Преписка поводом текста Иштвана Каића "Трећи метак Бранке Прпе" (2014)
16. 04. 2014.
"Војко и Савле" - други део
Обележавање петанестогодишњице убиства Славка Ћурувије се по много чему разликовало од сличних скупова одржаних раније. Најпре, први пут, чини ми се, за ову деценију и по, крај хаустора, у Светогорској, колеге, пријатељи, чланови породице,дошли су, углавном, са вером да нећемо још дуго чекати на судски епилог овог монструозног злочина. Истрага је, кажу, при крају, очекује се убрзо оптужница.
Осим те пригушене наде, свако ко се тог дана затекао у Светогорској, могао је да примети још нешто - нелагоду.
Не знам како се осећала Љиљана Смајловић, председница УНС-а и главна и одговорна уредница „Политике“, док је полагала венац крај плоче Ћурувији, али „најстарији дневни лист на Балкану“, само који дан раније, утисак је већине присутних, објавио је срамну пашквилу под насловом „Трећи метак Бранке Прпа“, заправо наставак серијала „Војко и Савле“.
„Политика“ је зарад јефтиног, удворичког политикантства, дозволила себи да особу која је лежала са Славком у истој локви крви, оптужи да манипулише Славковом смрћу. Ниско, приземно, недопустиво.
Бранка Прпа ће, сигуран сам, преживети и овај „трећи метак“, људски повредјена али морално неокрзнута. Уосталом, навикла је. Као и много пута до сада, када год је говорила оно што није пријало нечијим ушима, посезало се за сличним дисквалификацијама. Оно што, медјутим, брине је могућност да неко сматра да и овакви текстови спадају у истражне радње.
Ако је заиста тако, и ако зарад подизања оптужнице треба опалити рафал у Бранку Прпу и још по некога, онда истина о убиству Славка Ћурувије и није тако близу како нам се учинило једног тренутка.
Остали текстови из преписке налазе се овде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.