Писма УНС-у
15. 12. 2015.
Aдвокат Војин Биљић: Објављујући текст Информера, УНС пренео информације заштићене правом на приватност
Адвокат бившег директора "Курира" Александра Корница Војин Биљић послао је данас УНС-у писмо у којем реагује на текст "Родић признао да је злоупотребио лудака" који је 12. децембра објавио дневни лист "Информер", а УНС га пренео на свом сајту. Писмо преносимо у целости.
Поштовани,
Обраћам Вам се испред правног тима Александра Корница, поводом чињенице да је УНС на својој интернет страници објавио текст Информера "Родић признао да је злоупотребио лудака". Објављујући текст Информера, УНС је пренео значајан број информација заштићених правом на приватност мог клијента, али и значајан број лажних тврдњи. Међутим, оно што је забрињавајуће је чињеница да је пренет текст који је заснован на говору мржње и дискриминацији по основу здравственог стања, а то, по мом мишљењу, није у складу са новинарским Кодексом.
Овде се као кључно питање поставља следеће: Сме ли УНС пренети такав текст? Мишљења сам да преношење текста дневних новина није само по себи забрањено, али да узнемирујући текстови попут овог могу бити само основ за покретање поступка пред Судом части и да је то једина сврха за које их репрезентативно удружење попут УНС-а може користити. Разлог за то није само прекорачење границе слободе изражавања, већ и чињеница да преношењем оваквог текста УНС посредно учествује у кршењу основних људских права Александра Корница.
Замислимо ситуацију у којој тужилаштво само пренесе јавности изјаву сведока из кривичног поступка где сведок признаје да је некога силовао, пренесе до детаља опис тог силовања, остави јавности на оцену шта мисли о силовању, али се не огради од изјаве сведока и против истог не покрене кривични поступак. Каква је последица таквог поступања по јавни поредак? Мишљења сам да је идентична оној у којој репрезентативно удружење новинара преноси текст у коме је пуноправни грађанин Србије означен као лудак и душевни болесник.
Судска пракса поводом ових случајева, али и пракса Савета за штампу није спорна. Као што се не сме слепо веровати извору информација, тако се не сме, непосредно или посредно учествовати у говору мржње и дискриминацији.
Са друге стране, живимо у времену где тренутни интереси и фактичка моћ појединаца за исте радње различитих лица проузрокују широку лепезу последица-од аплауза и дивљења па све до проглашавања лудаком и кривичног гоњења. Могу да разумем кад у томе учествују представници тзв. политичке елите, таблоиди или пак sui generis појаве попут Информера. Оно што не могу да разумем је то да се на интернет страници УНС-а налази текст са оваквим насловом.
Александру Корницу је живот већ уништен и нико није стао у његову одбрану. Иако сам једнако згрожен поступцима према Оливери Ковачевић, Златији Лабовић или Славиши Лекићу, ипак им у неку руку завидим. Макар су имали подршку колега. Александар Корниц није. Вероватно зато што је „лудак“, или , суптилније речено, „очито лабилан“.
За правни тим Александра Корница
Војин Биљић, адвокат
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.