Писма УНС-у
09. 11. 2024.
Писмо Бранка М. Жујовића УНС-у
Новинар Бранко М. Жујовић обратио се Удружењу новинара Србије (УНС) поводом текста "Да ли је исправно узимати изјаву од детета на протесту – шта кажу новинари", који је објављен на сајту УНС-а. Његово писмо преносимо у целости.
Поштоване колеге,
Пре неколико година открио сам и објавио да је политички аналитичар Бранко Радун фиктивно запослен у суботичкој болници. Мој извор из управе поменуте установе, која је нека врста мог новинарског пацијента – посматрано са становишта јавног интереса, проследио ми је, кришом, решење о Радуновом запслењу у поменутој болници и копију његовог уговора о раду.
Позвао сам Радуна телефоном. Он није ни крио да је фиктивно запослен у суботичкој болници, али није баш био одушевљен мојом намером да вест о томе објавим.
Како политичким аналитичарима, чак и када је ствар очигледна, није у формалном смислу забрањено да буду формално запослени у болници, требало је да уђем у саму болницу и снимим сведочења Радунових „колега“ да овај никада није ни био на послу.
Успео сам да уз помоћ једног покрајинског посланика надмудрим болничко обезбеђење које је, гле чуда, било обавештено о мом науму.
Ушао сам у установу пуком срећом. Споредним ходницима стигао сам до болничког рачунарског центра, где је било Радуново радно место. Снимио сам изјаву тамошњег радника који је рекао, парафразирам, да добро зна да је Радун фиктивно запослен у болничком сектору за одржавање рачунара и рачунарског система, али да се никада на том радном месту није појавио, односно да га мој саговорник никада није ни видео.
Када сам објавио прилог, из Удружења новинара Србије (УНС) стигао ми је озбиљан прекор.
Тадашњи председник УНС-а мој упад у болницу назвао је „политичком акцијом“, иако се не бавим политиком. Очигледно, штитио је Радуна и политичку опцију коју овај персонификује. Сви остали из тадашње Управе УНС-а правили су се невешти и ћутањем су одобравали бесмислени став тадашњег председника.
Очигледно, постојао је некакав архиинтерес ком је УНС тада повлађивао. Том интересу требало је подредити неспорну чињеницу да јавна установа на једно фиктивно радно место годишње издваја више од милион динара новца из буџета наше државе.
Данас из анкете УНС-а сазнајем да у обзир, ипак, треба узимати околности, чак и када у програму који се емитује уживо, уз доста политичког подстрекивања, неко узима изјаву од деветогодишњег детета.
Не знам коме сада треба да поверујем: бившем председнику или актуелној потпредседници УНС-а коју приватно поштујем, али је не разумем када каже да је колегиница која је узела изјаву од детета извештавала у несрећним околностима.
Како би моја дилема била разрешена, мислим да би било веома добро да се УНС огласи и заузме став у вези са питањем да ли деветогодишњак, без обзира на „сагласност“ оца, може да коментарише политичка збивања којих до краја, посведочиће сваки лекар из суботичке болнице, није ни свестан, а све мимо Кодекса новинара Србије.
Ни у сну не бих помислио да је тако нешто могуће, нити могу да замислим интерес који тако нешто може да оправда.
Да ствар буде још гора, у Србији се управо рециклира једна веома опасна идеја.
Помало пратим Кину и Далеки исток, па сам, уочи прошлих избора, пратио ширење гласине која је масовно дељена по друштвеним мрежама, да кинеска компанија која управља Железаром у Смедереву не плаћа струју и да је највећи дужник за утрошену електричну енергију са дугом од преко четири милијарде динара.
Ту (дез)информацију, у мору осталих, објавила је на први поглед и једна угледна особа. Када сам тој особи, коју сам познавао површно, дискретно скренуо пажњу да је дуг који је поменут направила Железара Смедерево а. д. у стечају до 2016. године, односно до преузимања поменуте железаре од стране кинеске компаније, која ипак уредно измирује своје обавезе, та особа ми је одговорила да је подељена (дез)информација можда неистинита, али да је неће уклонити јер она „истинито одражава стање у Србији“.
Мој пријатељ и драг саговорник пре који дан ми је поручио да опозиција и те како има право да лаже, зато што власт крије информације и не доставља документацију. Повод томе била су дешавања у вези са трагедијом која се догодила у Новом Саду и чињеница да сам на интернету лако, уз помоћ познаника, пронашао документ за који се тврдило да је уклоњен.
Када кажем да се у Србији управо рециклира идеја о супремацији политичких интереса, па били он означени и као „јавни“, над Кодексом новинара Србије и самим чињеницама, мислим да то не треба узимати олако.
Молим, стога, УНС да заузме јасан став у вези са овим питањем, јер као члан УНС-а и његов бивши потпредседник не мислим да деца у медијима треба да коментаришу политичке теме.
Жао ми је што је колегиница са Н1, чији рад заиста поштујем, направила гаф. Познавајући њен рад, не могу другачије да закључим, осим да је посреди несмотрен гаф. Али, тај гаф је породио полемику о озбиљном питању у којој не треба да жртвујемо Кодекс новинара Србије, нити да се вадимо на свињарије таблоида, нити у њој УНС треба да остане по страни као сеоска млада, кријући се иза анкете чије одговоре до данас нисам могао ни да замислим, иако се феноменом двоструких стандарда подуго бавим.
Бранко М. Жујовић
Коментари (1)
Остави коментар09.11.
2024.
BRAVO POŠTOVANI KOLEGA
Stojim iza svake reči kolege. Pogledajte pažljivo ovaj portal ,poštovani kolega,i videćete da sam odmah po ovom skandaloznom "intervju" novinarke N1 zahtevao od UNS ,čiji sam član od davih sedamdesetih prošlog veka, da se oglasi. Ništa od toga,"mudro" se ćuti, rukovodstvo čeka da neko prijavi taj "slučaj"!!! I jedna neistina koju je ,čini mi se izrekla u svojoj izjavi, Olivera Milošević da reporterka nije pomenula ime deteta. Jeste, pomenula , nije pomenula prezime.Evo, računajte da je ovo moja prijava toj Komisiji UNS-a koju predvodi potredsednica UNS O .Milošević.
Одговори