Писма УНС-у
10. 11. 2020.
Како цензурисати председника
Амерички медији су прогласили победу Џозефа Бајдена на председничким изборима. Још увек актуелни председник Доналд Трамп улази у правну битку за сваки „легални“ глас. Он сматра да су избори били непоштени и да је покраден.
То да ли је Трамп покраден доказиваће његови адвокати на суду, али новинари нису судије и медијске куће нису суднице. Због тога је фасцинантно гледати како највеће телевизије прекидају конференцију за новинаре америчког председника. Само због тога што говори нешто што се њима не допада.
Не цензуришу само њега. Fox News је јуче прекинуо емитовање конференције за новинаре Трампове портпаролке. Чим је споменула изборне нерегуларности, водитељ емисије је гледаоцима објаснио да Фоx то не може да емитује зато што Кејли Мекенени није дала ниједан доказ који потврђује њену тезу о покраденим изборима.
Да ли је то демократија? Слобода говора? Не. То је чиста цензура. Недопустива у демократском друштву. Какви год били разлози, никако се не може оправдати цензурисање председника државе или његове портпаролке. Ако су већ планирали да емитују конференцију, медији нису смели да је прекину. Боље би било да нису ни започели пренос.
Оно што је изненађујуће (а можда и није?) јесте подршка домаћих новинара.
Даница Вученић је потез америчких медија описала као обављање функције "контролора власти". Наиме, медији су цензурисањем председника заштитили своју публику од лажних вести, па и од самог председника.
Можда би коначно требало прихватити чињеницу да грађани нису инфантилни и неспособни да донесу сопствени суд на основу прочитаног или одслушаног. Грађани имају право да чују и лаж. Након тога, посао новинара је да открију истину.
Потпуно је несхватљиво да борци за слободу говора подржавају цензуру. И овде, и у Америци. Због тога грађани не верују медијима. Због тога се окрећу алтернативним изворима информисања.
Џо Роган разуме нешто о чему Крис Куомо ни не размишља, као што Теша Тешановић допире до публике која не гледа ни једну домаћу телевизију. Простим језиком речено: медији су се отуђили од грађана. Ако то убрзо не буду схватили, ускоро ће постати оазе за мале групе истомишљеника. Са утицајем равном нули.
* Аутор је студент новинарства на Факултету политичких наука
Коментари (2)
Остави коментар12.11.
2020.
DNA-DNA
Dobar tekst i dobar pogled na poimanje slobode u modernom belosvetskom novinarstvu! Uz takvu "slobodu" od novinarstva ne ostaje ni "N".Ono je već dotaklo dno dna, ali kako stvari stoje bojim se da u tom propadanju neće stati.Jer, svako dno može biti još dublje.
Одговори11.11.
2020.
ВРАЋАЊЕ!?
Изгледа, да је одласком у пензију неких професора конвертита, (моја генерација и неки моји асистенти), Факултет политичких наука поново на путу да школује, (ствара) новинаре, онако како је то некада радио, враћањем на вековима утврђене принципе професије.
ОдговориАко, ипак, није тако, остаје ми да честитам младом аутору овог текста Павлу Косићу, верујући да ће писати тако и када се запосли у неком медију!