Писање на ову тему је увек добра идеја, јер има све елементе трилера, заплет је загарантован, може да има много наставака, а и крај може да се одлаже. Тема је узбудљива, а текстови, што би се рекло, хваљени и од публике и од жирија. Међутим, проблем је само у томе што ово није фикција, него рефлексија стварне ситуације и свака сличност са догађајима и ликовима из текстова је намерна. Жујовић је раније документовао коруптивне радње Владана Стефановића, власника неколико медија и особе која је, према подацима тих истраживачких текстова, контролисала медијске комисије у АП Војводини. Стефановић се тада није бранио од поменутих оптужби, па је у јавности остао утисак да ту нечега заиста има. Жујовић је зато сада питао синдикат СИНОС зашто је такву особу сматрао за легитимног саговорника на тему радних права медијских радника. Конкретно питање остало је без одговора, а сви ми ускраћени за расплет приче.

Заправо, Извршни одбор СИНОС-а је одговорио Жујовићу да се залаже за социјални дијалог и да жели да мотивише све послодавце да седну за сто како би се преговарало о бољим условима рада, те да се омогући запосленима да буду обухваћени правима и обавезама из гранског колективног уговора. Шта би се томе могло замерити? Тамо новинари раде и живе од те плате и свакако им треба помоћи. Међутим, како је раније спроведена лоша приватизација медија, којој се управо СИНОС противио, велике су шансе да се за тим столом нађе преговарач са којим не бисте желели да будете ни у истој просторији. Да ли се управо то се десило на ТВ Суботица? Са једне стране СИНОС, а са друге Владан Стефановић, власник поменуте медијске куће и још бар седам других, у чије се поштење, узимајући у обзир информације из Жујевићевих текстова може основано сумњати. Овај синдикат се, како сами кажу, залагао за коректније комисије за доделу средстава, а сада преговара и слика се са особом која је према многобројним наводима можда оличење корумпираних комисија. Кажу и да су се противили управо приватизацији медија и да Владан Стефановић ,,није њихов избор већ реалност проистекла на основу деловања медијских удружења којима припада и Жујовић“. Што би се рекло, обрнули су игрицу. Даље, СИНОС у одговорима каже да се залаже за формирање локалних и регионалних јавних сервиса, јер је то најбољи модел за остваривање јавног интереса на локалу, а у тексту се може наслутити и са ким ће остварити ту сарадњу. Опет уместо одговора имамо ново питање - зашто планирају преговоре са власничким структурама које су углавном корумпиране, у АП Војводини у којој је медијска ситуација потпуно девастирана, а друштво у стању социјалне аномије, са никад нижим степеном поверења у медије? И тако, уместо пред лице правде, неки нови сумњиви преговарачи ће легално и легитимно за преговарачки сто, а све у име права (углавном прекарних) радника и поштеног јавног информисања.

Поставља се питање из колико се углова може гледати на исту ствар? На пример, да ли је у питању владавина права или су посреди Владанова права? Легитимно или легално? Преговарати или не, у овом случају није питање памети, него желуца. Претпоствљам да ће и наставци ове приче бити узбудљиви, јер има ту у најави још контраверзних преговарача, али на такав садржај ипак треба упозорити оне читаоце са слабијим новинарским срцем.

Колега из СИНОС-а у покушају да одговори приложио је сет општих начела која немају пуно везе са мојим текстом, а не нуде ни одговор на моје питање: води ли пут до колективног уговора кроз колаборацију са компромитованим власницима медија?

На страну то што уопште не верујем у било који синдикат, формиран у топлој сарадњи са власницима медија.

Гостовање СИНОС-а у ТВ Суботица разумео сам као покушај правдања пројекта и покушај зближавања са Владаном Стефановићем.

Појешћу шешир насред Теразија када СИНОС формира подружницу у ТВ Суботица која ће потом да ступи у било какав синдикални клинч са власником Владаном Стефановићем.

Јуче је Удружење новинара Србије (УНС) пренело вест СИНОС-а о посети руководства те синдикалне организације Телевизији Суботица. Руководство је, како је наведено у вести, разговарало са директором те телевизијске куће Владаном Стефановићем.

Стефановић је руководство СИНОС-а обавестио да поседује укупно осам медија – четири телевизије, две радио станице, магазин и новине, и да сваки од ових медија има свој портал.

Штавише, СИНОС наводи да је у тих осам плус осам Стефановићевих медија запослено 35 људи чије се зараде крећу од 55.000 динара до “двоструко виших”.

Руководство СИНОС-а као да није обавештено да су фирме Владана Стефановића међу највећим корисницима новца на медијским конкурсима, као и да удружење “ComNet”, које СИНОС такође помиње у својој вести – позивајући Стефановића да се придружи социјалном дијалогу, до сада није контриолисало рад свих медијских комисија на подручју Бачке, па и шире са својим сателитским организацијама.

Све ове године, организације окупљене око “ComNet”-а регрутовале су често једне те исте људе за чланове комисија и додељивале енормне износе Стефановићевим фирмама, али и медијима чланова комисија.

Притом, медији у власништву Владана Стефановића не извештавају у потпуности своје читаоце, слушаоце и гледаоце.

На ту тему могао бих да напишем есеј.

Поменућу само афреу ”Стартер” (куповину уређаја јавним новцем по вишеструко увећаној цени) која је пре годину дана добро протресала Суботицу, именовање директора у високопшколској установи против ког је вођен кривични поступак, фиктивно запослење политичког аналитичара у овдашњој болници, туристички центар који је у суседној држави подигао бивши граоначелник и још доста тога.

Набрајање свега што Стефановић поседује у вести СИНОС-а подсетило ме је на Ђенку из филма “Маратонци трче почасни круг” који Мирку и Кристини набраја шта све Хеди Ламар поседује, док их убеђује да се обнаже пред камерама.

Позивам руководство СИНОС-а, које више од двадесет година говори о колективном уговору за новинаре, да прочита натпис у заглављу властитог сајта, а затим и моје скромно новинарско истраживање о медијским конкурсима и комисијама, које сам спровео и објавио током 2022. године, па да новинарској јавности одговори да ли је здрав колективни уговор могуће градити и изградити у сарадњи са власницима медија чије су организације све време контролисале медијске комисије и додељивале њиховим фирмама енормна финансијска средства, или треба баш сви да се скину, задовољени оним што Ђенка прича о имовини Хеди Ламар?

Тужба Mineco Ltd. против КРИК не може се ни по једном критеријуму сматрати СЛАПП тужбом, како КРИК нетачно обавештава јавност, јер ће износ накнаде штете, како је и у самој тужби наведено, бити опредељен тек по завршетку доказног поступка на основу налаза и мишљења вештака економско финансијске струке, тако да информација о износу тужбеног захтева од 55 милиона динара не одговара чињеничном стању.

Напомињемо да је Mineco Ltd. један од највећих инвеститора у региону Западног Балкана од 2003. године, поднео тужбу за утврђивање повреде права на пословни углед, забрану поновног објављивања информације, уклањање текста и накнаду штете још 22. марта  2021. године, против истраживачког портала КРИК.

Mineco Ltd. је поднео тужбу, пре свега, јер је КРИК одбио да поступи по одлуци Савета за штампу којом је утврђено да је портал КРИК прекршио Кодекс новинара Србије.

Наиме, након што је компанија Mineco Ltd. одговорила на питања новинарима КРИКА, објављен је текст 22. септембра 2020. године у коме је изнето низ оптужби на рачун Mineco Ltd. којима се грубо нарушава углед компаније, искључиво конструисањем и измишљањем „веза и доказа“.

Mineco Ltd. је у складу са Законом прво упутио одговор/исправку исконструисане и злонамерне приче о његовом пословању, коју КРИК није објавио. Потом је поднета Жалба Савету за штампу, чија је Комисија за жалбе донела једногласну одлуку да је КРИК прекршио тачку 6 Одељка ИВ (Одговорност новинара) Кодекса новинара Србије, о обавези новинара да негује културу и етику јавне речи, поштује право на одговор, извињење и исправку и дужности да благовремено објави одговарајућу исправку, као и тачку 1 Одељка В (Новинарска пажња), по којој је новинар обавезан да приступа послу са дужном професионалном пажњом.

КРИК је, међутим, иако пуноправан члан Савета, одбацио обавезу да поступи по одлуци Комисије за жалбе Савета за штампу.

Из свега наведеног види се да тужба Mineco Ltd. против КРИК није била због неке вести, како се генерализујући наводи у тексту објављеном на вашем порталу, већ због наводног истраживачког текста објављеног о нашој компанији, а који је пун неистина и полуинформација.

Наглашавамо да Mineco Ltd. потпуно подржава отворено и тачно новинарство од јавног интереса, те намерава да и даље у свакој ситуацији сарађује са медијима који раде у складу са највишим међународним стандардима новинарства. У складу са тим, бранићемо наше интересе када је у питању злонамерно и неистинито информисање јавности о пословању наше компаније или помињање наше компаније у текстовима у којима КРИК говори о другим тужбама које има, а са којима компанија Mineco Ltd. нема никакве директне или индиректне везе. То сматрамо потпуно непрофесионалним од стране портала КРИК.

Поштовани,

Захваљујемо се за исказано интересовање за овај очигледно системски проблем везан за медијски третман особа са инвалидитетом.

Музичка радионица је потпуно некомерцијални пројекат и ми до сада нисмо имали потребе за публицитетом мада би нам то вероватно помогло код обезбеђивање средстава за несметано фунционисање и рад.

У току ових 10 година нисмо имали велике потребе за медијским експонирањем и зато се нисмо сретали са овом врстом проблема.

Прошле године смо имали неке значајније наступе као што су били учешће на најзначајнијем европском инклузивном фестивалу "Europa in Takt" одржаном у Дортмунду, Немачка и неколико наступа у оквиру званичног програма Нови Сад ЕПК 2022 са великим оркестром Филхармоније младих из Новог Сада и са гостујућим инклузивним оркестрима из Португала и Аустрије. Сви ти наступи су оцењени  врло добро од публике и професионалаца.

Ми смо слали информације већини медија о томе али нико није објавио ниједну вест о томе.

Ове године смо добили престижну годишњу награду у области инклузије  "Zero Project Awards 2023" за приступачан музички програмкоју организују ESSL Фондација из Аустрије у партнерству са Канцеларијом УН у Бечу. Било је пријављено преко 320 пројеката из 80 земаља света.

Оркестар "Добри људи" који делује у оквиру радионице је том пригодом одржао запажен наступ 22.02.2023 у згради УН у Бечу у оквиру "Зиро проџект - свет без баријера" конференције.

Послали смо информације о овом догађају већини водећих медија у Србији. Сматрамо да је награда вредна пажње и поносимо се њом и сматрамо да је у рангу близу успеха наших спортиста на великим такмичењима, успеха наших уметника у иностранству, успеха ђака и студената из опште популације на такмичењима из знања итд.

На жалост ниједан медиј није објавио ову вест осим Нова.рс интернет портала и телевизије РТВ. До телевизије РТВ смо допрли приватним везама а до Нова.рс после другог или трећег мејла.

На основу ових чињеница смо дошли до закључка о катастрофалном стању у нашим медијима у вези извештавања о особама са инвалидитетом. Ми смо из Новог Сада па смо некако успели да се ,,пробијемо" до неких канала приватним познанствима али претпостављамо са каквим се проблемима суочавају особе из мањих средина.

Ако неко из Пачира или Белог потока има неку значајну информацију која би помогла унапређивању и третману ОСИ потпуно је немогуће допрети до медија и поделити је јер су све медијске адресе у Србији потпуно "људски бесконтактне" и не можете остварити комуникацији ни са уредницима ни са новинарима.

Ми знамо да телевизијски јавни сервиси имају посебне емисије намењене ОСИ али ми их уз дужно поштовање и захвалност новинарима који их стварају зовемо "алиби емисије" које се емитују у неадекватним и неодговарајућим терминима и које већина ОСИ не гледа јер и они гледају највише најударније и најкомерцијалније програме као и људи из опште популације али у тим програмима нема пуно садржаја и информација који су посвећени њима што можемо видети из овог случаја.

Ту долазимо до једне врсте дискриминације која ОСИ који се на тај начин смештају у неку врсту "медијског гета" и изолација и на тај начин  уместо инклузије долази до њиховог искључивања из јавног живота друштвене заједнице.

По Закону о спречавању дискриминације ОСИ, Закону о јавном информисању и по Конвенцији УН о људским правима ОСИ имају своја права у погледу јавног информисања.

Ми ћемо предузети неке мере везано за овај случај и пријавићемо неке медије у првом реду Јавни сервис РТС РЕМ-у и Поверенику за равноправност а зависно од одговора видећемо да ли ћемо потражити помоћ и изван граница наше земље.

Ово све говорим у име детектовања и решавања проблема око јавног информисања ОСИ у РС.

Мислим да ова тема захтева опширнију и озбиљнију јавну дебату.

Срдачан поздрав,

Жарко Себић

ШОСО "Милан Петровић"/ Центар за социјалну инклузију

Нови Сад

Једина смо медијска кућа која је непрекидно извештавала са свих места током пандемије, а наши новинари једини који су у најтежим моментима у Крагујевцу били у црвеним зонама, на лицу места, јер за телевизију једноставно није довољно да вам са лица места проследе фотографију и податке, а ви из топле и безбедне редакције, уз дигитални маркетинг, направите вест -морало се тамо, у ковид зону. Тада смо добили значајно признање за извештавање током ковид пандемије, а награде су наставиле да стижу у нашу редакцију и након тога -за допринос унапређењу безбедности у саобраћају, подршку удружењима особа са инвалитетом, помоћ волонтерима -од оних који препознају наш рад и ниједно признање, као што видите, нема везе ни са политиком, ни са влашћу, већ са реалним животом грађана. Први смо и једини у Србији, поред Јавног медијског сервиса, који централну информативну емисију сваког радног дана емитују са тумачем на знаковни језик.

О кадру који ради на Радио телевизији Крагујевац можда најбоље говори податак да је у фази реализације уговор са крагујевачким Филолошко-уметничким факултетом да студенти мастер академских студија Српског језика и књижевности обављају стручну праксу у нашој медијској кући. Прошле године смо, у част наше прерано преминуле колегинице, такође добитнице бројних награда и признања, установили и први пут доделили награду за новинарство која носи њено име, а која је намењена младим ученицима и студентима.

Дакле, ниједан наш радијски или телевизијски садржај није нарушавао или вређао нечији углед, или обављање посла. Са друге стране, пар некадашњих новинара Радио телевизије Крагујевац у јавности износи неистине да су били „прогоњени“, а уствари су из наше медијске куће отишли својевољно са исплаћеним отпремнинама и одмах по подизању новца, рачунајући на издашно донаторство, измишљали приче о нашем програму. Добили су новац и узели више него што им припада, уверени да ће се ова медијска кућа угасити након њиховог одласка. Међутим, када им се жеље нису оствариле, почињу са јавним понижавањем колега ипокушавају да девастирају кућу у којој су неки од њих стекли своја прва новинарска знања, а неки радили дуг временски период. Ипак, професионализам запослених и објективно новинарство које негујемо осујетили су све њихове покушаје.

При том се заклињу дасу једини прави новинари и извештачи, а скоро деценију их нико никада није видео ни на једном терену. Већина медија у граду, данас преузима наше вести и то без навођења извора, пошто смо једина медијска кућа која прати све догађаје у граду, а неретко, истине ради, и једина екипа на догађајима у Крагујевцу.

Зато сматрамо да би озбиљни медији, али и сви који реемитују емисију у којој су сви запослени на РТК названи „медијском депонијом“, ако се већ говори о новинарској солидарности, требало да заштите колеге које не користе ни говор мржње, ни речник увреда, док од новинарских и медијских удружења очекујемо да реагују и ове непримерене и увредљиве наводе јавно осуде. На крају, подсећамо да са компанијом Јунајтед Медија, у оквиру које послује СББ, имамо успешну пословну сарадњу. Из наше продукције је у етар „отишло“ шест емисија о компанији СББ. Сигурни смо да се приликом склапања пословних договора једна међународна компанија и Ви детаљно информишете и да никада не бисте за пословног сарадника изабрали „медијску депонију“, зар не?

Уређивачки колегијум Радио телевизије Крагујевац

Нисмо ни слутили да се можемо обрадовати доласку полиције на РТС јер смо добили прилику да бар некоме у овој злонамерној медијској кампањи пружимо доказе, предамо сву документацију, уговоре, фактуре, из којих се јасно може видети да  на РТС нема никаквих злоупотреба, нити кршења Закона, како тврди председник Управног одбора РТС.

Што се тиче дневне емисије у припреми Забавног програма под називом „Један добар дан“, она је требало да почне с емитовањем 2020. године. Нажалост, тада нас је корона зауставила. У међувремену смо, упоредо са свим осталим пословима, припремили све што је неопходно да би емисија стартовала, као што су сценографија, реновирање студија, реквизита, шпице, графика, снимљени материјали и слично. То је коштало 13 милиона динара и све се налази на РТС. Не у мом стану или џепу мог капута, како је устврдио председник Управног одбора РТС. Иначе, то није моја емисија, нити ћу је ја водити, већ ће је радити више уредника и водитеља Забавне редакције. У буџетској линији за ову годину планирано је 200.000 евра за предвиђених 260 емисија (750 евра по емисији, плус трошкови плата, дневница, рада студија и осталог) и та средства нису потрошена, већ планирана. Као уредник Забавног програма по правилнику РТС могу да потпишем само трошак до 80.000 динара, што је далеко од 13 милиона које је, иначе, одобрио његов Управни одбор.

Нечувено је да се на челу Управног одбора РТС налази човек , који је ту само са циљем да води хајку против РТС, његових аутора и ТВ лица који су сваки свој динар зарадили својим знањем и својим радом. Сви они заједно су легално зарадили од поменутих емисија мање, него што је подносилац ове пријаве добио од РТС за његов приватни фестивал Београдско пролеће - 50.000 евра за два сата неквалитетног програма. Поред тога, председник УО месечно прима од РТС више него што су плате већине тих водитеља које је прозвао.

Наравно, увек ћемо поздравити контролу онога што радимо и како радимо. Проблем је што онај ко је постављен да нас контролише и ко седи на челу УО не разуме оно што чита и не зна то што ради. Незнање ће уништити сваку институцију, нажалост.

Оливера Ковачевић, главна и одговорна уредница Забавног програма РТС

Обавештавамо вас да опскурдни сајтови који себе називају медијима настављају кампању блаћења и таргетирања независних редакција у Војводини.

Наиме, портал Читај гари је 8. фебруара објавио текст под насловом “Откривамо: Ево ко стоји иза новосадског портала ЛУФТИКА”, у ком је наведено да наш портал финансира Небојша Стефановић. Циљ, је како кажу, да се обрачуна са партијским колегама и да кроз наш портал раскрчи себи пут у Нови Сад.

Не можемо довољно нагласити колико је све то нетачно, малициозно и бљутаво!

Портал Луфтика.рс је независтан медиј који јесте критички настројен према власти. Међутим, наша редакција има очигледно чудан став  - Медиј мора бити критички настројен према власти. У супротном је његово гласило.

Изгледа да смо баш због тога постали опасан трн у, сада већ, инфицираним очима владалаца, који на овај начин покушавају да дискредитују наш независан рад.

Портал Луфтика.рс се финансира искључиво изнајмљивањем огласног простора на сајту и ПР текстовима, које, поштујући Закон о јавном информисању и медијима, транспарентно обележавамо као промотивне.

Ми смо искрено забринути за будућност нашег портала, јер се тренутно суочавамо са још једним нападом, о ком смо вас већ известили (више ОВДЕ). Реч је о организованом масовном пријављивању нашег садржаја Фејсбуку и Гугл Адсенсу, због чега су нам те две мреже ограничиле видљивост.

Све је резултирало драстичним падом у заради и отпуштањем седам од 14 наших новинара.

Подсећамо да ово није први пут да је Луфтика.рс таргетирана у медијма. Портал НС Уживо нас је, заједно са порталима Воице и 021, означио као медије који се финансирају “искључиво од сумњивих донација Рокфелера, НЕД-а и других спонзора обојених револуција”. Још једном понављамо – то је лаж.

С обзиром на све поменуто, закључујемо да наша брига није безразложна.

Молимо новинарска удружења да известе колеге и јавност о ситуацији с којом се сусреће најчитанији онлине медиј из Војводине и један од ретких независних медија у Србији - Луфтика.рс.

С поштовањем,

Редакција Луфтике

Неистинита је тврдња наведена у тексту од 01.02.2023. године под насловом ,,Корупција у српском новинарству: У којој мери организовани криминал управља медијима?" да је користећи Скај апликацију на телефону оптужени Дарко Шарић преко свог адвоката и кума, наручивао текстова и ТВ прилоге, мењао наслове, исправљао ,,грешке" у Куриру.

Наведена информација поред тога што је неистинита, ни на који начин не произилази ни из оптужнице поднете против Дарка Шарића и садржине ,,Скај" преписке која се у предметном кривичном поступку користи.

Такође су неистините информације које имплицирате у свом тексту да су новинари медија које помињете, а у које је укључен и Курир сарадници мафије, да су за послушност према шефу организоване криминалне групе плаћани поклонима и слично.

Курир, његови уредници и новинари на професионалан и частан начин обављају свој посао у циљу потпуног и јасног извештавања грађана о свим темама које су од интереса за јавност.

Курир као професионални медиј и неприкосновени лидер када је у питању област црне хронике извештава о свим судским поступцима за које постоји интерес јавности, нарочито када су у питању окривљени за кривична дела из области организованог криминала, у складу са највишим стандардима новинарске професије, кодексом и законом, а све тврдње о наводним утицајима и мешањима у уређивачку политику од стране оптуженог Дарка Шарића и његових наводних сарадника, као и од стране било којих других лица су груба неистина.

О наведеном сведочи и део саме ,,Скај" комуникације наводно вођене између оптуженог Дарка Шарића и његових сарадника, а који део преписке нисте пренели у свом тексту, која гласи:,,А она плава из Курира како нас сјеба за онај наслов" (цитат из оптужнице).

Дакле, јасно је да Курир не да није дозволио да буде злоупотребљен, већ је изазвао незадовољство оптужених својим професионалним извештавањем.

Обраћамо вам се у име чланова редакције дневног листа „Објектив“ како бисмо вас и целокупну јавност обавестили о дешавањима у нашем предузећу у другој половини октобра и почетком новембра. Последњи број штампаног издања дневног листа „Објектив“ изашао је 14. октобра 2022. и од тада, иако смо ми у наредна два дана уредно испуњавали своје радне обавезе и „правили“ садржај као да је све у реду, новине од тада нису штампане.

После неколико неуспешних покушаја запослених да са менаџментом нађу заједнички језик, а пре свега да бисмо добили валидну информацију у вези са нашим статусом и даљим функционисањем, одлучили смо да предузмемо одређене кораке.

Наиме, свим запосленима дугује се зарада за септембар и октобар, а појединим колегама и за август.

Као одговор на наше захтеве за исплату заосталих зарада добили смо предлог анекса уговора о раду, по којем би сви запослени, највероватније од 1. новембра, с обзиром на то да није наведен тачан датум ступања на снагу поменутог документа, требало да прихвате минималну зараду у неодређеном трајању.

Напомињемо да, осим овог акутног проблема, постоји и дугорочан проблем неуплаћивања пореза и доприноса, и то од новембра 2021. године. Последица таквог понашања менаџмента је то да су поједине колеге оболеле од најтежих болести биле принуђене да раскину радни однос како би остварили право на адекватно лечење. О томе немамо прецизне податке будући да се ситуација разликује од запосленог до запосленог.

Молимо вас за правну помоћ и савет како да се понашамо у конкретној ситуацији и препоруку у вези с тим да ли је упутно да о свему упознајемо ширу јавност. Стојимо вам на располагању за свако додатно појашњење ове комплексне ситуације у којој смо се нашли и којом је угрожена гола егзистенција нас и наших породица.

С поштовањем,

Чланови редакције дневног листа „Објектив“

Новинарка сам у пензији (култура) и тражим хонорарни посао - уреднички, новинарски, редакторски, у Београду. Заинтересовани се могу јавити на телефоне 0113192251 или 0631759373.

Лажна је информација, нити је то поступајући судија Фуад Зукорлић приликом усмјеног изрицања пресуде изговорио, да је најважнији доказ да је "Халиловић у слободном излагању на главном претресу рекао да се том приликом није осјетио угрожено и уплашено, већ увређено дрским понашањем оптуженог”. Зукорлић је, образлажући пресуду, рекао да је најважни доказ налаз и мишљење судског вјештака Рамиза Ахметовића да "на основу увида у достављене видео снимке није могуће са сигурношћу утврдити ријечи које су размјенили оптужени и оштећени".

Апсурдно је, вријеђа здрав разум и за јавност унапријед представља "пеглање пресуде," која у писменом облику још није достављена, тврдња да је онај ко је поднио кривичу пријаву због угрожавања сигурности изјавио да се није осјетио угрожено и уплашено. Пошто суштину инкриминације кривичног дјела угрожавања сигурности чини осјећај угрожености и страха, о томе како сам се осјећао, ако ја то већ нисам рекао, Основни суд у Новом Пазару и судија Фуад Зукорлић су могли да закључе из љекарског извјештаја - такођер доказ у списима предмета, а неименовани представник Основног суда у Новом Пазару, као ни друге доказе и изјаве свједока у иступима за јавност, случајно и намјерно, није поменуо.

Такођер, тај представник суда, као ни судија Фуад Зукорлић, рушећи механизам непристрасности, током поступка нису појаснили нити образложии разлоге због чега нису ангажовали вјештака-експерта за анализу аудио и видео записа, него електротехничара уже специјалности за опретивне системе.

  Медин Халиловић, новинар и уредник

Најљубазније, замолила бих Вас да ми одговорите: „Зашто сам ухапшена у Председништву и ко је желео да ме прогласи психијатријским случајем? Овде се неко обрачунава са мном уместо са фалсификатором. 

У Београд сам дошла на два дана да бих оца водила на онколошку комисију. Након што сам га одвела да прими инфузију, дошла сам у Председништво. Извињавам се на можда непристојном поређењу, али шта бисте Ви на мом месту урадили да је Вашем оцу који не може да закорачи од цитостатика фалсификован потпис и лажирана изјава? И да упркос кристално јасним доказима и извештају полиције, која је потврдила фалсификат, ухапсе Вас уместо починиоца кривичног дела и одведу Вас у пратњи полиције на психијатрију? Како бисте Ви поступили да сте на мом месту?

Пореде ме с убијеним Оливером Ивановићем и добијам узнемиријуће/вулгарне поруке. Иако сам све већ проследила полицији/тужилаштву, нико не реагује, афера се заташкава. 

Јесу ли народни посланик СНС-а Славиша Булатовић, његов отац Велимир Булатовић, градоначелник Врања Слободан Миленковић, начелник Градске управе Душан Аритоновић, начелник Имовинско-правне службе Драган Михајловић изнад закона? Да ли за чланове СНС-а закон не важи? Је ли штрајк испред Председништва неопходан да би полиција/тужилаштво реаговали? У време, када се породично, грчевито боримо да оцу продужимо живот. Брука и срамота Србије и институције коју представљате. 

Прослеђујем Вам извештај полиције. Мирјана Младеновић признала је да је фалсификовала потпис и лажирала изјаву. Дакле, мог оца у животу видела није. Такође, у Писарници Председништва већ сам оставила извештај градоначелника Врања, који такође потврђује фалсификат.

С поштовањем и захвалношћу,

Драгана Цветковић

Приморана сам да вам се обратим, јер су ми потребни подршка и заштита, али сада од атака актуелног  руководства РТРС-а,  медијске куће у којој  радим од 1996. године. Пролазим кроз мобинг, дискриминацију, притиске. Пријете ми отказом. 

Игнорисање мојих дописа,  нераспоређеност на седмичним распоредима, престанак и вербалне комуникације, игнорисање ситуације у којој се налазим, посебно игнорисање безбједносне процјене МУП-а Републике Српске – ПУ Требиње, неки су од елемената мобинга и дискриминације које трпим од стране руководства РТРС-а укључујући и координаторку ИТЦ Требиње. 

Није им ни то било довољно него су детаљан извјештај од стране надлежних у Полицијској управи Требиње преиспитивали преко директора Полиције Републике Српске г-дина Синише Кострешевића и потом га тумачили по свом, или нечијем, нахођењу. То тумачење није у складу са извјештајем ПУ Требиње и додатно ме таргетира.

Желим да истакнем да су се сви надлежни којима сам се обратила оглушили. Обраћала сам се институцијама Републике Српске и БиХ, конкретно - предсједници Српске Жељки Цвијановић и српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику. Одговоре нисам добила.

Једино је Полицијска управа Требиње свој посао радила коректно и професионално и, колико је то могуће, пружила ми и заштиту. Од најновијих дешавања и напада  руководства РТРС-а полиција не може да ме штити.

Поштоване колеге, зато се вама обраћам.

Двије и по деценије у РТРС-у  радим свој посао одговорно и професионално. Управо због начина на који сам радила и тема које сам истраживала постала сам нечија мета. Упозорење сам добила паљењем аутомобила.

Упозорење сам добила и од руководства РТРС-а  -  кроз различите облике мобинга и дискриминације до пријетње отказом. Угрожена ми је и егзистенција.

Понашање руководства РТРС-а сматрам својеврсном  “подршком” онима који су ми у пламену послали поруку упозорења. Ову моју констатацију руководство РТРС-а потврђује мобингом, дискриминацијом, притисцима и пријетњом отказом.

Поштоване колеге, вјерујем да ћете ми, у складу са вашим ингеренцијама и могућностима пружити подршку и заштиту.

С поштовањем,

Наташа Миљановић Зубац

новинарка РТРС-а

Саопштење поменутог удружења је важно једино као убедљиво сведочанство сужене професионалне свести у којој је пресудно лично квалификовање неистомишљеника и паушална процена ко је колико „јахао бедевију“ звану пројектно суфинансирање медија. Чак је и поменуто "јахање" изражено изрицањем коначне пресуде, без навођења примера, чињеница или информација.

Нигде ни речи у саопштењу о диригованим саставима медијских комисија које чине чланови ГОНГО организација повезаних са власницима медија који добијају највеће износе на конкурсима.

Нигде ни речи о члановима комисија чије организације и фирме згрћу десетине, па и стотине хиљада евра, на медијским конкурсима.

Нигде ни слова о пројектима реализованим преписивањем садражаја са „Википедије“ и других сајтова и историографских публикација.

Нигде ни запете о трошковима шминкања, костимирања и сценографијама у кратким медијским садржајима који су притом потпуно недоступни јавности.

Нигде ни једне једине тачке о чињеници да медији који су стотнама, па и хиљадама пута кршили Кодекс новинара Србије добијају конкурсна средства широм Србије.

На концу, нигде у јучерашњем саопштењу Удружења медија и медијских радника није поменута обавеза учесника конкурса да приложе медијске садржаје и суштински оправдају своје пројекте, укључујући прилагање конкретних доказа да су из властитих извора обезбедили преостали део средстава.

Предности и мане, чак и очинство пројектног суфинансирања, јесу легитимне теме и о њима треба разговарати, чак и са представницима у стварности непостојећих медијских организација, као што је "one man show" звани Удуржење медија и медијских радника. Али, то нипошто не треба чинити науштрб теме као што је огољена злоупотреба медијских конкурса којом смо се у уторак бавили.

Расправљати о манама система пројектног суфинансирања изван контекста постојећих конкурсних злоупотреба нема смисла, а управо је свођење те расправе на пароле, "нас" и "њих", једини циљ аутора поменутог саопштења.

Немам ништа против да УНС и НУНС са друштвене сцене потисну бољи, млађи, бројнији и у професионалном смислу снажнији. Проблем је што се као алтернатива репрезентативним новинарским и медијским удружењима за сада намећу искључиво гласни и бескрупулозни.

Знате ли како сте ,,мудро шутали” када је пре петнест година преко ноћи катанац ставило на стотине медија у Србији?

Да ли знате где су колеге које се нису снашле у тој наметнутој суровој реформи и да ли вас гризе савест због ,,громогласне шутње” над судбинама тих људи?

Даље, подсећамо вас јер мислите да су сви заборавили...

Ви сте творци и родитељи те пијавице, аждахе или како је већ данас зовете, која, како тврдите, испумпава новац.

Како вам та творевина, за коју смо одмах рекли да не ваља, није сметала деценију и  колико сте ви јахали ту бедевију?

Биће да вам је зобница остала празна, ко ће вам поверовати да сте се толико потресли за државу и сиротињу рају. Да ли стварно мислите да верујемо да коза може да сачува купус?

Исти људи, исти стручњаци, из истих фотеља и исте ладовине, који три деценије мудрују и праве стратегије, ево сад би коначно да реше проблем!

И да ли стварно мислите да вам више од пола медијске заједнице може поверовати да ћете нас трећи пут усрећити опет спроводећи, како би се на вашем речнику казало, „сциентизам”: „Држи буре воду, док мајстори оду”?! Нека, хвала. Није народ узалуд рекао: ,,Само се будала два пута саплиће о исти камен”.

Да се разумемо:

-не можете нас убедити да ,,машинерија” коју сте склепали добро ради једино када ви са њом управљате!

- не верујемо када кажете да вам неко треба штампати новине а ви само да ,,метате” наслове!

-не може приватан Савет за штампу да буде једино саморегулационо тело јер га не признаје шездесет посто медијске заједнице!

- може, рецимо, да буде и приватна прћија четири „богом дана” удружења као и до сада из којих су у међувремену, шта мислите због чега, многи отишли.

- може о свему да се пита Савет за штампу, али ако у њему седе представници свих медијских удружења!

- немојте се играти, немојте нас малтретирати, немојте експериментисати над живим људима, два пута смо једва претекли!

- немојте, имаћете протест и то испред оне зграде из које сте нас све истерали а утерали банке и бутике!

Са наше стране, имате поруку: спремни смо за разговор, али смо против сваке неправде и кршења закона.

Удружење медија и медијских радника (УММР) 

Злоба којом је опседнут, паралише га тотално, па не уме ни да прочита име Покрета, чији сам битан члан, него га погрешно наводи, иако испред себе има документ који је јавно објављен и није никаквa тајна. Назива удружење „Чувари природе“, што је погрешно. Каже да смо НВО, а не медиј – што је погрешно.  

Недостатак новинарске пажње и концентрације наводи га и да погрешно пренесе да су „Чувари природе“ добили на конкурсу Министартва културе и информисања 2 милиона динара – што је погрешно. С друге стране, с ким ће удружење да сарађујемо у пројекту је само наша ствар и ничија више!

Елем, да живим и у Америци, Бабачко је могао да ми пошаље мејл са питањима на које би добио одговоре. Он се није потрудио ни да ме позове телефоном и затражи, ако неће одговоре, а оно макар коментар на милионске преваре које сам, по његовим речима, одрадила. Да зло буде веће, ни ви то нисте урадили, него сте пренели текст без икаквих критеријума. А кад смо већ код тога, баш ме интересује по ком критеријуму преносите овај текст са портала Инфо Врањске, а не пренесете рецимо писмо које вам пошаље ваш колега, председник ПРОУНС-а, о медијском конкурсу у Трговишту и нелогичностима које су се тамо дешавале?

Важно је да он патолошки мрзи Љубицу Здравковић Џонов толико да наводи воду на воденицу да су ми „купљене“ две националне награде.

Поштовне колеге, и поново недостатак новинарске пажње, нисам добила две, већ три награде. И то две на Интернационалном фестивалу репортаже и медија 2020. и 2021. и специјалну награду Министарства одбране за документарно – играну репортажу „Хероји из Рељана“ прошле године. У томе ми је помогла моја искусна редакција, три квалитетне репортаже и жири који је умео да препозна вредности. На моје задовољство, то није све. Имам многе вредне  награде које испуњавају мој професионални ангажман, али то сада није тема.

По образовању сам дипломирани политиколог за јавно мњење и масовне комуникације (Факултет политичких наука, Универзитет у Београду). Радила сам две године у редакцији Јутарњег и Београдског програма РТС-а, 15 година у Јавном предузећу РТВ Врање и сада, након приватизације, у Радио телевизији Врање ДОО. Аутор сам и две монографије.

Никада нисам оспоравана, тужена, никада ми нико није претио, никада ником нисам сузу изазвала у оку, смишљено и намерно. Нисам ни главни и одговорни уредник РТВ Врање, како Бабачко у тексту пише. Од 1995. године сам чланица Кола српских сестара и никада ни једна ружна реч, оптужба, сумња, неверица нису усмерене ка мени, нити овом Колу. Један сам од оснивача Удружења грађана Покрет Чувари Србије 2015. године. Учествујемо на бројним конкурсима. Бавимо се, не само информисањем, већ и издавачком делатношћу, културом... За све то поседујемо регистрацију, дозволе, плаћамо порезе, доприносе, оправдавамо пројекте који су нам одобрени. И? Шта онда? Е, онда то малициозни лик није могао да опрости, него објави наслов и текст о милионској превари пун мржње, инсинуација и измишљотина!?

Признајем да нисам информисана да за лични друштвени ангажман треба да тражим дозволу од главног и одговорног уредника интернет портала Инфо Врањске и председника Управног одбора Тима за развој и интеграције, Саше Стојковића Бабачка.

Одлично знам да његов портал одавно служи за иживљавање и унижавање. Наш посао је јаван. Можемо да се свиђамо неком или не, да му прија наш глас и стас или не, да му се допада начин на који преносимо информације и стварамо радијски и тв програм или не, али лични обрачуни и анимозитети не треба да заузимају јавни простор. А нарочито не „еснафски простор“.

А када се и одлучите за то, треба вам аргумент, чињеница, изјава... А изнад свега истина, при чијем изношењу, морате да се придржавате новинарског кодекса.

И када све то знам са запрепашћењем прихватам чињеницу да је мој УНС (чији сам члан) некритички пренео овај текст, од речи до речи, не осетивши професионалну, ако не људску потребу да ме позове и чује другу страну приче.

Да ли, поштована господо, то значи да сам унапред стављена на стуб срама за легитимне ангажмане и успехе и да ће ваш члан Комисије за жалбе Савета за штампу, гласати да у конкретном случају није прекршен ни један члан кодекса новинара Србије?

Одлично знам да казна за медије који крше новинарски кодекс постоји само на папиру. Савет за штампу, може да укаже на нечасно извештавање, али не и да казни. То не треба да ми објашњавате, али хајде, молим вас, једном укажите на нечасно извештавање Саше Стојковића Бабачка.

Још увек верујем у идеале. За мене је већа казна осуда професије него судска казна, а у конкретном случају има пуно елемената за покретање најмање три судска спора. Но, то није ваша ствар.

Колеге, после свега, намеће се закључак да се ново руководство УНС-а деловањем и објавама на свом порталу осветнички понаша према свима који их на изборној Скупштини нису подржали. Ако су то принципи за које се залажете, ако су то демократске тековине које прокламујете, професионално новинарство и ваша борба за бољи статус локалних и регионалним медија, онда и не жалим што вас нисам подржала.  

Љубица Здравковић Џонов

новинарка

Нико добронамеран па ни председник УНС-а не би смео да оптужује Будимира Ничића да је за њега „Србија страна земља“ зато што је Скупштина УНС-а донела Статут и омогућила да део наше професионалне организације функционише и тамо где је и нашим колегама и нашој држави најтеже. Будимо фер и не оптужујмо наше најбоље активисте за сепаратизам макар и у кампањи за председника УНС-а.

Када је Љиља Смајловић дошла на чело УНС-а, 2009. године, не да би поправљала мој имиџ него да бисмо јачали утицај у новинарској заједници, имала је где да дође. Наши приходи били су двадесет пута већи него 2000. године, а имали смо и другу за редом првостепену пресуду да је зграда у Ресавској улици  власништво УНС-а.

Шок за све нас десио се на 130. рођендан УНС-а, 2011. године, када је стигла вест да је судија Негић преиначио другу пресуду у нашу корист и одлучио да имовину УНС-а претвори у заједничку имовину УНС-а и НУНС-а. Одлучили смо да појачамо дотадашњи правни тим ангажовањем канцеларије Зденка Томановића који се, на чему сам му посебно захвалан, још 2001. године одазвао мом позиву да нас заступа у борби за заштиту имовину, али тада нажалост без успеха.

Треба бити фер па рећи да су нас на равне части у тој тешкој правној, али и по свему судећи политичкој борби са „реформисаним правосуђем“ уз Александру Ковачевић из канцеларије Томановић заступали и сјајни адвокати Душан Стаменковић и Гордана Константиновић.Тај тим одбранио је имовину УНС-а и од Танјуга и државе која нас је тужила по представци председника НУНС-а Ђорђа Влајића.

Љиљи Смајловић сам досадио: на месту председника, генералног секретара па државног секретара, па опет генералног секретара... Верујем да јесам, али ваљда и ја имам право да кажем да ми се не допада њен принцип да су добри и у праву њени људи и онда када греше, када лажно оптужују наше најбоље активисте и тако им угрожавају безбедност. Онај ко може да каже да је Живојин Ракочевић сепаратиста, може да каже у подне да је поноћ, за дан да је ноћ. Треба ли то прећутати?

Није да како тврди Љиља нисам тужио оне који су ме лажно оптуживали: један ми се на првом рочишту извинио, бивши директор Танјуга је годинама избегавао да се одазове на суђење, па је тужба отишла у застару.

Жалио се јесам у понедељак и Радној групи за безбедност и заштиту новинара: рекао сам им да разумем каква опасност прети Живојину Ракочевићу и Будимиру Ничићу од лажних оптужби да су „припремили отцепљење Друштва новинара Косова и Метохије од УНС-а“ јер сам на властитој кожи осетио да због лажних оптужби у београдским медијима трпим последице и дискриминацију у Хрватској где се борим за имовину своје породице.

Љиља каже да председника УНС-а „желим да са тог положаја уклоним у корист Живојина Ракочевића. Ако га сруши, ко зна, можда обори рекорд МилаЂукановића.“

Тешко, Милова машинерија није презала од коришћења изборних превара.

А ја, захвалио сам се председнику ПРОУНС-а Зорану Величковићу на великодушној понуди да својим људима, „које може да мобилише за 48 сати“ помогне једном од двојице кандидата у изборима за председника УНС-а. Поручио сам му, написмено, „да УНС изборе мора да спроведе без спољњег утицаја и мешања.“

Актуелни председник, они који су дали подршку његовој кандидатури и одлучују данас о пријему чланства у УНС, у колективном учлањењу у УНС запослених из РТВ Врање, Врањске +, Зоне +, РТВ Крушевца, РТВ Цариброд, РТВ Шумадије из Аранђеловца и РТВ Трстеник, СОС канала, не виде никакав проблем. Напротив, виде омасовљење. Мање од месец дана пре избора.      

На крају, не и небитно, успео сам овом јавном преписком са Љиљом да пробијем медијску блокаду на сајту УНС-а, друштвеним мрежама УНС-а, скренем пажњу на непотписане текстове. То што кандидатура Живојина Ракочевића за председника УНС-а није била објављена дуже од дан, па чак ни исцеђена агенцијска верзија вести, говори нешто о УНС-у данас. 

(Све полемичке текстове о стању у УНС можете читати у посебној рубрици Уочи Изборне скупштине УНС-a) 

Али шта онда би са његовим категоричким „Не сећам се да ме неко оптуживао за ратне злочине“ из првог писма?

Па ништа, појела маца.

Такав је човек. Четворе очи са њим мораш да отвориш. У новом писму се сећа свега чега се у првом није сећао, па и моје изјаве да га је НУНС годинама прогонио као ратног хушкача, али не зато што је био ратни хушкач, већ да би се НУНС домогао имовине УНС-а: квадратних метара у Ресавској 28 и у Дому штампе на Теразијама.

И данас тврдим то исто. А то би се можда и десило да не би Зденка Томановића, који је на моју молбу прихватио да про боно, дакле бесплатно, заступа УНС када смо изгубили судски спор са НУНС-ом. Исти је адвокат, опет про боно и опет успешно, заступао и наше колеге из Вечерњих новости које је НУНС опањкао у кривичној пријави Тужилаштву за ратне злочине.

И то овде треба поштено рећи, док има ко да се сећа. 

Али је поштено рећи и да сам Нина Брајовића и друге колеге бранила од одвратних оптужби да су починили кривично дело „организовања и подстицања на извршење геноцида и ратних злочина“ из члана 145 Кривичног закона СР Југославије. Није то била подршка новинарству Милошевићевих медија деведесетих, нити њиховом професионализму. То је било моје противљење лову на вештице.

Зато себи не могу да дођем када тај исти генерални секретар УНС-а Радној групи за безбедност новинара „хитно“ јавља да је „лично председник УНС-а Владимир Радомировић покренуо кампању неистина, дехуманизације и угрожавања безбедности“ Живојина Ракочевића, „али и нас осталих“.

Човек кога су годинама јавно вукли кроз блато и оптуживали за ратне злочине из члана 145. КЗ није се због тога жалио држави, није тужио суду ни кад су то чиниле колеге из Новости. Али после двадесет година стажа на функцијама председника УНС-а, па генералног ѕекретара УНС-а, па државног секретара за медије, па опет генералног секретара УНС-а, одлучио је да некога ипак пријави државним органима, републичком тужилаштву, ОЕБС-у и Европској унији, и то под ознаком „хитно“. Оптужио је актуелног председника УНС-а, ког жели да уклони са тог положаја у корист Живојина Ракочевића. Ако га сруши, ко зна, можда обори и рекорд Мила Ђукановића. 

А како је то Владимир Радомировић „дехуманизовао“ Нина, Будимира Ничића и Живојина Ракочевића? Каквим „неистинама“? Брајовић је за „неистину“ прогласио прошломесечну одлуку Управе УНС-а да одбије предлог Будимира Ничића да огранак УНС-а на Косову постане посебно правно лице. Владимир Радомировић и већина у Управи УНС-а заузели су став да би се тиме покидала веза огранка са матицом у Београду и отворио процес отцепљења косовског огранка од УНС-а.

Дакле, останеш у мањини унутар Удружења у ком си запослен. Онда узмеш одлуку Управе са којом си незадовољан, прогласиш је за лаж и „дехуманизацију“ и проследиш звучним адресама, уз тешке, недоказане и недоказиве оптужбе против човека за ког онда тврдиш да он теби ради о глави. Је ли то у опису посла генералног секретара УНС-а?

Одлука Управе УНС-а којом су Нино, Будимир и Живојин незадовољни, достављена је тако Радној групи и државним органима као крунски доказ да Радомировић угрожава, уништава и „дехуманизује“ Нина, Буда и Живојина. Прикачено је и једно анонимно писмо, те скриншотови неколико анонимних коментара са једног косовског медијског сајта са којим Владимир Радомировић ништа нема.

Какав бедан покушај преваре тела у ком је УНС остао и када су други излазили, између осталог и да би наставио битку за истину о 17 српских и албанских новинара убијених на Косову.

Сетиће се Нино да су Будимир и Живојин, јер за то има доказа, прошлог новембра покушали да спрече УНС у осуди Специјалног суда и тужилаштва Косова у Хагу. Протестовали смо што се у оптужницама против лидера ОВК ни не помињу убиства и киднаповања наших колега. 

Зашто је Друштво новинара Косова и Метохије хтело да нас у томе спречи? Зашто нам је прећено да ће нас пријавити Тужилаштву за ратне злочине? Откуд и тада тврдње да им угрожавамо безбедност? 

Ни данас не знам одговоре на та питања.

Али то је био први, мали, црвени знак узбуне.

(Све полемичке текстове о стању у УНС можете читати у посебној рубрици Уочи Изборне скупштине УНС-a) 

То што су у публикацији и поједини моји извештаји не значи да сам оптужен за ратне злочине, да нешто кријем, да сам лажов, неверодостојан и да не могу да негујем културу дијалога. Наопако.

Добро знам из каквих топова су ме тукли. Тачно је, зна и Љиља јер је 2016. године овако говорила о на мој рачун изреченим лажним оптужбама:

„НУНС је све ове године блатио и прогањао Нину Брајовића где год је могао, али не зато што је Нино Брајовић био ратни хушкач, већ зато што је као генерални секретар УНС-а био сметња амбицији НУНС-а да се уз помоћ политичких спонзора домогне имовине УНС-а, односно квадратних метара у Београду: у Ресавској 28 и у Дому штампе на Теразијама. Брајовић није прогањан због мањка професионализма или мржње, што је јасно и по томе што га чланови НУНС-а, упркос хајци коју су водили против њега, нису уврстили на списак од више од 50 српских новинара које су лажно пријавили Тужилаштву за ратне злочине због наводног подстрекавања на ратни злочин и геноцид. Уосталом, Нино Брајовић је у знак протеста против уређивачке политике РТС-а још 1992. године својевољно напустио ову медијску кућу“.

За разлику од безгрешних, и у послу и у животу грешио јесам, али ми никада није била намера да дехуманизујем, мрзим, криминализујем људе, измишљам чињенице да бих било кога угрозио, било коме нанео штету што се, нажалост, последњих месеци дешава у УНС-у ком је мета бруталних оптужби којима се убија личност постао Живојин Ракочевић.  

Кандидата за председника УНС-а Живојина Ракочевића и потпредседника УНС-а Будимира Ничића, наше најбоље активисте, без доказа оптужио је председник УНС-а да су припремили „удар на јединство УНС-а“, одвајање Друштва новинара Косова и Метохије од УНС-а ради „приступа страним фондовима и буџетској каси“. 

То је постао наш званичан однос према људима који су последњих шест, а Живојин бар 15 година, са новинарком Јеленом Петковић и својим младим колегама, за заштиту новинара и расветљавање убистава и отмица новинара на Косову, урадили по свему судећи више него њихова држава од које, као и други грађани, очекују да их заштити од могућих последица лажних оптужби и угрожене безбедности. 

Ту неистину и по њихову, али и безбедност њихових породица на Косову опасну конструкцију да су сепаратисти УНС-ов председник мора да повуче и призна грешку.

(Све полемичке текстове о стању у УНС можете читати у посебној рубрици Уочи Изборне скупштине УНС-a)