Насловна  |  Актуелно  |  Писма УНС-у  |  Писмо Петра Петровића УНС-у
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Писма УНС-у

22. 07. 2013.

Писмо Петра Петровића УНС-у

Аутор текстова за портал Корени Петар Петровић негодовао је због УНС-ове подршке председнику ИО НДНВ-а Недиму Сејдиновићу. Писмо Петра Петровића преносимо у целости, као и одговор председника Извршног одбора УНС-а Петра Јеремића

 

Поштована господо,

 

Због личне повређености и дужног поштовања према читаоцима портала www.koreni.rs, морам да реагујем на саопштење УНС-а од 12. 07. 2013, под "фамилијаризованим" насловом "УНС изражава солидарност са Сејдиновићем". Шаљем га вама, али и редакцији портала Корени, на којем годинама објављујем чланке на разне теме. Сматрам да је тај портал оличење новинарске честитости и професионалности. Бескомпромисност и смелост издавача да се ухвате у коштац са темама о којима, изгледа, у Србији није препоручљиво да се говори, требало би, верујем, да буду вредни и вашег поштовања.

Једна од таквих забрањених тема, чини се, јесте и тема која се тиче медијске централе војвођанског сепаратистичког покрета, која је отелотворена у организацији НДНВ на чијем челу се налазе Недим Сејдиновић и Динко Грухоњић. Верујући у слободу писане речи, био сам непријатно изненађен сазнањем да се и Удружење новинара Србије придружило "новинарима региона" и солидарисало се са хајком, коју су против мене започела војвођанска републиканско-сепаратистичка удружења и њихови "истакнути појединци". Повод свему је мој чланак "Војвода Сејдиновић лустрира Србе", који је крајем јуна објављен на порталу "Корени". Запрепашћен сам да УНС-у (за који сам доскора веровао да није исто што и НУНС) нимало не сметају они који годинама о Србији пишу као о земљи у којој живе фашисти и коју по сваку цену треба денацификовати - и то на исти начин "превладавања прошлости" (Vergangenheitsbewältigung) како је то рађено у постнирнбершкој Немачкој. 

Исто тако, ужаснут сам чињеницом да УНС није у своју заштиту узео власника и одговорног уредника "Корена", Николу Јанића, којег је уредник "Аутономије" Недим Сејдиновић директно, а лажно, оптужио да је допустио да се испод мог текста на Јанићевом порталу нађе и коментар којим неко прети Сејдиновићу и распитује се о томе "где живи потурчени балија". Да је у питању лаж, могли сте се лако уверити уласком на ту страницу "Корена" или тражењем да уредник "Аутономије" достави јавности доказ да се такав коментар, у коме се помињао "потурчени балија", икада налазио на страницама "Корена". Зар УНС тек тако прелази преко гнусне лажи коју протура један новинар из "независног" друштва? Ваљда би било логично да једно озбиљно новинарско удружење, какво је УНС, најпре провери истинитост оптужби човека са којим намерава да се солидарише? Али не, ви сте се без икакве провере солидарисали са новинаром Сејдиновићем, тако што сте цитирали делове његовог кверулантског текста, који је тај човек сам срочио и објавио на свом порталу "Аутономија". Али, то је, претпостављам, најпре дао свом колеги Динку Грухоњићу, који је тај текст пласирао користећи своју агенцију "Бета" (а право да износим такву претпоставку засновано је на неким ранијим догађајима и договорима ове двојице новинара). И тако се круг затворио; добио се утисак да готово сви српски медији подржавају уредника сепаратистичког портала "Аутономија".

Удружење новинара Србије третира ову двојицу младих и предузимљивих људи (Грухоњића и Сејдиновића) као институцију, што је веома занимљиво и индикативно у смислу неприсуства критичког мишљења у српском новинарству. Могуће је да се то дешава зато што се та два медијска гуруа појављују у медијима Србије као челници извесног новинарског (независног) удружења у Војводини - НДНВ. Њихова тактика "тужакања због тужакања" и скретања пажње позната су још из времена када су заједнички одлучивали како ће изгледати тужба против два "србијанска портала"[2] који су навели нетачан износ новчане суме коју је та организација (чији је председник Грухоњић, а председник Извршног одбора НДНВ Сејдиновић) примила од страних спонзора.

Оно што се, рекао бих, никако не може прихватити, свакако је део вашег саопштења о солидарисању с "нападнутим" новинаром Сејдиновићем, где сте најпре препричали препричано:

"Удружење новинара Србије (УНС) изражава солидарност са колегом Недимом Сејдиновићем, председником Извршног одбора Независног удружења новинара Војводине (НДНВ). Сејдиновић је у тексту објављеном на сајтовима Корени и Интермагазин назван "муслимански војвода". 

Да ли је по вама (и ако јесте зашто јесте), синтагма "муслимански војвода" увредљива и да ли она представља "говор мржње"? У поменутом чланку "Корена" више је него очигледно да реч "војвода" асоцира на оне који на све могуће начине пропагирају "(слободну) републику Војводину" и желе на северу Србије да оформе своје Војводство (а свако војводство незамисливо је без војводе!), у коме ће они да буду народни трибуни, неспорне вође и будући господари - војводе. Придев "муслимански" произашао је из имена и презимена човека који се зове Недим Сејдиновић. И шта ту има лоше? Зар је поменути придев увреда и који то људи у Србији одмах оштре ножеве када им се помене нешто "муслиманско"? Коме то у Србији, у којој живи велики број муслимана, уопште смета? Откад и зашто би то код некога изазивало лоше емоције и подстицало на мржњу? Ето, употребимо синтагму "муслимански политичар" (за Алију Изетбеговића, на пример) и сви око нас запене и зашкргућу зубима? Ама, бре, људи, шта је ово? Чему оваква изокренута логика?

А тек реченица, коју сте додали и којом сте, ваљда, хтели да поткрепите "злотворну" намеру аутора чланка "Војвода Сејдиновић лустрира Србе", заиста је нешто што би се тешко могло очекивати и у најзатворенијим режимима на свету, у којима новинарство и слобода изражавања још не постоје ни као појам. Написали сте:

"У истом тексту Сејдиновићу се оспорава право да као "рођени Тузлак 'саветује' Србе".

Где сте и ви и Недим то прочитали и ко ту уреднику "Аутономије" било шта оспорава? Ако се прочита цела реченица, онако како је написана у мом чланку, без померања тачке (којом се означава крај реченице) за неколико речи улево, онда је све другачије. Само неко ко је крајње немаран или има посебну и злу намеру може одонуд да извуче закључак какав сте ви презентовали јавности. А та реченица, ако заиста нисте знали, оригинално гласи:

"Одакле Недим као рођени Тузлак црпи право да "саветује" Србе и пореди их с нацистима?"

Да ли сте због солидарности са вашим колегом, уредником портала "Аутономија", а не са грађанима Србије, избацили речи којима се наглашава да ваш цењени колега упоређује Србе с нацистима? И откад се питањем било шта може оспоравати? Питања се, ваљда, постављају да би се на њих одговорило, а претпостављам да многе грађане интересује одговор на моје питање; односно, занима их одакле Сејдиновић себи даје право да упоређује Србе и нацисте и о томе доноси аподиктичне судове, а другима, чак, оспорава и право да постављају питања? На пример, да ли Недим Сејдиновић такво "специјално" право црпи из Устава Србије, из обичајног права, из "договорне економије", из оних права које мањине имају у односу на већину, из светих религијских књига, из Хадиса, Торе, Новог Завета...?

Коначно, ви сте такође написали:

"УНС подсећа да је слобода изражавања једно од основних људских права, као и да је законом забрањена свака дискриминација заснована на националној, расној или верској припадности, а да се различити ставови и мишљења сучељавају на начин који не вређа и дискриминише припаднике других нација, вероисповести, угрожених и мањинских група."

Уместо било каквог коментара на овај део вашег саопштења (са којим се у целости слажем), ипак не могу а да вас не упитам, зашто онда никада нисте реаговали на бројне текстове Грухоњића и Сејдиновића, по стилу сличним чланку који је на порталу "Аутономије" објављен 31. децембра 2012, године[3], а у коме пише:

"Они се не играју класичних дечјих пасјалука: да тек ту и тамо баце понеку петарду или "жабицу" у комшијски хаустор, или изненаде замишљену комшиницу једном малом експлозијом. Не, они су заузели праве-правцате таборе. Они не бацају петарде у хаусторе или пред комшинице, они петарде, топовске ударе, динамите. бацају - једни на друге. И силно уживају у томе! Слине, балаве, мало им је, иако се на све стране и дими, и пуши, и осећа се мирис барута у ваздуху. Они би, нема сумње, у руке узели праве пушке, пушкомитраљезе, снајпере, базуке, минобацаче., само да доврше покољ који су им очеви започели."

Да се разумемо, овде се ради о српској деци [4], за коју припадник "мањинске националне заједнице" каже да "слине, балаве" и спремају се "да доврше покољ који су им очеви започели". Зар је ово "слобода изражавања" за коју се ви као удружење новинара залажете? Ако се за то залажете, тада аферим; тада сте себе о(т)писали на најбољи могући начин.

Ипак, надам се да вам је горње саопштење излетело некако брзоплето и по инерцији ("куд сви Турци ту и мали Мујо"), те да ћете у будућем времену бити мање спремни да реагујете "логиком бујице", а више правим сагледавањем, сабирањем и објективним процењивањем свих релевантних чињеница.

С поштовањем, 
П. Петровић 
20. 07. 2013. 


 

[1]  Реч "војвода" овде није употребљена у било ком другом смислу осим као синоним за 'вођу, лидера, првака, челника' и слично (лат. dux, енг. duke). Ово напомињем да бисмо избегли било какве будуће неспоразуме и јалове расправе.  

[2] Радио Слободна Европа: "Србија је сазидала непробојни зид" http://bit.ly/17gfQZQ

[3] Динко Грухоњић, "Србија је Мордор" http://bit.ly/1bD9gA1 "Но, ситуација је данас чак и понешто бизарнија него 1991. године. Нико ништа научио није, јер је национализам метастазирао у галопирајући тумор мозга. Покушавајући се "прилагодити" томе, такви људи овдашњи су се претворили у звери. Они шкргућу зубима на сваком ћошку, на свакога. Они не знају шта је љубав, не сећају ју је се, а самим тим су престали желети љубав. Они се најбоље осећају када мрзе."

[4] У тексту Динка Грухоњића јасно се види чија деца "довршавају покољ који су им родитељи започели": http://bit.ly/1bD9gA1

 

 

Одговор председника Извршног одбора УНС-а Петра Јеремића

Поштовани господине Петровићу,

 

Захваљујем Вам се на Вашем писму које сте нам упутили. Саопштење УНС сам писао ја, и послао га медијима.

Вероватно се мало ко у УНС-у слаже са ставовима Недима Сејдиновића, Динка Грухоњића и НДНВ-а, а сигурно Вам је познато и да смо се више пута са њима јавно сукобљавали у вези са конкретним питањима о којима смо имали радикално супротне ставове, али им никада нисмо оспоравали право да своје ставове износе у медијима чија уредјивачка политика допушта објављивање таквих ставова.

Подсетићу Вас да је и сама председница УНС-а Љиљана Смајловић, не једном, доспела под њихову коментаторску паљбу и водила полемику са њима отворено и жестоко оспоравајући њихове ставове. О томе постоје трагови како на бројним сајтовима, тако и у штампаним и електронским медијима.

То, ипак, не значи да Недим Сејдиновић не заслужује подршку колега, коју је и сам затражио, од напада који инсистирају на његовој етничкој посебности у односу на већинску Србију, и који се чуде његовој храбрости да „као родјени Тузлак“, како сте Ви навели, нешто у Србији говори. Ако је нешто што Сејдиновић говори спорно, онда је то спорно због садржаја, а не због места његовог родјена и његове етничке припадности.

Место родјења и етничку припадност нико од нас није могао да бира, а оно што ће да каже може! То је, господине Петровићу, суштина и слободе изражавања и забране дискриминације у једном нормалном, демократском друштву, и Удружење новинара Србије ће се увек за то залагати.

 

Срдачан поздрав,

 

Петар Јеремић,

председник Извршног одбора

Удружења новинара Србије

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси