве насртаја на животе и имовину брачног пара Јовановић. Али ни правична судска пресуда неће надокнадити штету нанету физичком и душевном здрављу Јеле“, наводи председница Суда части УНС-а. |
Када је писао за Жиг инфо, супруга је новинару говорила: „Милане, остави то. Смири се. Посвети се деци“. Он јој је, каже Јовановић, увек одговарао: „Јело, целог живота се борим против криминала. Знаш какав сам. Не могу да гледам како се пљачка овај народ“, на шта би она рекла: „ Добро, ти знаш шта радиш“.
Јовановић о Вилеровим гобленима, чију вредност адвокати Драгољуба Симоновића желе да умање, прича да је их је Јела страсно радила док је била млађа, у нека срећнија времена, а да је поједине и куповала.
„Да будем искрен, бранио сам јој да ради гоблене јер више за њих нико није заинтересован. Поједини су били урамљени, а било је доста оних који су били упаковани. Били су на америчком плакару, чекајући да буду подељени снајама“, наводи Јовановић.
Живот Јеле Дељанин је од уживања са унуцима у идиличној башти у Врчину у пензионерским данима претворен, због професије којом се супруг бави, у крвничку борбу за доказивањем да није крива зато што јој је кућа изгорела и остала жива.
Спасивши супруга из пожара, један је од сведок шта се десило те ноћи – да јој муж није био пуцач, већ жртва.
„Закон адвокатима Симоновића дозвољава да се бране свим средствима - да нас нападају, да изгледамо као криминалци. То је ван памети. Циљ ми је, док смо живи, да правда прогледа. Ништа више. Надам се да ће до тога доћи. Да није било узалуд ово писање“, закључује новинар, који ће на суду у октобру наставити своју борбу.
* УНС се захваљује Марку Рисовићу на уступљеној фотографији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.