Медији и инклузија
22. 02. 2024.
О средствима на медијским конкурсима одлучиваће се и на основу тога колико је садржај прилагођен особама са инвалидитетом
Прилагођеност медијског садржаја особама са сензорним инвалидитетом, према новом Правилнику о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, биће један од индикатора за бодовање медијских пројеката на конкурсима локалних самоуправа, АП Војводине и Министарства информисања и телекомуникација.
Мера у којој је медијски садржај прилагођен особама са сензорним инвалидитетом оцењиваће стручна комисија у делу „изводљивост пројекта“.
Како би оценили колико је пројекат изводљив, чланови комисије предлозима пројеката могу дати до 20 поена, а поред прилагођености садржаја особама које не виде или не чују, у обзир ће узимати и ауторски приступ, иновативност теме, жанр коме припада медијски садржај и заступљеност истраживачког приступа, дефинисање кључних садржаја, као и прецизирање формата и трајања појединачних садржаја.
Тако се, по Правилнику, у оправдане трошкове за реализацију пројекта убрајају и трошкови прилагођавања садржаја особама са инвалидитетом.
Како је на на обуци за правилну примену Правилника о пројектном суфинансирању рекла Драгица Благојевић из Министарства информисања и телекомуникација, већ објављени медијски садржаји могу да буду преведени на знаковни језик, и као такви се не посматрају као оригиналне ауторске творевине и не могу се третирати као нови медијски пројекат којим се може конкурисати. То практично значи да за превод неког садржаја на знаковни језик није потребна сагласност аутора.
Гордић: Титлови нису замена за знаковни језик
Председник Савеза глувих и наглувих Михајло Гордић рекао је на обуци за правилну примену Правилника о пројектном суфинансирању да се у Закону о јавном информисању и медијима титлови и знаковни језик третирају равноправно иако у њиховој намени и функцији постоје разлике. Српски језик је, рекао је Гордић, матерњи особама са делимично оштећеним слухом и њима значе титлови, док је српски знаковни језик матерњи језик особама које не чују и којима је овај језик значајнији и лакши за разумевање од титла.
Михаило Гордић је раније за сајт Удружења новинара Србије (УНС) рекао да је за добро и квалитетно превођење информативног програма на знаковни језик потребно погледати текстове, прилоге, све материјале на располагању, информисати се и размислити о евентуалним решењима превода, те да задатак тумача није нимало једноставан.
„Како се српски знаковни језик по својој граматичкој структури битно разликује од српског говорног језика, превод није 1:1, као што се често мисли. Заправо ниједан превод са неког страног језика не функционише на тај начин", рекао је Гордић.
Гордић и представници Министарства су се усагласили на обуци да је најбоље да тумач буде приказан на трећини екрана, али да је ипак најважније да буде позициониран тако да оно што тумачи буде видљиво особама које не чују.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.