Писма УНС-у
10. 05. 2021.
Одговор генералном секретару
Каже Нино Брајовић: „Не сећам се да ме је неко оптуживао за ратне злочине, али ме је Љиљана свакако с разлогом бранила од лажних оптужби“.
Ни непријатељ се не би сетио да га удеси овако како је сам себе удесио. Нека његове сопствене речи буду лакмус тест веродостојности човека који се хвали да је допринео „неговању културе дијалога“ у Србији.
Јер лажи не доприносе култури дијалога.
Нино Брајовић је заборавио како су он, а због њега и Удружење новинара Србије, годинама таргетирани као „ратни хушкачи“ и „ратни пропагандисти“, „људи са срамним професионалним учинком из најсрамнијег периода РТС-а“ и „Милошевићеви ратни профитери“? Не разумем како данас може да тврди да се тога „не сећа“, када су га из тих топова тукли и 2016, када је именован на положај државног секретара за медије у Министарству за културу и информисање.
Али ако је заборавио, помоћи ће му Гугл. Нека погледа где ће све наћи своје име под претрагом за „ратне хушкаче“.
Постоји ли уопште човек који би заборавио да му се име налази на списку српских новинара чије је ратнохушкачко деловање истраживало Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије?
Ако је заборавио, ево линка који ће му освежити памћење, ево публикације „Речи и недела“ коју је Тужилаштво за ратне злочине Србије објавило у оквиру истраге о ратним злочинима покренуте на основу пријаве НУНС-а из 2009. године (https://pescanik.net/wp-content/PDF/reci_i_nedela.pdf.) Наћи ће своје име и слику на 110. страници „Речи и недела“, у поглављу „Психолошко-пропагандни рат“. А ево и кривичног дела због ког је истрага вођена: „организовање и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина“ из члана 145. Кривичног закона СРЈ.
А Нино Брајовић се више ни не сећа?
Јер генијално се досетио када ме је 2009. предложио за председницу УНС-а. Ко би њега и УНС од ових оптужби ефектније бранио од бивше уреднице Времена, Европљанина и НИН-а, тврде опозиције Милошевићу у време када је Брајовић пред камерама испитивао хрватске заробљенике у Вуковару? Чија је каријера била антитеза његове? Генијално.
И наравно да Тужилаштво против новинара на крају није подигло нити једну једну оптужницу, јер никаквих доказа да су српски новинари подстрекавали на геноцид није нашло. Али јесте створило атмосферу лова на вештице, у којој су колеге са ове својеврсне потернице, у листу „Време“, на пример, називани гмазовима и масовним убицама.
Силно сам поносна на то што сам као председница УНС-а повела успешну битку за придобијање српског јавног мњења против те одвратне кампање. У то сам време била поносна и на Нина Брајовића, за ког сам мислила да јуначки подноси најтеже оптужбе: подстрекавање на рат и геноцид.
Не знам зашто се он свега тога сада одриче.
У потпуности, дакле, остајем при ономе што сам већ рекла: Нино Брајовић је последњи човек на свету који би смео да оптужује без доказа. А то што ради је дефиниција прљаве кампање, иста какву су раније против њега и УНС-а водили неки други.
Не, нису „неки медији погрешно пренели“ да су добили писмо од Управе УНС-а иако им је писмо стигло од мањинског дела Управе, односно од 10 од 40 чланова Управе УНС-а, како генерални секретар УНС-а сада тврди. Лажна имејл адреса „чланови управе УНС-а“ навела их је да помисле како су добили саопштење Управе УНС-а. То је обмањивање јавности, не приличи новинарима и забрањено је Кодексом новинара Србије.
Али то је релативно ситна подвала у односу на веома крупну лажну оптужбу против Владимира Радомировића, коју је Нино Брајовић, заједно са Будимиром Ничићем, послао Радној групи за безбедност новинара. Генерални секретар УНС-а оптужио је председника УНС-а да је угрозио безбедност колега са Косова и Метохије тиме што је, у исто време кад и Нино Брајовић и Будимир Ничић, са лажне имејл адресе примио анонимно писмо против Живојина Ракочевића, Брајовићевог и Ничићевог кандидата за новог председника УНС-а. Још су га оптужили да је колеге са Косова угрозио и тиме што је српским медијима на Косову давао изјаве и од њих добијао подршку у анонимним коментарима.
У поређењу са таквом Брајовићевом конструкцијом, која асоцира на стаљинистички концепт „објективне одговорности“ кад лично ниси ни за шта крив, НУНС и српско тужилаштво ми се сада чине узором професионализма.
* Председница Суда части УНС-а
(Све полемичке текстове о стању у УНС можете читати у посебној рубрици Уочи Изборне скупштине УНС-a)
Коментари (1)
Остави коментар12.05.
2021.
sud casti
Ko je predsednik Suda časti UNS-a? Na žalost pod tom titulom se godinama nalaze imena koja je nisu dostojni, zato se imenujte. Član, bez favorita.
Одговори