Хроника напада Јунајтед групе на УНС
23. 10. 2020.
Како сам постала мајстор спина
Са суђења бившем председнику општине Гроцка Драгољубу Симоновићу, оптуженом да је наложио паљење куће новинара јуче сам пратила још једно суђење - овог пута УНС-у, директно на програму телевизије Н1. Да „спиновањем бранимо провладине медије“, гласила је свима доступна пресуда те телевизије. Судило се председнику УНС-а Владимиру Радомировићу, због текста који сам написала.
„УНС спиновањем брани провладине таблоидне медије осуђене за клевете“, „Смајловић и Радомировић спинују да заштите Вучићеве медије“, „УНС учествује у хајци режимских таблоида на Јунајтед групу“, кажу медији у власништву Јунајтед групе који су издашно преносили текстове, чији сам аутор, у којима се открива како се таблоидима и провладиним медијима сливају милиони из буџета.
Кажу на телевизији Н1, да је УНС-ов текст постао „‘муниција’ у оркестрираној кампањи прорежимских медија и скретању пажње са одлуке“. УНС је, дакле, оптужен да је захтевом да се објави одлука заправо скретао пажњу са одлуке.
Уколико би исти професионални стандарди важили за све, како би се тек назвали потписани и непотписани текстови који су о УНС-у објављени? Хајка на најстарије и највеће новинарско удружења у Србији или чудна, до сада невиђена врста истраживачког новинарства која има за циљ да од јавности сакрије пресуду на коју се позивају.
О одбрани новинарства и професионалних стандарда сигурно није. Након што су уједињени уредници Јунајтед групе пресудили УНС-у, на Твитеру је кренула лавина простачких увреда и претњи зато што смо се усудили да позовемо новинаре и уреднике телевизија Н1 и Нова, као и портала Нова.рс, да се одупру притиску власника и да престану да својим извештавањем драстично крше Кодекс новинара.
Још је тужније што је портал Нова.рс објавио да је УНС „интересовање за поступак показао након што су тужени медији покренули хајку, док их пре тога поменути спор није интересовао“. Истина је да тужени медији ни једну реч нису објавили о овој пресуди, а да УНС јесте, непосредно после објављивање текста Н1 о истој пресуди.
У синоћњем прилогу Н1, новинар Младен Саватовић на телефону показује председнику УНС-а документа, у већ славном стилу Миодрага Совиља председнику Србије, и пита га да ли ће да проверава аутентичност тих докумената у којима пише да су о тужби Драгана Шолака против Пинка, Информера и Студија Б ови медији били обавештени.
Гледајући прилог помислила сам да је новинар Н1 Саватовић дошао до пресуде циришког суда која је у корист њиховог власника, како кажу, и да је показује председнику УНС-а. Узалудна су била моја очекивања када сам видела да новинар Н1 заправо само показује оно на шта је и УНС баш у тексту, који је како кажу изазвао „орекестрирану кампању“, претходно указао.
У истом прилогу, исти новинар Радомировићу спочитава да је сајт Н1 навео да у њиховом тексту под називом „Швајцарски суд: Медији у Србији објавили неистине о Драгану Шолаку“ стоји да је то саопштила Јунајтед група. Тачно је да то сада пише на сајту Н1 у том тексту, али није писало и 28. септембра када је овај текст објављен.
Лако се може утврдити да је сајт Н1 накнадно додао у том тексту „саопштила је United Grupa“. УНС, НУНС и Цензоловка, али и други медији пренели су изворни текст са сајта Н1 од 28. септембра у којем не стоји та формулација, док су агенција Бета и Инсајдер објавили „Н1: Швајцарски суд утврдио да су медији у Србији објављивали неистине о Драгану Шолаку“. Види се и у дневнику Н1 од истог датума шта је писало на сајту.
То ми је потврдио и уредник сајта Н1 Никола Стојић, пре објављивања текста УНС-а, да је то грешка оног који је у том тренутку радио на сајту и да је то заправо саопштење Јунајтед групе, а не текст Н1, које је прослеђено медијима а које ми је и сам послао. Рекао је да нико на порталу није имао увид у ту пресуду.
Како је могуће да је сајт Н1 накнадно додавао било шта у тексту, а да онда оптужујe УНС да износи неистине како би заштитио провладине медије? Зар према професионалном кодексу не треба да се назначи шта је у тексту накнадно додато или су то моја сулуда очекивања од медија који кажу да им професионалност не мањка? И од кад, као новинарка УНС-а, штитим провладине медије?
Они који прате сајт УНС-а знају да истражујем колико је управо таблоидима и провладиним медијима додељено новца на медијским конкурсима иако крше новинарски кодекс, као и да нису ни под каквом заштитом од стране УНС-а. Али за разлику од таквог истраживање када су сви подаци јавно објављени, писање о циришкој пресуди је готово немогуће јер је и даље под велом тајне.
Истина је и да сам позвала Југослава Ћосића за коментар о пресуди након што је ова информација објављена на сајту Н1, који ми је рекао да не жели да коментарише пресуду Драгана Шолака и упутио ме на Јунајтед групу.
У тексту новинара Н1 Саватовића наводи се и да је „швајцарски суд установио да је реч о грађанском спору и да би њеним објављивањем била угрожена заштита података о личности“.
Ако је то већ швајцарски суд установио, како је могуће да је објављено саопштење Јунајтед групе у којем се наводи да је тај суд „непобитно утврдио да је дошло до повреде права личности Драгана Шолака од стране тужених медија“? Зашто је информација објављена, ако никоме неће бити дозвољено да има увид у пресуду и ако је реч о спору Драгана Шолака, а не Јунајтед групе?
Можда немам дугу новинарску каријере, али ни старије колеге се не сећају да је у српским медијима икада објављена вест да је неко осуђен а да се не зна на колику казну је осуђен и уз какво образложење. Зашто би неко ко је добио важан судски спор ватрено бранио тајност пресуде која је доказ његове велике победе?
Све што је УНС објавио о случају пресуде у Цириху можете прочитати у наставку:
- Јунајтед група и суд у Цириху крију пресуду по тужби Драгана Шолака против српских медија
- Швајцарски процес – да ли је био могућ спор против српских медија без њиховог присуства
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.