Писма УНС-у

25. 01. 2019.

Аутор: Бошко Савковић

Савковић министру културе: Зашто сте штитили фирму за коју сада тврдите да крши морални кодекс?

Редитељ Бошко Савковић послао је данас писмо министру културе и информисања Владану Вукосављевићу у вези за прошлогодишњим конкурсом овог Министарства за пројектно суфинансирање медија на ком је највише новца добила фирма "Essentis", а у ком га позива да "искористи све правне механизме како би зауставио бесмислено трошење државног (нашег) новца". Писмо преносимо у целости.

Поштовани Министре,

Почетком јула 2018. године упозорио сам, Вас лично, и све релеванте чиниоце медијске сцене у Србији на грубо кршење правила конкурса Министарства културе за пројектно суфинансирање из области јавног информисања. Упозорио сам вас да је мени потпуно непозната компанија, привредно друштво Г.Ф.Ц. ДОО филмске награде Агенције Алтернатива, у конкурсној пријави навела као своје референце, те да јој је Комисија Министарства културе доделила 3.700.000 динара.

Господине Министре, упозорио сам вас и у том писму на невероватне подударности које се налазе у пријави Г.Ф.Ц. ДОО и пријави фирме „Essentis“, фирме која је са ваше стране проглашена за наводног „победника“ медијског конкурса. Додељено јој је 4.900.000 динара - рекордна сума икад додељења на Конурсу. Касније сте кроз новинске текстове недвосмислено били упозорени на очигледну везу те две фирме; на готово истоветне пасусе у тим пријавама; исту опрему која се користи при снимању; исте бројеве контакт телефона у две различите пријаве; недостатак озбиљних референци...

Међутим, најтеже је доказивати очигледно, када неко то очигледно не жели да види. Из партијских, буразерских, ортачких или неких других разлога.

Поштовани Министре, позвао сам Вас да искористите све правне механизме како би сте зауставили бесмислено трошење државног (нашег) новца, на нешто што је у самом старту, приликом писања пријаве имало бар један правни недостатак. Бар једну намерно или ненамерно написану неистину.

Наиме, предајући комплетну документацију, сви продуценти су дужни да приложе и изјаву о томе да материјално и кривично одговарају за истинитост сваке чињенице поднете у апликацији. Требали сте само да је активирате и предате надлежном тужилаштву и обуставите исплате поменутим апликантима.

Али не Господине Министре! Ви то нисте урадили! Иако вам је сигурно познато да је у правној науци и нечињење често квалификовано као саучесништво. Поготово ако долази од државног органа.

А шта сте Ви и господин Александар Гајевић, Државни секретар за информисање, урадили? Господин Гајевић ме је позвао телефоном два сата након што је добио моје писмо. Силно се згражавао на све шта је прочитао. Није просто могао да верује да је могуће да неко користи туђе референце. Дан после, сазвао је тим поводом пресс конференцију у згради министарства.

На конференцију ме није позвао, али је позвао представнике фирме Г.Ф.Ц ДОО. Тада је прогласио резултате конкураса дефинитивним а мени преко медија поручио да поднесем приватну тужбу против оних који су навели моје награде као своје референце. У земљи где спорови трају по 7 година!

Ви сте Министре, много пута у штампаним и електронским медијима поновили своје тумачење Закона по коме филмске награде може својатати ко год је на филму учествовао. Малтене и кафе куварице.

Објашњавали сте да референце нису битне. Да нису важне. Да немају никакву пресудну улогу на одлуку комисије. Једино што нисте објаснили шта је то важно, ако нису референце.

Било Вам је све једно да ли се награда за филм зове Златни медвед... или Златна врата. Или можда и Мики Маус. Увредили сте тако министре и мене и све моје колеге које су годинама по белом свету, кроз своје филмске награде проносили славу земље у којој живимо.

Увредили сте тако Министре здрав разум. Односно, оно мало здравог разума што је остало у Србији. Они разумнији од мене су давно побегли од Вас и вама сличних.

Објаснили сте медијима да сте на захтев струкових удружења оформили и специјалну комисију која ће испитати све наводе. Јесте ли објавили икада закључке те комисије? 

Осим што сте Ви лично на свим медијима понављали да је све било у складу са Законом.

Тако сте својим изјавама, бранећи неодбрањиво, Ви и господин Александар Гајевић, успели да нацртате мету на мом челу.

Тендециозно сте све чињенице провукли кроз муљ, како би заштитили оне који су на Конкурсу учинили очигледне преваре, неке свесно, неке несвесно.Али рекох већ, очигледно се најтеже доказује.

Елем, нацтали сте им мету. На мом челу.

Дали сте им за право да ми прете телефоном. Дали сте им за право да прете новинарима који су желели да изнесу истину о овом случају. Прећутно сте им дозволили да ме позивају на неке чудне састанке...Да ми прете кривичним пријавама... Да ми подмећу изјаве које треба да потпишем. Све са унапред спремљеним матичним бројем, адресом...

Само ја да потпишем да сам све измислио, да се одрекнем својих филмских  награда; свог живота; да признам да сам био глуп и на све био наговорен од других... И све ће бити у реду...

Отворили сте сезону лова. Несвесно им дозволили да ми ноћу фотографишу таблице на моторциклу.

Својим не/чињењем сте им дозволили да ми одврћу точкове на колима. Два пута. Да директно угрожавају мој живот и живот моје ћерке. Животе свих које сам тих дана возио колима. И оних јадника крај пута које такав точак по инерцији убија...

Све је то Министре забележено у надлежним полицијским станицама. Ја сам ипак и добар правник.

Да ли треба да Вас подсећам да је власница Г.Ф.Ц. ДОО била у кабинету Братислава Гашића, нешто као задужена за медије, док је садашњи директор безбедносних служби обављао задатак  Министра војног? Или је и то део моје параноје. Случајност?

Моје колеге и ја смо Вас господине министре упозоравали и директно и преко медија да је чувену фирму „Ессентис“ која је победила на вашем конурсу, а никад се пре тога продукцијом није бавила, једног часа купио државни службеник. И не макар који. Један од оних који су и седели у некој од тих ваших стручних комисија које су додељивале новац. Владимир Ђурић, како га зову и Ђура Морнар. Сви сте се правили невешти и негирали да је исти господин купио „Победика Конкурса“. Након тог изнетог аргумента, опет сам у октобру 2018. године, добио разне претње кривичним пријавама.

Да би Ђура на крају признао власништво... Тешком муком, као да признаје очинство...

Медијски садржај у продукцији Побединка Конкурса  „100 година након Солуна“ скинут је са програма РТС, где је по документацији требао да буде емитован. Тамо ипак, поред свега, седе професионалци.  У неком и негледљивом ноћном термину емитовала га је РТВ. Али није то проблем.

Проблем је произведени медијски садржај сам по себи. У њему нема ни глумаца, ни костима, ни сценографије, ни Грчке, ни Македоније... Како је могуће да смо од образложења комисије да „...пројекат има сложену структуру документарно играног серијала....“ стигли до некаквих бесмислено наслаганих фотографија из српске историје и снимака из „Филмских новости“, преко којих се провлаче филтери доступни на сваком компјутеру? И изјава неких историчара?

Мене као професионалца чуди и то како у том садржају, скупо плаћеном нашим парама, нису наведена имена сниматеља, писаца музике, писаца сценарија... а што је невероватно... ни име редитеља. Онога који је, наводно, био главни адут фирми која је добила новац.  О чему се ту ради Министре?

Како је могуће да смо од образложења комисије да „...предлагач пројекта поседује високо стручне и професионалне референце које одговарају циљевима и активностима пројекта...“   дошли до Ваше изјаве у вези чињеница о броју жртава страдалим у Јасеновца изнетим у медијском произоду „Србија – 100 година након Солуна“

"Недопустиво је свако поједностављивање и манипулисање бројем жртава без навођења извора и резерви, и то представља грубо кршење моралног кодекса", како рекосте сами за Вечерње новости, коментаришући наводе из поменутог “филма”.

Ја не желим поштовани Министре да лицитирам број жртава. Да се бавим тиме да ли је у Јасеновцу страдало више или мање од 88.000 људи. Непристојно је. Баш као што је ономад Фрањо Туђман тврдио да је у Јасеновцу побијено „само“ 30.000 људи. Желео бих нешто друго да вас питам господине Министре...

Какве везе са убиствима у Јасеновцу има Јосип Броз Тито?

Испод спорног офа нема снимака логора, усташа, Павелића, Кватеника...  Испод оффа, чијег аутора не знамо, шета се Јосип Броз... уз овације радрагане масе... Ма шта ја лично мислио о Титу, сад када погледам производ „побединака конкурса“  једино шта могу да помислим је да је управо Тито убијајо све те људе. Или у најмању руку давао наредбе за ликвидације.

Министре, документаристика такве ствари не познаје. И не признаје.

Документаристика ове врсте не познаје ни то да већ на трећем минуту другог дела филма наратор  жали што због обавеза око Косова, Председник Србије Александар Вучић није могао да оде у Венецију 1. децембра и прими награду „Златни лав“ за мир. Заиста не разумем какве везе има Солунски фронт са некаквом Мики Маус наградом, како ви називате неке награде за филмове, гостујући једном на Н1 телевизији.  Као да је Министре, неко насилно убацио тај део. Ко у тесно скројене гаће. Као да је неко гурнуо лопту у омању коцку. Као да је линчовао професију.

Тај део филма није на част ни вама Министре, а понајмање Председнику Србије.

Али...оставићу естетику другима.

Поштовани Министре, у демократским друштвима се због оваквих ствари примењује правило смењивости. У развијеним просвећеним демократијама министри сами подносе оставке. На жалост, како живимо у Србији од Вас не очекујем ни ону стару српску, просту и једноставну  реч – извини.

Ипак, са пуним правом очекујем од Вас да водите рачуна о томе кога постављате за чланове комисије на овогодишњем конкурсу. И да им објасните зашто су референце једна од најбитнијих ствари при доношењу одлуке о томе коме ће се и колико доделити новца.

Од оно мало новца ког у Србији за културу нема.

Можда се онда и ми који нешто знамо и вредимо, и имамо иза себе нешто што је свет валоризовао, дрзнемо да конкуришемо на том вашем конкурсу.

И да се опет разумемо. Нисам члан ни једног удружења новинара или филмских радника иако имам више од 60 међународних признања за своје филмове. Немам ни струковна ни политичка леђа.

Али имам часну биографију пуну признања која сам добио у земљи и свету. 

https://sr.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%A1ko_Savkovi%C4%87

Управо зато, након свега имам пуно право да очекујем да ћете са великом пажњом размотрити правдање средстава пројекта „Србија – 100 година након Солуна“.

Баш као што то очекују и све моје колеге из струковних и еснафских удружења.

Послато:

Министарству културе и информисања РС

УНС, Нино Брајовић

НУНС, Светозар Раковић

Делегација Европске комисије у Србији

Мисије ОЕБС у Србији, Одељење за медије

Радна група за медијску стратегију, Вукашин Обрадовић члан РГ

Независно друштво новинара Војводине, Недим Сејдиновић председник

Асоцијација независних електронских медија АНЕМ, Миша Тадић, председник