Медији и инклузија

07. 12. 2023.

Аутор: Слађана Димитријевић Извор: УНС

Слепе особе не могу самостално да гласају, особама у колицима гласачка места недоступна

Горан Пећанац ни на овим изборима не може самостално да гласа. Михаило Гордић може самостално да дође да бирачког места и самостално да гласа. Али, изборну кампању углавном није могао да прати, што му отежава одлуку за кога ће гласати. Бранку Јокићу, иако би могао самостално да гласа, бирачко место је неприступачно, па годинама гласа код куће.

Горан, Михаило и Бранко су особе са инвалидитетом, којих у Србији по подацима Пописа становништва 2011. године има 571.780. У Извештају ЦРТЕ о посматрању референдума за промену Устава 2022. наведено је да чак 57% гласачких места није било доступно овим особама.

Академска инклузивна асоцијација је радила анализу гласања за парламентарне и председничке изборе 2022. године, која је показала да је само 0.12 одсто особа гласало са асистенцијом, а ван бирачких места 2.73 одсто изашлих бирача.

“Ово истраживање показује да је учешће особа са хедикепом у бирачком процесу вишеструко мање од броја ових особа у општој популацији”, наводи се у њиховој анализи.

Иако је Уставом гарантовано да је изборно право опште и једнако, а гласање тајно и лично, истраживање показује да великом броју, а нарочито слепим и особама које су у колицима гласање у пракси није доступно.

 

Мимица Живадиновић каже да су недавно обилазили бирачка места у Општини Савски венац и да је ова општина доста урадила да места буду достпупна особама која користе колица, с обзиром да се ради о школама и здравственим установама, које и после избора треба да служе грађанима са инвалидитетом (фото:  ЦИЛ Србија) 

По речима Мимице Живадиновић из Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Републичка изборна комисија је 2019. године потписала протокол о сарадњи са овом организацијом и доста урадила на побољшању приступачности изборних места, нарочито особама са телесним инвалидитетом.

Општинске и градске управе формирале су тимове за процену приступачности бирачких места, рађена је обука тимова, а на сајту РИК-а доступан је Извештај општинских и градских управа о процени приступачности за 2021/2022. годину.

Међутим, Академска инклузивна асоцијација наводи да је поузданост Извештаја РИК-а дискутабилна. Њихови активисти и чланови проверили су 11 бирачких места која су наведена као доступна и утврдили да чак пет није или је ограничено доступно. За три је утврђено да, иако је сам улаз приступачан, прилаз до улаза није доступан особама у колицима. На два бирачка места рампа постоји, али је нагиб неадекватан за корснике колица.   

Бранко Јокић, особа са дистрофијом и председник Удружења особа са инвалидитетом Феникс каже да у Реснику, општини где живи ниједно бирачко место није доступно особама које су у колицима. Због тога он већ годинама гласа код куће. Али…

“Што се тиче гласања ван бирачког места оно јесте предвиђено у кућним условима за особе са инвалидитетом, између осталог, по процедури да се уочи гласања пријаве у петак, суботу и недељу до 11 часова бирачком одбору или ГИК или радном телу. Наше искуство је да се на наведене телефоне ретко ко јави, ако се јаве, често су то особе које нису упознате са процедурама. А, иако се успешно пријавите, може се десити да проведете дан чекајући да дође неко из Комисије и да се нико не појави”, каже Мимица Живадиновић.

Бранко Јокић потврђује да се њему управо то десило, да се након заказивања и целодневог чекања нико није појавио.

Пећанац: Ја не знам ни како изгледа гласачки листић

Слепе и слабовиде особе често не могу самостално да дођу до гласачких места. Прва примедба Савеза слепих је укидање гласовних валидатора у возилима градског превоза који су звучно најављивали стајалишта возила Градског саобраћајног предузећа.

“Неко ко не може да се креће самостално, наравно да неће моћи самостално да дође ни до гласачког места“, каже Бранка Бркић из Савеза слепих Србије.

Они су се више пута обраћали Градском секретаријату за саобраћај и обећавано је да ће овај проблем бити решен. Решење још увек чекају.

“Није обезбеђен никакав посебан начин за олакшану комуникацију слепих и глувих особа”, реченица је која се понавља за скоро сва бирачка места у Извештају РИК-а о доступности бирачких места.

„Ја не знам ни како изгледа гласачки листић, за мене је увек него други заокружио“, каже Горан Пећанац, уредник часописа у Савезу слепих.

Уставно право да самостално гласају слепим и слабовидим особама је недоступно.

„Треба да се направи систем да слепа особа када дође на бирачко место са пратиоцем или без пратиоца може самостално да гласа. Требало би цео материјал штампати на Брајевом писму, као што постоји у Црној Гори и Хрватској и обезбедити шаблоне за гласање. С обзиром на то да сви причамо о савременим технологијама, требало би омогућити електронско гласање. Али у Србији не постоји свест о томе. Слепа особа треба да има избор да ли ће гласати уз помоћ асистента, или ако жели сама да гласа, да нико не зна за кога гласа, могу се направити или шаблони или да се све штампа на Брајевом писму“, каже Јелена Стојановић, секретарка Савеза слепих.

Она додаје да је потребно доста припреме да се слепим особама објасне могућности гласања и покаже како да користе шаблоне за гласање. А електронско, које би било најефикасније, скупо је и доступно само у малом броју земаља.

Бранка Бркић, осим што је слепа нема шаке, каже да је раније био проблем и за потпис у бирачком списку при гласању.

„Тражили су да овластим некога да потпише уместо мене, што је било деградирајуће. Особа која нема ниједан од прстију на горњим екстремитетима није препозната у правном систему и без претераних објашњавања, убеђивања тешко може да заврши неки посао. На претходна два изборна циклуса, где сам се ја појављивала као гласач, могла сам факсимилом да се потпишем“.

Променом закона о спречавању дискриминације 2016. године дата је могућност да се факсимилом потписују слепе и особе без горњих екстремитета. Савез слепих Србије издаје потврде на основу медицинске документације да је особа слепа и да користи факсимил у правном саобраћају.

Неке слепе особе које су касније изгубиле вид могу да се потпишу самостално или иницијалима. Остали се у гласачком списку идентификују отиском прста.

Слепа особа на изборно место може да дође и са псом водичем.

„Али неће пас да заокружи кандидата уместо мене. Пас када је први пут на непознатом терену, особа која је са њим мора да га усмери. Не може пас да каже, ова кабина је слободна, иза правана је ово.. И да дода - ово су ти розе листићи, ови зелени“, каже Бранка.

За слепе особе такође постоји могућност гласања од куће, али како кажу то опет није самостално гласање.

„Једном смо супруга и ја гласали код куће. Ташта је гласала уместо нас, а питање је да ли је заокружила оно што смо рекли, пошто је била за другу странку“, каже Горан Пећанац.

Тумача за знаковни језик нема довољно и слабо су плаћени

„Није нам проблем сам изборни процес. Ми тог дана немамо ниједну баријеру да одемо и гласамо. Проблем је што имамо баријеру осталим данима. Не знамо кандидате, нити шта су урадили за те четири године, не знамо њихове програме, успехе, нама то није доступно“, каже Михаило Гордић тумач знаковног језика који и сам не чује. 

Глуве особе могу да прате Дневник у 15 сати на РТС-у и Дневник у 19.30 на Трећем каналу Јавног сервиса, који имају превод на српски знаковни језик. Такође, седнице Скупштине Војводине имају превод на знаковни језик. Иако годинама покушава, Савез глувих није успео да се избори за тумаче знаковног језика за седнице Скупштине Србије. 

Гордић каже да неке промотивне кампање имају титл, али да Савез глувих заговара да постоји и титл и превод на српски знаковни језик.

„Велики је проблем што у свим документима, чак и у Општој обавезујућој препоруци РЕМ-а емитерима са националном фреквенцијом је прописано да превод учине доступним тако што ће титловати или преводити на знаковни језик. Мислимо да је то грешка, и да уместо „или“ треба да стоји „и“. То су два различита језика и они који користе српски знаковни језик, не значи да им је српски први језик и да могу да испрате титловане информације на српском језику“, каже Гордић.

Он каже да је РТС највише урадио да програм учини доступним глувим особама. Међутим, остале телевизије са националном фреквенцијом користе као изговор одредбу Закона о електронским медијима да „у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учине доступним особама оштећеног слуха, односно вида“. Каже да су контактирали и РЕМ покушавајући да измене ову одредбу, али у томе нису успели. Сматра да би све телевизије са националном фреквенцијом требало да имају превод на српски знаковни језик централних информативних емисија.

Гордић каже да се на неким комерцијалним телевизијама преводи само изборна кампања, што у неким ситуацијама делује потпуно сумануто.

„Имате у току дневника, који није преведен, сегмент који се односи на кампању, где су ангажовали тумача. И он преводи на знаковни језик неких 15, 20 секунди. А тумач је већ ту, он је већ ангажован. Зашто се цео дневник не би превео, него се преводи само та кампања која траје 2, 3, 5 минута сада, а касније можда и до 15 минута“, пита Гордић.

У Србији је обавеза обезбеђивања тумача за знаковни језик пребачена на Удружење глувих, што је по Гордићу неодрживо. Сматра да Удружење не може да има цео сервис подршке, и да је то посао државе“. Такође, потребно је пуно времена и искуства да би се постао добар тумач, а хонорари које тумачи могу да добију у удружењима су дупло мањи од минималца или на нивоу минималца.

„Много година, много труда, много улагања, а не можете да живите од тога. И тумачи одлазе. У Београду можда има осам или девет тумача који би могли да пружају услуге превођења“, каже Гордић.

Немогућност да закажу гласање код куће повреда изборног права

Предстојећи избори биће одржани за десетак дана, а из Републичке изборне комисије нема информација да ли ће бити неких помака којима би се олакшало гласање особама са инвалидитетом. Питања смо упутили секретару РИК-а, директно и мејлом, али одговор нисмо добили.

Проф. др Маријана Пајванчић каже да је Одлуком  о процени приступачности бирачких места у Републици Србији, прописано да се сваке две године обавља процена приступачности бирачких места. Уз ову одлуку прецизирани су и стандарди према којима се процењује приступачност бирачких места. Додаје и да је прва процена обављена 2020, а по њеним сазнањима и 2022. године. Међутим, на сајту РИК-а нема информације да ли је процена обављена и за ове изборе.

Слепе и слабовиде особе по њеним информацијама и на овим изборима неће гласати самостално. Каже да ће они моћи самостално да гласају „када органи за спровођење избора буду својим актом регулисали технику гласања која слепим и слабовидим особама омогућује да гласају лично“.

Када су у питању шаблони за гласање слепих и слабовидих каже да се о томе дискутовало пре одржавања избора 2000. године. Било је речи да овакав вид гласања може бити проблем ако се на истом бирачком месту гласа за више избора, јер би то захтевало примену различитих шаблона. Такође, ситуацију компликује и „превођење“ шаблона на језике националних мањина који су у службеној употреби. Додаје, и да су ови проблеми превазиђени у Црној Гори, где слепи и слабовиди гласају путем шаблона.    

Немогућност особа са инвалидитетом да гласају код куће и нејављање на број телефона на који се заказује гласање код куће, професорка Пајванчић сматра да би могло бити третирано као повреда изборног права бирача, јер му је на тај начин онемогућено гласање. То је по њеним речима кривично дело по члану 155 Кривичног законика.

За Родољуба Шабића, члана Републичке изборне комисије и некадашњег Повереника за информације од јавног значаја повреда изборног права су и подаци да је скоро две трећине бирачких места недоступно особама са инвалидитетом, а само три одсто бирача је гласало ван бирачког места.

„Сваки пунолетни грађанин Србије, ако му није одузета пословна способност има и активно и пасивно бирачко право. Ако га лишите могућности да оствари то право онда сте га заправо лишили права. Када више стотина хиљада људи не може да гласа, то поставља питање и коначних резултата гласања“, каже Шабић.

Он додаје и да се мало ради на побољшању услова за гласање особа са инвалидитетом.

„А и када се ради, није увек доследно и искрено. Често је само про форме или декларативно.“      

 

 

 

*У домаћем законодавству и међународним конвенцијама које је наша земља ратификовала користи се термин “особа са инвалидитетом”. Међутим, поједина удружења грађана, међу којима је и Академска инклузивна асоцијација, сматрају да је синтагма “особа са хендикепом” адекватнији превод термина „person with disabilities“. Термин „особе са хендикепом“ упућује на ширу групу људи, односно, на све којима је потребан неки вид подршке у функционисању, а притом не садржи корен речи "invalidus" који означава онеспособљеност.

___________________________________________________________________________

Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“