Изборна скупштина УНС-а 2021. године
09. 05. 2021.
Одговор генералног секретара УНС-а: Правда за Живојина
Слажем се са Љиљаном Смајловић која у непотписаном тексту под насловом „Кад потпредседник и генерални секретар УНС-а оптужују председника УНС-а да им угрожава безбедност“, каже да је "добро што у УНС-у постоје различита мишљења и што се за руководећа места кандидовало двоструко више кандидата него што се бира на изборној скупштини 29. маја“. Верујем да сам неговању културе дијалога и бројности чланства највеће новинарске организације на Балкану и сам допринео.
Не слажем се, јер то није тачно, да сам се укључио у „прљаву кампању коју десет чланова Управе УНС-а води са лажне имејл адресе, лажно се представљајући медијима као руководство УНС-а које броји 40 људи.“ Не учествујем у било каквој кампањи, али као члан УНС-а задржавам право на властито, слободно мишљење.
Чланови Управе УНС-а који су с разлогом критиковали колективно учлањење читавих редакција по налогу менаџмента и организације на чијем је челу власник два медија, и то пред Изборну скупштину УНС-а, послали су медијима писмо које на жалост није објављено на властитом сајту, медију УНС-а.
Лако је проверити да та адреса гласи „чланови Управе УНС“ а не „Управа УНС-а“ како су неки медији погрешно пренели, а ви их неосновано отужили. Да су потписани именом и презименом.
Заједно са потпредседником УНС-а Будимиром Ничићем поднео сам пријаву Радној групи за безбедност и заштиту новинара пре свега због забринутости за сигурност колеге Живојина Ракочевића, због коментара, између осталог, објављених на порталу Косово онлајн испод текста поводом боравка председника УНС-а на КиМ Владимира Радомировића, али и застрашујућег писма које је челним људима УНС-а упутила по свему судећи особа која се крије иза лажне имејл адресе.
Опасне поруке и лажи које очигледно циркулишу у јавности, а упућене нашим најбољим активистима Живојину Ракочевићу и Будимиру Ничићу уследиле су након што је председник УНС-а Владимир Радомировић наложио да се на више од стотину имејл адреса новинара и чланова УНС-а на Косову и Метохији, а у којима и потписника ових редова, без икаквог основа оптужује да су хтели да одвоје Друштво новинара Косова и Метохије од УНС-а ради „приступа страним фондовима и буџетској каси“.
УНС на Косову и Метохији, као једино привредно друштво са именом Србија у свом називу, постоји од 18. 10. 2002. године, па ако је грех што можемо да легално постојимо под тим именом и да се боримо за расветљавање убистава и отмица новинара онда смо за то најпре одговорни Владимир Радомировић, Љиљана Смајловић и ја који смо као председници УНС-а то омогућили, али не и Живојин Ракочевић и Будимир Ничић који су нас следили.
Непоштено је што занемарујете учинак и значај Живојина Ракочевића и Будимира Ничића за развој и опстанак српске медијске заједнице и УНС-а на Косову и Метохији. Најмање што ми, њихове колеге, и држава Србија за њих можемо да урадимо је да тражимо да Радна група за безбедност и заштиту новинара утврди ко се и због чега крије иза лажних оптужби против ових људи и да се изборимо да тај незаслужени атак на њих што пре престане. Зар то није интерес свих нас.
И на крају, Љиљана Смајловић пише да ме као „председница УНС-a годинама бранила од одвратних оптужби за ратне злочине док сам за РТС извештавао са вуковарског ратишта“ и додаје „да сам последњи човек на свету који би смео да одвратно оптужује без доказа“. Не сећам се да ме неко оптуживао за ратне злочине али ме је Љиљана свакако с разлогом бранила од лажних оптужби. Као што и ја данас с пуним правом и чињеницама тражим да Владина Радна група утврди ко угрожава безбедност Будимира Ничића, Живојина Ракочевића, и других новинара са Косова и Метохије, али и њихових породица.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.