Писма УНС-у
26. 04. 2019.
Деманти директора ОФПС-а на одговор власнице Канала 9
Директор ОФПС-а Никола Вилотић упутио је Удружењу новинара Србије (УНС) деманти на писмо које је УНС-у послала власница ТВ Канала 9 из Новог Сада Маја Павловић. Деманти преносимо у целости.
Удружење новинара Србије
Ресавска 28/I
11000 Београд
У Београду, дана 25.04.2019. године
Предмет: Деманти
Поштовани,
Обраћамо Вам се овим путем на основу чланова 83. и 84. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“, број 83/2014 и 58/2015), у вези са неистинитим и нетачним тврдњама и информацијама које су изнете у Вашем медију дана 25.04.2019. године према Организацији произвођача фонограма Србије-ОФПС, од стране Маје Павловић, представнице ТВ Канала 9 из Новог Сада.
На првом месту напомињемо да организација ОФПС није, како то нестручно и не показујући елементарно познавање ове материје тврди Маја Павловић, организација за заштиту ауторских права, већ организација која је бави колективним остваривањем сродних права произвођача фонограма. Наиме, организација ОФПС на основу Закона о ауторском и сродним правима („Службени гласник РС“, број 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016-Одлука УС и 90/2018-Одлука УС) прикупља накнаду за своје носиоце права на име емитовања фонограма и на њима забележених интерпретација. Тарифа на основу које се одређује висина накнаде за емитовање фонограма и на њима забележених интерпретација, одређена је споразумно заједно са удружењем емитера-Асоцијацијом независних електронских медија-АНЕМ, на начин и у процедури прописаној Законом о ауторском и сродним правима. Конкретно, организација ОФПС и Организација за колективно остваривање права интерпретатора-ПИ су са АНЕМ-ом дана 21.02.2014. године закључиле Споразум о јединственој тарифи накнада за емитовање фонограма и на њима забележених интерпретација. Споразум је објављен у „Службеном гласнику РС“ број 25/2014 дана 01.03.2014. године, а ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања, односно 09.03.2014. године, од када се и примењује, и то једнако, равноправно и безусловно према свим емитерима, који имају законску обавезу да регулишу своје обавезе према нашој организацији.
Уговори које корисници закључују са организацијом ОФПС морају бити у складу са тарифом. Закон о ауторском и сродним правима не оставља простор организацијама и корисницима за одступање од тарифе, јер је тарифа општи акт организације који се, без икаквог изузетка, једнако примењује према свим корисницима.
Чланом 53. Закона о електронским медијима („Службени гласник РС“, број 83/2014 и 6/2016) прописано је да се регулатор, односно Регулаторно тело за електронске медије-РЕМ стара о томе да се сви пружаоци медијских услуга придржавају прописа о ауторском и сродним правима. Прописи о ауторском и сродним правима, односно Закон о ауторском и сродним правима, прописује законску обавезу свим корисницима фонограма и на њима забележених интерпретација, па и ТВ Каналу 9 из новог Сада, да организацији плаћају накнаду у складу са тарифом.
Представница ТВ Канала 9 из Новог Сада Маја Павловић наводи како нису хтели да потпишу споразум о добровољном испуњењу дуговања по фактурама које је доставио ОФПС из разлога што споре висину минималне накнаде коју је ОФПС на фактурама обрачунавао, јер сматрају да је иста незаконита, па самим тим и противуставна.
Овде напомињемо да је једино Уставни суд овлашћен да оцени да ли је одређени општи акт у складу са законима и уставом, односно да ли је одређени општи акт организације законит и уставан.
ТВ Канал 9 из Новог Сада је пред Уставним судом покренуо иницијативу за оцену уставности и законитости Споразума о јединственој тарифи накнада за емитовање фонограма и на њима забележених интерпретација. Међутим, Уставни суд је Закључком број ИУо 283/15 од дана 02.12.2016. године одбацио ову иницијативу. Нетачно је да је Уставни суд Закључком од 02.12.2016. године одбацио ову иницијативу за оцену уставности и законитости из разлога што се ОФПС изјаснио да је накнада за телевизије већа од накнаде за радио станице због тога што телевизије имају веће приходе него радио станице, а ТВ Канал 9 није добио прилику да се изјасни. Наиме, суд је пошао од одредаба члана 170. Закона о ауторском и сродним правима из којих произлази да се тарифа одређује по правилу у процентуалном износу од прихода које корисник остварује обављајући делатност у оквиру које искоришћава предмет заштите, те да она мора бити примерена врсти и начину искоришћавања предмета сродног права. Потом је суд имао у виду и да одредбама члана 170. Закона нису одређени најнижи износи накнада за искоришћавање предмета заштите, нити је утврђен начин њиховог одређивања, као ни критеријуми на основу којих би се најнижи износ накнаде утврђивао, већ је одредбом члана 170. став 4. Закона утврђено овлашћење да се тарифом одређују и најнижи износи накнада за искоришћавање предмета заштите са репертоара организације. То, како суд наводи, даље значи да је питање начина одређивања најнижег износа накнаде предмет међусобног споразумевања између организације и удружења корисника. Поред тога, суд је истакао да је одређивање минималне накнаде законско овлашћење организације из члана 170. Закона о ауторском и сродним правима, те се њеним прописивањем штите интереси носилаца ауторског и сродних права у ситуацији када корисник не остварује или остварује веома мале приходе од искоришћавања предмета заштите, што не значи да у оваквим ситуацијама, сагласно одредби члана 19. Закона, неће морати да плати и одговарајућу цену за искоришћавање туђе интелектуалне својине. На основу свега наведеног, суд је тада закључио да су оспорене одредбе тарифе сагласне члану 170. Закона о ауторском и сродним правима, јер су њима само прописани процентуални износи за израчунавање накнада, као и начин израчунавања минималне накнаде, коју је свакако, како то суд наводи, у обавези да плати корисник који искоришћава предмет заштите са репертоара организације. С обзиром да на ро да у конкретном случају није било повреде законитости, Уставни суд је закључио да самим тиме не може бити говора ни о повреди уставности.
Такође, Уставни суд је и други пут Закључком број ИУ 296/16 од дана 20.12.2017. године одбацио поново поднету иницијативу за оцену уставности и законитости Споразума о јединственој тарифи накнада за емитовање фонограма и на њима забележених интерпретација. У образложењу своје одлуке Уставни суд је навео да наводи иницијатора ТВ Канала 9 нису уставноправно поткрепљени, као и да ТВ Канал 9 по други пут тражи оцену уставности и законитости истих одредаба тарифе о којима се Уставни суд већ изјаснио у Закључку од 02.12.2016. године, на који начин злоупотребљава своје Уставом зајемчено право на подношење иницијативе за покретање поступка за оцену уставности и законитости, због чега је Уставни суд поново одбацио иницијативу ТВ Канала 9.
Имајући у виду горе наведено, апсолутно су нетачни и неистинити наводи Маје Павловић, представнице ТВ Канала 9 из Новог Сада, да Уставни суд није донео никакву мериторну одлуку, већ управо супротно.
Даље, неистинити су и нетачни наводи Маје Павловић да је ТВ Каналу 9 из Новог Сада рачун блокиран због минималне накнаде коју пред Уставним судом споре. Напротив, рачун ТВ Канала 9 из Новог Сада блокиран је јер именовани ни након доношења правноснажних пресуда Привредног суда и Привредног апелационог суда није измирио своју обавезу, већ је организација ОФПС била принуђена да покрене извршни поступак на основу извршене исправе, односно пресуде. Дакле, и Привредни суд и Привредни апелациони суд одбили су наводе ТВ Канала 9 из Новог Сада и још једном потврдили да ТВ Канал 9 из Новог сада има законску обавезу да плати накнаду у складу са тарифом која је важећа.
С тим у вези, захтевамо од Вас да у складу са члановима 83. и 84. Закона о јавном информисању и медијима објавите наш одговор у коме тврдимо да је информација изнета од стране Маје Павловић, представнице ТВ Канала 9 из Новог Сада, неистинита и нетачна, као и да објавите исправку те информације као неистините и нетачне.
Срдачан поздрав,
Директор организације ОФПС
Никола Вилотић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.