Погледи
20. 07. 2020.
Погледи из Прага
Видљиво као невидљиво
Одвајкада је тако: има оних, који попут мађионичара или кабаретских хипнотизера, видљиво приказују као невидљиво, може и обратно, скоро па свеједно.
То је, како се чини, општеприхваћена "логика" када је у питању статус и слобода штампе у широким транзиционим коридорима и тунелима. Након свечаног опроштаја од журналистичког једноумља, наравно. Ништа није како је било, бележе се бољитци, жилави су опозициони медији, што не значи да "они други" спавају. Зашто би, иначе, ти силни европски преговарачи свуда, ама баш свуда, инсистирали на већој слободу штампе?
Овде, у Прагу, одакле тим невидљивим електронским путем крећу ови редови - иста мета, исто одстојање. Партија која је до 1989. године "палила и жарила" скоро се не препознаје на отвореном тржишту медија. Остало је само њено мегдашње "Руде право" које је данас само "Право" са завидним тиражом од око 300 хиљада примерака.
Смењени су власници, штампају се нове новине, а свима је до гуше дошла поплава телевизија - што националних, што локалних, што и међународних. Од прошлог месеца, на пример, Си-ен-ен на Првој чешкој телевизији (а свуда има нека прва) емитује програм на чешком језику. Увек се почиње вестима.
Но, то је само једна, скоро тачкица, на мапи распрострањених медија у овој земљи.
Критичке опаски струке и јавности (корона отишла, оставила бар у терминологији употребу "струке") увек су упрте у оно што уопште, а то се добро распознаје у медијима, чине нови власници. Неки су, што оно кажу, "транспарентни" а други се крију по чешким шумама и горама као у сезони лова на лисице.
Андреју Бабишу, који крајем године пуни три године у заиста врућој премијерској фотељи, стално се упућују критичке стрелице што је његов "Агроферт" на нерегуларан начин узео кредит из бриселских фондова, али му се не оспорава да је чешка економија у самом европском врху.
Тај Бабиш је, међутим, као тадашњи милијардер и власник "Агроферта" 2013. године купио издавачку кућу Марфа. Наравно, то вам име ништа не значи док се не каже да баш та Марфа јесте издавач најутицијнијих и најстаријих прашких новина - "Младе фронте ДНЕС" и Лидове новине. И ту прича добија други ток.
Они који памте не баш много дуже, присетили су се ових дана, да је 2013. године из "Младе фронте ДНЕС" отишао главни уредник, те да је годину дана касније и Сабина Слонкова замењена, да би дошао Јарослав Плесл који траје до данас. Из Лидових новина је отишао Далибор Блашинка, а дошао Иштван Леско. Сама Марфа је медијски гигант, који, осим Младу Фронту Днес и Лидове новини, штампа и читав спектар других часописа са укупним тиражом од око 4,5 милиона.
Не искључује се Бабишев утицај и на Чешку телевизију и радио. Колико год је заиста наивно поверовати да неко купује медије да не би имао баш никакав утицај у њиховом раду, било би, чини ми се, нечасно рећи да Бабишове новине врију од навијачке страсти, па и злоупотребе у корист власника.
Неупућени чак не би приметили оне "нијансе" поменутих на почетку текста. Навијачке страсти нема ни у опозиционим медијима, мада они, наравно, нису нежни према властима. А и зашто би? Зар то није природни ред ствари? Баш варка (не оптичка) било би веровати да средњеевропљани живе поред дивних река коз које тече само мед и млеко. Ух, колико се овде прича о свакојаким загађењима, па и медијским. То се, дабоме, не ради нежно, али не и простачки, са измишљотинама и којекаквим бљувотина.
Премијер Бaбиш и сопственик највеће куће штампаних медија, на пример, своје интервјуе најчешће даје листу левице "Право" (бивше "Руде Право"), а председник Земан је скоро екслузивни гост телевизије Барандоф, а не чешке "државне" телевизије.
Обашка, не примећује се да се неки медиј хвали помоћу из иностранства која би гурнула напредак демократије. Штавише, више је оних који то сматрају нездравим и некорисним, попут менице без покрића. Медији, исправљени пред новим електронским изазовима, чувају се непријатних изненађења сваке врсте.
Без плана Б, како примећује коментатор прашког "Форума" Јан Јандоурек, се не може. Не треба се заваравати, него имати у обзир интересе и конкуренцију: ауторитети, самопроглашени конзервативци, кремљолози, пекиншке слуге, псеудо-власници и разни други отпадници могу само привремено остварити своје циљеве, до неке следеће пролазне нормалности.
Од самог почетка није се нашао формалан начин да се сваки политичар (па и не само политичар, јер на списку власника медија су и неки други милијардери којих нема међу политичарима онемогући да власништво искористе за нешто друго, далеко од медијског бизниса.
Сви власници чешких медија, поготову они који имају "блиске контакте" са политиком, дају часну реч да је утицај на медије далеко од њихових интереса, те да шефовима њихових медија увек кажу "пишите шта хоћете", што целој причи даје Потемкинов премаз.
Са мало, у ретким случајевима и мало мање потемкинизма, чешко медијско тржиште држи се пре свега конкуренције, а биће да је то један од главних разлога што је сачувана структура и профил озбиљних новина свих битнијих политичких оријентација, да има само два таблоида који нису ни корак до могућности да "прегазе" озбиљну штампу. И, злу не требало, увек имају већ поменути план Б.
* Аутор је песник, бивши директор Танјуга и оснивач македонске телевизије Телма
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.