Преписка Курира и ТВ Пинк (2015-2016)
08. 11. 2015.
Србијо, извини
Поштоване колеге, власници, уредници новинари медија и грађани Србије, Сигуран сам да сте очекивали да се на овим страницама обратим демантујући све оно што су Информер и ТВ Пинк током претходних дана ужасне, прљаве кампање рекли о мени. Нећу, него ћу да саопштим оно што вероватно и ви осећате и знате. Зашто се све ово дешава. Сви ви знате да напади и све објаве које ових дана излазе против мене имају само један циљ: да заћутим и прилагодим се систему.
Желим да кажем истину пред целокупном јавношћу: медији у Србији нису слободни и изложени су великим притисцима.
Отворено кажем - и сам сам учествовао у пројекту улепшавања стварности, заједно са 80 одсто других власника медија, међу којима су и Жељко Митровић и Драган Вучићевић.
Све је почело тиме да смо сви заједно директно учествовали у раду изборног штаба Александра Вучића. Убеђивали се и некад и веровали да је то добро за нашу земљу.
Признајем да сам током свих ових година осећао да сам под притиском и уцењиван да избацим сваку озбиљнију критику на рачун Владе и премијера.
Свакоме од вас је позната ситуација кад стигне „молба“ да се ово или оно не пусти у јавност или да се направи прича о нечему. Тогајебилоираније. Жалосноје да се то претворило у аутоцензуру као никад до сада у нашој блиској историји. Новинари више не нуде самостално критичке теме, не зна се ко је у сопственој редакцији под каквим личним притиском и уценом. Боље је ћутати зато што не знамо да ли ћемо сносити последице. Сви ми то знамо, гледамо, прихватамо и продајемо „хлеба и игара“, да ли кроз „Фарме“ и слично или кроз бесмислене међусобне сукобе медија. Све то служи само ономе ко не жели промену, а штети нама и народу. Народ није глуп, само је резигниран и зато одустаје. Одустаје од ове државе и одустаје од нас. Ипак, ми морамо да будемо глас народа, то је једино што нам је остало, да и ми преузмемо наш део одговорности за судбину ове земље.
Ти притисци су увек били у форми економског слабљења моје компаније и претњи прогоном због неких радњи за које нема никаквих елемената моје кривичне одговорности. Отворено кажем да сам пристао на то, као и на цензуру, из које је, логично, настала аутоцензура. Признајем да у Србији цензура постоји. Поштоване колеге из медија, власници, уредници и новинари, и ви знате да цензура и аутоцензура постоје. И ви сте, баш као и ја, пристали на притисак којем смо изложени. Чак и они који су наводно усамљени јахачи правде нису у потпуности слободни. На пример, Зоран Кесић. И он зна како изгледа кад врше притисак и цензуришу садржај његове емисије. Направи компромис и стисне песницу у џепу. Скоро сваке недеље. И Оља Бећковић зна како изгледа притисак да се министар Радуловић не појави у њеној емисији. Или кад јој се нареди да Ђилас не сме да буде сам у емисији. На крају је скинута са програма, што је била „услуга“ власника медија.
Сви уредници и новинари у Србији знају истину.
Данас, кад сам ја под директним ударом и притиском на уређивачку политику, стајем испред целе наше професије и кажем-доста!
Овог пута нећете ме застрашити вашим претњама и уценама, без обзира на цену коју ћу морати лично да платим због тога. Апелујем на све да сачувају образ и народу Србије почну да саопштавају истину.
И разумем да Жељко Митровић и друге колеге из медија осећају страх, страх за свој посао, страх за своју породицу и своју будућност.
Нека први баци камен онај који не би искористио свој положај да спасе сина из затвора и избрише грижу савести због једне ноћи у хотелу. Сваки човек има нешто што би желео да заштити, што му је дубоко у срцу и важно у животу, и тешко је и болно то ризиковати. Али крајње је нељудски да се на тај начин влада и врши притисак да би се остварили лични циљеви.
Историја је показала да кад год се стварао притисак, он се у једном тренутку ослобађао и тај процес није могао да стане. Данас је дошао тај дан, питање је само колико се и шта за то жртвује. Тај одговор зависи од свакога од нас који се данас бавимо медијима у Србији.
Драге колеге из свих медија, позивам вас да се ослободимо страха јер само тако можемо да будемо новинари. Тамо где престаје страх, почиње истина.
Коментари (1)
Остави коментар09.11.
2015.
sajt UNS/a
Sajt UNSa dana kao kanta za djubre. Bravo Ljiljo, uspelo ti je da sve srozas.
Одговори