Погледи
30. 06. 2020.
Реаговања – Павле Косић, студент новинарства
Студенти новинарства треба да уче на примеру Славка Ћурувије
Пре нешто више од 21 године, у недељу, на Ускрс, убијен је Славко Ћурувија - новинар и оснивач листова "Дневни телеграф" и "Европљанин". Убила га је његова држава, тј. власт Слободана Милошевића која је била неспремна да прихвати постојање човека који није знао за реч компромис када је слобода у питању.
Тим чином, врх државе је заправо пуцао у новинарску професију, а Славко Ћурувија је био симбол слободног новинарства. На уцене и притиске није пристајао. Чак није потпао ни под утицај оних сила које су финансирале опозиционе медије. Не само медије, већ све оне који су били против Слободана Милошевића. Иако се сукобио са тадашњим председником, Славко је пре свега био новинар. То га је, између осталог, разликовало од многих политичких активиста скривених испод новинарског огртача. Он је само желео да прави новине које нико неће цензурисати. Управо због тога је био "опасан" по режим.
Пошто ни на који начин није могла да га дискредитује, власт је срамно искористила бомбардовање СР Југославије као погодан тренутак за то да Славка прогласи непријатељем који је славодобитно "дочекао бомбе". Тако је створена атмосфера у којој је један новинар постао легитимна мета.
Две деценије касније, суочавамо се са могућношћу да Апелациони суд поништи првостепену пресуду којом је врх Државне безбедности осуђен на 100 година затвора због убиства Славка Ћурувије. То је недопустиво, као што је и недопустиво да сећање на таквог човека избледи. Управо на његовом примеру, студенти новинарства би требало да се уче како изгледа новинар који се непоколебљиво бори за своју професију. Ипак, дешава се супротна ствар: његово убиство је постало део дневнополитичих сукоба у којима је најважније оправдати своју страну и извући што више политичких поена.
Не смемо дозволити да они победе. Ретко ко поред новинара схвата значај слободног новинарства и зато се не можемо уздати у друге да воде наше битке. Ми морамо ићи путем којим је Славко храбро корачао. На том путу, новинари морају бити уједињени.
Можда су убили једног од најбољих, можда су медијску заједницу бацили на колена и прегазили је, али новинарско срце још увек куца. Не предаје се.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.