Медији и инклузија
09. 05. 2024.
Када факултет постане непријатељ
Академска инклузивна асоцијација постоји од 2000. године са, како је наведено на сајту ˮциљем пружања подршке особама са хендикепом у високом образовању и стварања услова који би омогућили самосталност и равноправно учешће особа са хендикепом.ˮ
Илија Урошевић члан је ове асоцијације и у њој је прошао разне обуке, међу којима је и она за медијски наступ.
Каже да Асоцијација има активну сарадњу са факултетима и осталим високошколсмим установама, упорно се борећи за побољшање положаја студената са хендикепом.
ˮАсоцијација се труди да студентима са хендикепом олакша студирање и едукује их. Постоји много препорука, бар према мом искуствуˮ, рекао је Урошевић.
Да нереаговање институција, а нарочито образовних, када су препреке са којима се студенти са хендикепом сусрећу, постоји, показује и његов пример у Београду. Наиме, он је студент друге године Виша политехничке школе. Она је смештена у три зграде, али Урошевић има прилику да присуствује настави само у једној, јер само ту постоји рампа.
ˮКада смо скренули пажњу факултету, на фин начин, да не могу да присуствујем предавањима у згради на Чукарици јер је тамо само степениште, рекли су да ће то средити. Али још увек није било помака. Звали смо неколико пута да се распитамо шта се дешава, само би нам рекли како ће у најбржем могућем року то средити. Што до данас није учињеноˮ, прича Урошевић.
Када је уписивао факултет, себи је рекао да ће уписати онај који жели, без обзира на било шта. Приликом уписа је, како каже, заједно са својим родитељима замолио управу факултета да му, ако је икако могуће, олакшају студирање. Касније је од тог истог факултета добијао обећања, али не и дела.
ˮМој отац је рецимо понудио факултету да бесплатно сагради рампу. Али они су заузели став како то није потребно, односно, да ће се они сами снаћи да то завршеˮ, истиче Урошевић.
То се до сада није десило! А да је то могуће, илустровао нам је примерима из иностранства.
ˮУ Америци постоје домови који студентима у колицима или онима који су у потпуности непокретни, толико да ниједан мишић не могу да помере, пружају могућност да нормално функционишу. Конкретно, за скроз непокретне особе постоји опција да устима могу да отварају врата или нешто сличноˮ, објашњава Урошевић.
Не види разлог да се не примене код нас. Све је, наглашава, ствар воље оних који су за то одговорни.
Урошевић наставља да се бори, јер је, како сам каже ˮфакултет уписао да би на њега ишао, а не да га завршава од кућеˮ. За њега хендикеп није проблем и себе доживљава као равноправног члана друштва, чији је живот само мало другачији. Сматра да оно што би помогло у побошљашању положаја особа са хендикепом, генерално, јесте боља едукација људи о овој популацији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.