Иако новинари Радомировић и Влашковић и на инсистирање карабињера нису желели да се позове косовска полиција, ипак је убрзо стигла патрола, како се испоставило на позив карабињера, али и возило хитне службе Клиничко болничког центра (КБЦ) Косовска Митровица.

И лекар и здравствено особље су поново санирали повреду, а Радомировић је одбила да иде у болницу.

Албанац који је изазвао инцидент се истог момента пошто је гађао пивском флашом ужурбано удаљио ка јужном делу града, а новинари су и поред позива полиције одбили да дају изјаве у полицијској станици Север.

По речима патролног полицајца, нападач је одраније познат полицији, а казао је и да ће косовска полиција предузети неопходне законске мере.

По инциденту, који се догодио са северне стране моста, убрзо је стигла још једна полицијска патрола из регионалне јединице север.

На Главном мост на Ибру  иначе даноноћно дежурају припадници италинских карабињера из састава Кфора, а цео мост је под видео надзором.

„Kолегиница Биљана Радомировић и ја радили смо репортажу, надомак главног градског моста на Ибру у Kосовској Митровици, када је непознати мушкарац у видно алкохолисаном стању кренуо према нама са флашом у рукама. Све време је нешто говорио, а када се нама приближио на два метра, јако је замахнуо флашом и ударио о асфалт поред самих ногу“, рекао је за УНС новинар Зоран Влашковић.

Додао је да су се колегиница Радомировић и он тада приближили карабињерима, а нападач је ужурбаним кораком кренуо према јужном делу Митровице.

“Kарабињери су звали полицију која је врло брзо дошла, а након тога је стигла и хитна помоћ. Полиција је казала да ће на видео надзору видети ко је био нападач и да ће предузети мере”, рекао је Влашковић.

Новинарка Биљана Радомировић је задобила лакше телесне повреде. У изјави за УНС истиче да су рану брзом интервенцијом санирали италијански карабињери који су позвали полицију, а да су се убрзо појавила и кола хитне службе Kлиничко болничког центра (KБЦ) Kосовска Митровица.

“Добро сам. Задобила сам, срећом, лакшу повреду ноге. Тек касније сам приметила огреботине које су крвариле од стакла које је летело на све стране. Лекар и здравствено особље су, по доласку, поново санирали повреду. Одбила сам да идем у болницу, као и да дам изјаву у полицијској станици Север и теретим починиоца“ , навела је Радомировић.

Она је додала да је “особа која нас је гађала флашом од раније је позната полицији, а како су рекли из седишта Регионалне полицијске станице Север, они ће у сарадњи са Јужном полицијском станицом предузети све мере”.

Иако новинари Радомировић и Влашковић ни на инсистирање карабињера нису желели да се позове косовска полиција, убрзо је стигла патрола, како се испоставило, ипак на позив карабињера. По инциденту који се догодио са северне стране моста, убрзо је стигла још једна полицијска патрола из Регионалне јединице Север.

Албанац који је изазвао инцидент се истог момента пошто је гађао пивском флашом ужурбано удаљио ка јужном делу града.

УНС истиче да је било какво угрожавање сигурности новинара неприхватљиво и да виновници физичких напада морају бити најстроже кажњени.

Нацрт закона са 93 амандмана, који предвиђа лиценцирање онлајн медија, њихово праћење и казне до 40.000 евра, сматра се штетним, јер ризикује да наруши слободу изражавања и слободу медија.

Упркос томе, овај закон је изгласан са 59 гласова за, док су два била уздржана.

Опозиција није била присутна у сали, јер су тражили да се овај предлог закона и још два закона повуку са дневног реда, сматрајући их штетним, а две опозиционе странке су поручиле да ће предлог закона упутити Уставном суду.

Мисија ОЕБС-а на Косову реаговала је овим поводом и изразила забринутост.

„НКМ игра кључну улогу у регулаторном оквиру косовских медија. Њена способност да делује независно и професионално била је кључна за њен кредибилитет и ауторитет. Експерти за међународно медијско право дали су, у име Савета Европе, Европске уније и ОЕБС-а, детаљне препоруке за усклађивање закона са међународним стандардима. Међутим, нажалост, већина ових препорука није примењена у усвојеном закону“, наводе из ОЕБС-а, а преноси Репортери.

Забринутост поводом Нацрта закона изразила је и Европска унија. Канцеларија ЕУ на Косову је саопштила да овај нацрт закона не одражава већину препорука из Правног мишљења Савета Европе.

Забринутост поводом овог нацрта закона изразио је и комесар за људска права у Савету Европе Мајкл О’Флахерти. Он је у изјави за Репортери.нет навео да нацрт закона о Независној комисији за медије ризикује да наруши слободу изражавања и слободу медија.

Удружење новинара Косова је у мају затражило од Скупштине да побољша нацрт закона о Независној комисији за медије након реакције Савета Европе.

У писању Нацрта овог закона, који је косовска влада усвојила 27. децембра прошле године, нису учествовали представници српских медија, као што нико Удружење новинара Србије (УНС) на Косову, као јединог представника српских новинара није позвао, ни консултовао.

Поред новинарских удружења на КиМ, усвајање овог Закона су као штетно оценили и представници међународних организација, амбасадори у Приштини и цивилни сектор.

УНС на Косову је јавно изражавао забринутост због критичних тачака овог Закона у којима се, између осталог предвиђа, да издавачи медија не могу припадати цивилном сектору већ морају бити привредна друштва чиме би највише били погођени медији који извештавају на српском језику од којих већина послује у систему невладиних организација јер непостоји континуиран начин њиховог финансирања.

УНС са својим огранком на Косову истиче да трошкови лиценцирања и законски дато овлашћење за материјално кажњавање медија у висини од чак 40.000 евра Независној комисији за медије, у којој албански чланови у броју значајно надјачавају представнике мањинских заједница, ствара простор за брзопотезно финансијско уништење малих локалних редакција.

УНС са својим огранком на Косову сматра и да повећање броја чланова комисије и прописивање њиховог мандата на четири године уз могућност реизбора, као и чињеница да их бира Скупштина, јасно указују на политички утицај, Са друге стране, законска обавеза електронских медија да добију дозволу Независне комисије за медије за објављивање видео садржаја на порталу или друштвеним мрежама представља најотворенији вид цензуре.

УНС позива Европску и Међународну федерацију новинара, организацију Article 19, Европски центар за слободу штампе и медија (ECPMF), организацију Free Press Unlimited и OBC Transeuropa, Репортере без граница, International Press Institute (IPI) да преузму акције које би на ефикасан начин спречиле спровођење овог закона, као и председницу Косова Вјосу Османи да га не потпише.

Брајовић је нагласио да, иако су сличне резолуције већ усвојене 2018. и 2021. у Лисабону и Загребу, није било напретка у њиховој реализацији.

“То је био један од разлога да ми тражимо трећу резолуцију, да подсетимо да ми од тога не одустајемо. Резолуције, не обавезују онога на кога ви апелујете да нешто уради, али у сваком случају подсећају све факторе који су битни да треба да раде свој посао”.

Додао је да ће Удружење новинара Србије бити активније у праћењу реализације ове треће резолуције о убијеним и несталим новинарима на Косову.

“Сада имамо много разлога, за све оно што се дешавало у последњих пет година, усвајање две резолуције и непоступање по њима, да тражимо да се формира комисија и да разговарамо са свим актерима. Дакле, и са ЕУЛЕКС-ом и са УНМИК-ом и да почну неке своје архиве да претресају, да обавештавају тужилаштво, и да координирамо тај посао, колико год можемо. Узели смо у овој последњој резолуцији и пример Комисије за истраживање убистава новинара која је формирана у Београду и коју и даље води Веран Матић, која је дала резултат. Она је дала резултат који је мало ко очекивао, а то је било подизање оптужнице за убиство Славка Ћурувије. Нажалост ми правосудни епилог тога немамо, али је резултат рада те Комисије подизање оптужнице иза које апсолутно стоје новинари у Србији”.

Према тексту резолуције, у рад Комисије за истраживање убистава и киднаповања новинара на Косову требало би да се укључе представници УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а, новинарских удружења, судије и тужиоци из Београда и Приштине. Брајовић је истакао да због политичких напетости између Београда и Приштине може бити тешко постићи ближу сарадњу српских и косовских тужилаштава, али очекује да ће се то решити кроз дијалог.

“Између Београда и Приштине следи дијалог, пре или касније. У оквиру тог дијалога, потребно је формирање Заједнице српских општина и међу осталим питањима које треба решавати кроз дијалог је свакако и ово питање. Ми ћемо га кандидовати, и мислим да је оно јако важно за тај дијалог. Да би око нечега где смо ми већ доста прикупили материјала, где ми имамо доста чињеница, могла тужилаштва да сарађују уз добре услуге УНМИК-а и ЕУЛЕКС-а, који би могли ту да посредују и да стварају неку атмосферу поверења између Београда и Приштине, када је реч о убијеним и несталим новинарима”.

Говорећи о извештавању београдских медија о дешавањима на Косову, Брајовић је приметио да се највише пажње посвећује екцесима и инцидентима, а мало другим животним питањима. 

“Многе ствари ја овде сазнајем када дођем физички. Приметим неку дивљу градњу, приметим читава нова насеља која никну. То је лоша уређивачка оријентација, то је лоша процена значаја онога што се негде дешава за јавност у Србији. С друге стране, ви истовремено имате те политичке инциденте који се високо користе, високо експлоатишу и вероватно одговарају политичким елитама, али то не значи да одговарају грађанима”.

Брајовић сматра да ни извештавање београдских медија о раду и проблемима Срба на Косову није ништа боље.

“Овде је та црно-бела слика, Срби су жртве ови, други су агресори. Мислим да тај живот мора да има више димензија и нијанси као што је и реално има. Срби наравно из свега овога што се дешавало последњих месеци јесу жртве, али они требају да имају и права да говоре, да ли су довољно заштићени од своје државе и како су заштићени од своје државе. То је нешто што треба да чујемо управо од њих. Да би их чули, морамо да их ослободимо, и њих и медије да је у њима то могуће рећи, а да то може да прође без икаквих последица. И то је оно што у ствари посао медија, да омогуће, да створе атмосферу да људи верују њима и да у њима могу да говоре о својим проблемима и да их ти после медији штите да немају последица од онога што су говорили. Не могу медији да их безгранично штите, али увек могу да их позиву и питају да ли су имали неке проблем због нечега што су рекли, или да се они њима сами јаве и да кажу да су имали проблеме или да нису”, рекао је Брајовић гостујући у емисији Слободно српски.

Дистрибуција српске штампе на Косову онемогућавана је у неколико наврата последњих десет година.

УНС и ДНКиМ непрекидно понављају да је слобода штампе темељ демократије, а право на информисање на сопственом језику једно од основних људских права чије уживање мора бити обезбеђено у сваком тренутку,  без ограничења.

Председница Друштва новинара Косова и Метохије Ивана Вановац оцењује да је у питању преседан, и да тога нема нигде у савременом, демократском свету.

„Нигде на свету тога нема. Без обзира на то што је ово време дигиталних технологија, што је ово време електронских медија, пре свега, наше право на штампане медије на српском језику, нико, ни у једном тренутку није смео да оспори. Ми доказујемо да годину дана, на очиглед међународне заједнице и целога света и свих организација новинарских удружења која смо ми о свему известили,  Приштина без проблема спроводи ту одлуку и ту уредбу и данас“, истакла је Вановац.

Она је додала да су се новинарска удружења  обратила и захтевала од Европске и Међународне новинарске федерацијеи свим релевантним чиниоцима, подршку и извршење неке врсте притиска на Приштину да допусти улазак штампе.

„До данас ми, на жалост, немамо одговор – никакав. Оно што је важно напоменути јесте да, уколико се забрани дистрибуција штампе на српском језику са подручја Централне Србије на подручје Косова, ми остајемо без икаквог српског штампаног гласила, јер не постоји штампарија на Косову која штампа медије на српском језику тако да морамо да се ослонимо, апсолутно на електронске медије, а то је пре свега, за наше старије грађанство често и неизводљиво“, нагласила је Вановац.

Друштво новинара Косова и Метохије, према њеним речима, наставиће да  тражи и захтева да неко одреагује и допусти српском народу да се информише на начин који му је загарантован свим конвенцијама о људским правима које су тренутно актуелне у свету.

Представници Удружења новинара Србије (УНС) упознали су председника Општине Штрпце Далибора Јевтића са иницијативом о постављању бисте, који је овај предлог подржао.

“Општина Штрпце, и ја као председник општине, са задовољством и радошћу прихватили смо инцијативу УНС-а о постављању бисте Александра-Ацa Булатовића, новинара и планинара који је један од зачетника скијања на нашој прелепој Брезовици“, рекао је за УНС Јевтић.

Додао је да Општина Штрпце у потпуности стоји на располагању да се ова иницијатива спроведе у дело.

“Након састанка који сам имао са представницима УНС-а договорили смо све детаље и усагласили кораке потребне да се најпре одреди најaдекватнија локација за бисту и након тога заврши са постављењем бисте Ацa Булатовића. Верујем да ћемо сви заједно у што скоријем временском периоду присуствовати и свечаном чину откривања бисте“, истакао је Јевтић.

Породица је бисту поставила на гробу у родном Заскоку, али је после НАТО агресије 1999. године и повлачења војске и полиције са Косова и Метохије гробље девастирано. Бисту је породица спасила од уништења и обратила се УНС-у молбом да је предају Удружењу на чување.

“Од колега са Koсова и Метохије сазнао сам да је колега Александар-Ацо Булатовић својим новинарским радом заслужан за развој скијашког спорта и скијашке инфраструктуре на Брезовици, па сам сматрао да је право место његовој бисти у Штрпцу. Наишли смо на срећу на разумевање руководства Општине Штрпце”, каже генерални секретар УНС-a Нино Брајовић.

Он је додао да новинари радећи свој посао често воде корисне и хумане акције, па као и Александар Булатовић не смеју да буду заборављени.

Ацо Булатовић рођен је 29. августа 1933. године у селу Заскок код Урошевца. Од ране младости скијање и планинарење су му били велика љубав. 

Касније, када је постао новинар Радио Приштине (1964. године) и дописник бројних националних медија попут Политике, Политике експрес, Вечерњих новости и приштинског Јединства, популарисао је природне и туристичке потенцијале Шаре, скијање и планинарење на овој дивној планини.

Колеге које су га познавале памте да је крочио у сваки кутак Косова и Метохије пишући репортаже о људима и фотографишући најлепше пејсаже свог завичаја.

Погинуо је у саобраћајној несрећи, на Богојављење, 19. јануара 1970. године. Јединство је забележило да га је у родном Заскоку испратило више од 2000 људи. 

Новинари српских редакција су и дневни ред за праћење овог догађаја од Демократског савеза Kосова (ДПK) добили на албанском језику.

УНС са својим огранком на Kосову истиче да је недопустиво да се новинарима који извештавају на српском језику онемогућава рад и ускраћује право да на матерњем језику извештавају са догађаја.

УНС са својим огранком на Kосову подсећа да се на овај начин не крши само Закон о употреби језика, већ да се угрожава и право на информисање које је загарантовано бројним међународним конвенцијама.

Од колегинице Славице Радуловић данас су се у великом броју опростили родбина, пријатељи, колеге и суграђани који су је волели и поштовали.

У име породице Радуловић, колегиница и колега из Радио Телевизије Србије, Радио Приштине, Телевизије Мост, Удружења новинара Србије (УНС) и свих који су је познавали опростио се новинар и књижевник Милан Михајловић.

“Опака и подмукла болест истргла је из наших редова али не и из наших срца и сећања. Славица је изгубила битку са болешћу. Њен одлазак је велики губитак и за новинарство чији је била неуморни прегалац пуне четири деценије. Својим високопрофесионалним односом према раду, знањем, храброшћу, новинарским искуством била је ослонац млађим колегама према којима се односила мајчински”, рекао је Михајловић.

Славица Радуловић преминула је јуче у 70. години у Kосовској Митровици.

Рођена је 11. фебруара 1955. године у Брезници, надомак Вучитрна. Основну школу и Гимназију завршила је у Kосовској Митровици, a Вишу педагошку академију у Kрушевцу.

У Радио Приштини почела је да ради 1. марта 1981. године.

Делила је судбину српског народа на Kосову и Метохији, бележећи страдања, прогон, пропадање привредних предузећа, али и лепе тренутке којих је било много мање од оних тешких и лоших. Kако је често волела да нагласи, само 10 дана је радила у мирнодопским условима.

Била је једна од 25 акредитованих новинара из целог света који су пратили суђење Азему Власију и извештавала за српскохрватско језичко подручје.

Од 2000-те године, готово пуне две деценије, радила је као дописник агенције „Бета“ из Београда. За свој рад, присуство на терену, брзе и тачне вести била је више пута награђивана.

Добитница је великог броја признања и награда, а посебно јој је значила награда коју је добила од колега из Радио Kосовске Митровице, као и од града Kосовске Митровице у којем је провела највећи део свог радног века.

Директорица предузећа “Панорама – Јединство” и главна и одговорна уредница овог листа Рада Kомазец истакла је да упркос отежавајућим околностима, најновији број листа је на време изашао из штампе.

Апеловала је на међународну заједницу и Приштину да обезбеде простор за неометан рад редакције, јер су како је истакла они и одговорни што се други пут за 25 година, “Јединство” нашло под ведрим небом.

“Прво је то било 1999. године када смо избачени из наше редакције у Приштини, а ево и ових дана наша редакција је закатанчена, а ми смо избачени на улицу. Не можемо прихватити као нормалност чињеницу да косовска Агенција за приватизацију отима на хиљаде квадратних метара имовине листа “Јединство” у Приштини, док се ми налазимо на улици. Ово је антицивилизацијски чин” поручила је Kомазец са данашњег колегијума.

Наглашава да прогон “Јединства” значи прогон српске речи и српског писма са Kосова. Додаје да упркос сили која је “Јединство” истерала из Приштине, сили која га и сада оставља без крова над главом, оно ће опстати.

“Сведок томе је најновији број који је изашао из штампе упркос изузетно тешкој позицији и тешком времену у коме се налази” истакла је Kомазец и захвалила пожртвованим новинарима редакције који су свакодневно на терену, а који у последњих десетак дана, откако су напустили редакцију, раде од својих домова.

Подсетимо, лист “Јединство” добио је почетком маја усмени налог о исељењу од извесног Екрема Пеција који се представља као наводни власник просторија у Улици краља Петра у Kосовској Митровици, у којима се ова редакција налази. Kако тврди директорка предузећа „Панорама –  Јединство“ Рада Kомазец, усмени налог пратиле су и претње косовском полицијом, специјалним јединицама и конфискацијом. Упркос томе што запосленима у „Јединству“ нико до данас није доставио званичан налог са наредбом о исељењу, нити је ико било каквим власничким листом, доказао своја права над овом некретнином, редакција је одлучила да напусти овај објекат из безбедносних разлога, како нико од радника не би био изложен било каквој опасности или непријатности.

У два наврата, власник је контактирао редакцију, дајући рок за исељење и претећи доласком у пратњи полиције. Први рок је истекао 15. маја, други 24. маја. До сада се није појавио.

Први колегијум на отвореном, редакција је одржала 23. маја , а одмах сутрадан и други.

Са првог су поручили да су спремни да раде од својих кућа, а потом и да не желе ништа туђе, али да ће инсистирати на томе да им се врате њихове просторије у Приштини.

Подршку редакцији “Јединства” дали су Удружење новинара Србије са својим огранком на Kосову, као и многобројне колеге.

Група медијских радника који извештавају на српском језику, окупила се 15. маја у  редакцији листа “Јединство” како би дала подршку радницима ове медијске куће.

Одговор Рикарда Гутјереса објављујемо у целости, на српском и енглеском језику.

Драги делегати и посматрачи,

Радујемо се да вас видимо у Приштини, Косово.

Добили сте поруку једне од наших српских чланица, УНС-а, која је одлучила да не учествује званично на нашој Скупштини, али да пошаље посматрача.

УНС, наравно, има право да не учествује на Годишњој скупштини. Са друге стране, као генерални секретар ЕФЈ-а желим да исправим погрешне информације које је УНС проширио.

1. ЕФЈ никад није „искључио“  УНС ни УНС на Косову (које није организација чланица ЕФЈ-а) из припреме Годишње скупштине ЕФЈ-а у Приштини. Позвали смо све чланице ЕФЈ-а, укључујући УНС, да организују Годишњу скупштину и УНС се није пријавио;

2. Супротно од УНС-а, Асоцијација новинара Косова (АГК) се пријавила и Управни одбор ЕФЈ-а је прихватио њихов предлог. Обавестили смо све ЕФЈ чланице о овоме и УНС никада није контактирао АГК да понуди помоћ у организацији Годишње скупштине;

3. Председница ЕФЈ-а је позвала УНС да учествује у дебатама на Скупштини и УНС је поднео два предлога резолуција Годишњој скупштини, али никада није било речи о укључивању УНС-а у организацију Годишње скупштине, јер је тај задатак поверен АГК-у, у складу са Статутом ЕФЈ-а и на основу демократске одлуке Управног одбора. Као гест добре воље, Управни одбор ЕФЈ разматра усвајање једне од предложених резолуција УНС-а (оне о несталим новинарима), иако УНС-у није дозвољено да подноси предлоге, с обзиром на то да је одлучио да не учествује на Годишњој скупштини.

Подсећамо УНС да се годишње и изборне скупштине не организују од стране свих чланица земље домаћина или од чланица из неколико земаља, него само од оних које су се пријавиле у складу са Статутом и које су одабране од Управног одбора. Још једном, УНС је могао да се сам пријави или поднесе заједничку пријаву са АГК. Али није. Тотално је нефер и потпуно обмањујуће оптужити ЕФЈ да је „искључио“ УНС!

Наша председница Маја Север ће ово коментарисати на Годишwој скупштини и одговорити на сва питања која имате.

Поздрав,

Рикардо

Dear delegates and observers.
We look forward to seeing you in Prishtina, Kosovo.

You have received a message from one of our Serbian affiliates, UNS, which has decided not to participate officially in our Annual Meeting (AM), but to send an observer (see updated participants' list, enclosed).

UNS of course has the right not to take part in the AM. On the other hand, as EFJ General Secretary, I would like to correct the erroneous information circulated by UNS:

1. The EFJ has never "excluded" UNS or UNS in Kosovo (which is not an EFJ member organisation) from the preparation of the AM in Prishtina. We called on all EFJ affiliates, including UNS, to organise the AM and UNS never applied;
2. In contrast to UNS, the Association of Journalists of Kosovo (AGK) applied and its proposal was accepted by the Steering Committee. We informed all EFJ affiliates of this and UNS never contacted AGK to offer to help organise the AM;
3. The EFJ President invited UNS to participate in the AM debates and UNS submitted two motions to the AM, but there was never any question of involving UNS in the organisation of the AM, as this task has been entrusted to AGK, in accordance with the EJF Statutes and on the basis of a democratic decision of the Steering Committee. As a gesture of goodwill, the EFJ Steering Committee is considering carrying one of the UNS motions (the one on missing journalists), even though UNS is not normally allowed to table motions, given its choice not to participate in the AM.

We remind UNS that Annual Meetings and General Meetings are not organised by all affiliates of a host country or by affiliates from several host countries, but only by those affiliates who have applied in accordance with our statutes and who are selected by the Steering Committee. Once again, UNS could have put in an application or proposed a joint application with AGK. But they did not. It is totally unfair and completely misleading to accuse the EFJ of having ‘excluded’ UNS!

Our President, Maja Sever, will comment on this at the AM and answer any questions you may have.

Kind regards,

Ricardo

Учесницима је потом на допис УНС-а одговорио генерани секретар ЕФЈ-а Рикардо Гутјерес.

На његово обраћање одговорио је председник УНС-а Живојин Ракочевић.

Тај одговор, који је послат учесницима Скупштине у Приштини, објављујемо у целости, на српском и енглеском језику:

Поштовани Рикардо и делегати Годишње скупштине ЕФЈ у Приштини,

Као што сви знате, можемо једноставно затворити очи. Као у овом онлајн дијалогу. У стварности, само једна организована група новинара, а то је Удружење новинара Србије са огранком на Косову, истрајна је у дугогодишњој истрази случајева убијених, киднапованих и несталих новинара и медијских радника на Косову.Највећи број нерешених случајева убистава новинара у Европи, како Албанаца тако и Срба, а најмање заинтересовано тужилаштаво, је на Косову. Забележили смо укупно 17 случајева у периоду од 1998. до 2005. године.

УНС се непрестано бори за професионалне слободе и боље услове за рад медијске заједнице на Косову и Метохији. Водимо евиденцију о притисцима, претњама, нападима на новинаре и медијске раднике. Протестујемо када новинари долазе на званичне догађаје, а организатори их не пуштају или им ускраћују основна права да чују информације на свом језику. Као што сви морате да знате, српски је званични језик на Косову.

УНС разоткрива и критикује функционере – локалне, националне и међународне заједнице.

Очекивали смо да ће ЕФЈ поступити фер, посебно након имејла председнице Маје Север од 31. јануара 2024. године, у коме нас је уверавала да се Управни одбор „сложио да ћемо свакако заједно радити на припреми Годишње скупштине“.

Не би било први пут да ЕФЈ делује проактивно и укључи све организације са једног подручја у организовање Годишње скупштине.

Подсећам вас да се још 2010. године једна од српских чланица ЕФЈ-а пријавила за организацију Годишње скупштине и да је приступ ЕФЈ-а био да нас све окупи. Све три организације, укључујући и УНС, лако су организовале Годишњу скупштину ЕФЈ-а у Београду 2010.

Зашто се то није догодило и у овом случају? Поготово ако знамо да српски и албански новинари који живе на Косову морају да делују заједно зарад професионалних принципа? Шта се десило после 31. јануара? Зашто смо искључени?

Драги Рикардо, уз дужно поштовање, не би требало да „гест добре воље“ буде то да се ЕФЈ бави горућим питањима на Косову, када сте већ дошли на лице места.

Гледајући дневни ред Годишње скупштине, намеће се закључак да су предлози резолуција које смо дали, иако не учествујемо на Годишњој скупштини, помогли ЕФЈ-у да остане у вези са новинарском реалношћу на Косову.

Пет чланова Управе УНС-а живи на Косову и тамо раде као новинари. Имамо свој огранак на Косову. Тамо је регистрован, као што смо већ рекли.

Подсећам да и ја живим у предграђу Приштине, у малој енклави Грачаница.

УНС је основан 1881. године и уз дужно поштовање, желим још једном да нагласим да није на генералном секретару, ни на ЕФЈ-у, да нас саветује да се поделимо и да наш косовски огранак учинимо посебним чланом ЕФЈ-а.

Ми плаћамо чланарину Европској и Међународној федерацији новинара за све наше чланове, без обзира да ли живе у Београду или Грачаници.

Срдачан поздрав,

Живојин Ракочевић, председник Удружења новинара Србије (УНС)

-----

Dear Ricardo and delegates at the EFJ Annual Meeting in Pristina,

As you all know we can just turn a blind eye. Like in this online dialog. In reality, only one organized group of journalists and that is The Journalists` Association of Serbia with its Kosovo branch, has been persistent in its years-long investigation of the cases of murdered, kidnapped and missing journalists and media workers in Kosovo. The largest number of unsolved cases of murdered journalists in Europe, both Albanians and Serbs, and the least interested prosecution office is in Kosovo. We listed in total 17 cases in the period from 1998 until 2005.

UNS has been constantly struggling for professional freedoms and the better working conditions of the media community in Kosovo and Metohija. We have kept records of pressures, threats, attacks against journalists and media workers. We raise the voice in protest when journalists come to official events and organizers do not let them in or deny them fundamental rights to hear the information in their own language. As you all must know Serbian is an official language in Kosovo. UNS exposes and criticizes officials - local, national and from the international community. 

We expected EFJ to act fairly, especially after the president`s Maja Sever email from January 31, 2024, in which she assured us that the Steering Committee „agreed that we would by all means work together in preparation of the Annual Meeting“.

It wouldn`t be the first time for EFJ to act proactively and include all organizations from one area in organizing the AM. I would like to remind you that back in 2010 one of the Serbian members applied to organize AM and the EFJ’s approach was to gather us all together. All three organizations, including UNS, smoothly organized the AM of the EFJ in Belgrade in 2010. Why the same didn`t happen in this case? Especially if we know that Serbian and Albanian journalists living in Kosovo have to act together for the sake of professional principals? What happened after January 31st? Why were we expelled?

Dear Ricardo, with all due respect, it should not be a "gesture of goodwill" for the EFJ to deal with the burning issues in Kosovo, when you are already at the spot. Seeing the agenda of the AM we must acknowledge that our motions, even though we are not participating, and showing our protest in that way, helped EFJ to stay more with the journalists' reality in Kosovo.

Five members of the UNS`s Board live in Kosovo and work there as journalists. We have our branch in Kosovo. It has been registered there as we already stated. I would like to remind you that I also live in Pristina’s suburb, in a small enclave Gracanica.

UNS was founded in 1881 and with all due respect, I would like to stress again it is not up to the General Secretary or the EFJ to advise us to divide and make our Kosovo branch a separate member of the EFJ.

We pay our fees for all our members to the EFJ and the IFJ, no matter if they live in Belgrade or Gracanica.

Kind regards,

Zivojin Rakocevic, president of the Journalists’ Association of Serbia (UNS)

Молимо Вас да као учесник Скупштине Европске федерације новинара (ЕФЈ) 2024. године у Приштини, узмете у обзир следеће:

• Новинари „Јединства“, јединог листа на српском језику на Косову и Метохији, морају да напусте редакцијске просторије у северном делу Косовске Митровице које користе више од 20 година. Наводно, њихов простор је продат, иако нису добили званични документ. Простор је „Јединство“ добило на коришћење од Координационог центра за Косово и Метохију 2003. године. Пре тога, 1999. године редакција листа „Јединство“ исељена је из својих просторија у Приштини, које им до данас нису враћене.
  
  
• Новинарки Радио-телевизије Србије Светлани Вукмировић неколико пута је онемогућаван рад забраном уласка на Косово и Метохију. Са истим начином забране суочио се и новинар новинске агенције Танјуг Анђелко Утјешановић. Приштинске власти новинарима забрањују улазак на Косово без образложења.
  
  
• И после 20 година од Мартовског погрома на КиМ, сведоци смо скандалозног извештавања сајта Радио-телевизије Косова (РТК) који и даље кривотвори чињенице и нетачно обавештава јавност о овом догађају.
  
  РТК је 17. марта 2024. године поновио на свом сајту лажну вест од пре 20 година да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежали од групе српских младића“. Та лажна вест је била окидач за избијање насиља у ком је убијено 19 људи, уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба.  Савет за штампу Косова одбацио је као неосновану недавну жалбу УНС-а на Косову на понављање неетичког извештавања којем прибегава РТК.

• Организатори конференција за новинаре и састанака званичника и ове, као и ранијих година, грађанима и медијима на КиМ ускраћивали су превод на српски језик, званични језик на Косову и Метохији.

УНС са својим огранком на Косову не учествује на Годишњој скупштини ЕФЈ-а због искључивања из припреме и организовања Годишње скупштине у Приштини.

УНС на Косову је, за разлику од Асоцијације новинара Косова (АГК), која је партнер ЕФЈ-а у организацији Годишње скупштине у Приштини, игнорисан, упркос обећању председнице ЕФЈ-а Маје Север да неће бити тако.

УНС на Косову је, као и Асоцијације новинара Косова, на овој територији регистрован 2002. године, а у Приштини постоји од 1950. године.

-----

As a participant in the 2024 Annual Meeting of the European Federation of Journalists in Pristina, please take the following into consideration:

The journalists of Jedinstvo, the sole newspaper in the Serbian language in Kosovo and Metohija, have to leave their premises in North Kosovska Mitrovica they have been using for more than 20 years. Their space has allegedly been sold, although they have received no official document. The Coordinating Center for Kosovo and Metohija gave the space to Jedinstvo to use back in 2003. Before that, in 1999, the Jedinstvo staff was moved out of its premises in Priština, which have not been returned to the newspaper to date.

Radio Television of Serbia journalist Svetlana Vukmirović has been prevented from doing her job several times, by being banned from entering Kosovo and Metohija. Tanjug News Agency journalist Anđelko Utješanović has faced the same kind of ban. The authorities in Priština ban journalists from entering Kosovo without any explanation. 

Even 20 years after the March Pogrom in Kosovo and Metohija, we are witnessing scandalous reports by Radio Television of Kosovo’s (RTK) website, which continues to forge facts and inaccurately inform the public about this event. 

On March 17, 2024, RTK repeated on its website the fake news from 20 years ago, that three Albanian boys drowned in the Ibar River “while running from a group of Serb youths.” The fake news served as a trigger for the violence that broke out and which left 19 people dead, 39 churches and monasteries destroyed, villages and urban environments burned, more than 900 Serbs beaten up and harassed, and some 4,000 Serbs expelled.  

The Press Council of Kosovo has dismissed as unfounded a recent complaint by UNS’ Kosovo branch against repeated unethical reporting that RTK resorts to.

Organizers of news conferences and meetings between officials have this year, like in previous years, denied citizens and media outlets in Kosovo and Metohija translation into Serbian, an official language in Kosovo and Metohija.

The Journalists’ Association of Serbia (UNS) and its Kosovo branch are not taking part in the EFJ Annual Meeting due to having been excluded from preparations for and organization of the Annual Meeting in Priština.

Unlike the Kosovo Journalists Association (AGK), which is the EFJ’s partner in organizing the Annual Meeting in Priština, UNS in Kosovo was ignored, despite promises to the contrary from EFJ President Maja Sever. 

UNS in Kosovo, like the Kosovo Journalists Association, was registered in this territory in 2002, and has existed in Priština since 1950.

Како УНС из протеста не учествује на овој скупштини, званични предлагач резолуције, како је УНС-у раније и обећано, био је Управни одбор ЕФЈ-а.

УНС је, како је и договорено, послао посматрача у Приштину, који није имао својство делегата, а који је јутрос говорио о важности да новинарска заједница подржи УНС који истражује убиства новинара на Косову, без обзира на њихову етничку припадност.   

„Као новинари, дужни смо да откријемо истину о алармантном броју убијених, киднапованих и несталих колега и медијских радника на Косову од 1998. до 2005. године, без обзира на њихову етничку припадност. Као професионалци, кључно је да се окупимо иза УНС-а у немилосрдној потрази за правдом“, рекао је Горан Аврамовић у својству посматрача.

Аврамовић, иначе члан Управе УНС-а и уредник РТВ Ким, навео је да је досадашња подршка чланица ЕФЈ-а у Лисабону 2018. године и у Загребу 2023. године била од велике важности и замолио делегате Годишње скупштине да и овог пута стану уз УНС.

Аврамовић је додао да одговорни за убиства новинара морају да одговарају.

„Заједно можемо осигурати да одговорни за ове грозне злочине буду позвани на одговорност и да одјекне наша порука да таква дела против новинара неће проћи некажњено. Као саосећајни појединци, хајде да још једном удружимо снаге да помогнемо у затварању рана и излечењу породица наших палих, киднапованих и несталих колега“, додао је он.

Текст резолуције представила је председница ЕФЈ-а Маја Север.

Шта пише у Предлогу резолуције?

У Резолуцији о истрагама убистава новинара на Косову, који је УНС послао ЕФЈ-у, пише да Скупштина ове федерације тражи да Управни одбор ЕФЈ-а од УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и власти на Косову захтева да се формира међународна експертска Комисија која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године.

У њој се истиче се да Скупштина ЕФЈ-а тражи да се у рад међународне Комисије за истраживање убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, као експерти, укључе судије и тужиоци из Београда и Приштине, представници међународних мисија које су у поменутом периоду биле задужене за владавину права на Косову (УНМИК и ЕУЛЕX), као и представници УНС-а и Асоцијације новинара Косова (АГК).

Од представника Управног одбора ЕФЈ-а, тражи се да у сарадњи са чланицама, ради на стварању услова за формирање међународне Комсије за истраживање ових злочина, као и да тужилаштва из Београда и Приштине сарађују директно или уз посредовање партнера од поверења обе стране и редовно о резултатима обевштавају јавност.

Од Специјалног суда за ратне злочине на Косову овом резолуцијом затражено је да отвори истраге о убијеним и несталим новинарима и медијским радницима на Косову од 1998. до 2005. године.

Тражи се и да Уједињене нације спроведу закључке Саветодавне комисије Уједињених нација за људска права (ХРАП), а у којима се констатује својевремено кршење Европске конвенције о људским правима у раду УНМИК-а. У том случају дошло би до обештећења породица жртава.

Од ЕУЛЕКС-а и Савета министара ЕУ, под чијим окриљем је мандат ове мисије, затражено је да јавно саопште због чега нису спроведене ефикасне истраге убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника. Савет министара ЕУ, пише у Резолуцији, треба да установи да ли је ЕУЛЕКС прекршио Европску конвенцију о људским правима.

„Скупштина ЕФЈ-а тражи да ЕУ, која је преузела обавезе да поступа у складу са међународним резолуцијама, у потпуности поштује ову Резолуцију и допринесе истрагама убијених и несталих новинара и медијских радника на Косову, као и да о предузетим корацима обавести ИФЈ, ЕФЈ и јавност“.

Резолуцијом се позива Управни одбор ЕФЈ-а да у сарадњи са другим организацијама, удружењима, Саветом Европе, Уједињеним нацијама и ОЕБС-ом, као и другим међународним телима редовно прати истраге ових убистава, киднаповања и нестанака и да о томе обавештава јавност.

Истраге које нема ко да води

У овом документу се констатује да је прошло 26 година од почетка серије убијања, киднаповања и нестанака деветнаест новинара и медијских радника који су радили за медије на српском и албанском језику и немачки „Штерн“, а да нико није приведен правди за ове злочине почињене између 1998. и 2005. године.

Констатовано је да ништа није предузето како би се одговорни за ове злочине привели правди, ни након резолуција које је усвојила Скупштина ЕФЈ-а 2018. године у Лисабону, ни 2022. године у Загребу. Обе резолуције, које је потписао и УНС, тражиле су ефикасна истраге некажњених злочина над новинарима.

У тексту Резолуције се подсећа да истраге нису покренуте ни након што су информације о овим злочинима објављене на Платформи Савета Европе за заштиту новинарства и безбедност новинара 2018. године и указује на позитивно искуство у формирању и остварене резултате рада Комисије за истраживање убистава новинара које је 2012. године формирала Влада Србије и захваљујући којој је, између осталог, подигнута оптужница за убиство новинара Славка Ћурувије.

У тексту резолуције истиче се да је истрага убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника, била у надлежности мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК) која је имала извршну власт од 1999. до 2008. године и подсећа да је од 2008. године одговорност прешла на мисију ЕУЛЕКС, али да ни до данас нису расветљени ови злочини.

Иначе, УНС на Скупштини ЕФЈ у Приштини која се одржава 23. и 24. маја ове године, не учествује јер је искључен из њене организације.

Зашто нема УНС-а на Скупштини ЕФЈ

Иако из протеста не учествује на скупштини у Приштини,  ЕФЈ-у је послао предлоге две резолуције -  о истрагама убистава новинара на Косову и независном Јавном сервису на српском језику на Косову. Да би се предлози резолуција могли наћи у расправи организација која је предлагач треба да буде присутна. Управни одбор ЕФЈ-а обавестио је УНС да може бити копотписник предлога резолуције о истрагама убијених новинара и медијских радника.

УНС је због тога, како би одговарао на питања и предлог текста бранио, одлучио да један његов члан буде посматрач. Посматрач нема званично својство делегата на скупштини.

Предлог резолуције УНС-а о независном Јавном сервису на српском језику на Косову није разматран на Годишњој скупштини ЕФЈ у Приштини јер на скупу није било делегата који би је заступали.

Телефонске претње новинарима редакције "Јединство" да се иселе до сутра, а без иједног званичног документа који се односи на њих, довеле су до тога да у знак протеста свој колeгијум одрже под "ведрим небом".

"Јединство" је једини лист на српском језику на Косову и Метохији.

Уз новинаре „Јединства“ су данас у северном делу Косовске Митровице и представници УНС-а, председник УНС-а Живојин Ракочевић, председница УНС-а на Косову Ивана Вановац и генерални секретар УНС-а Нино Брајовић.

Од новинара "Јединства" притисцима се жели издејствовати да напусте редакцијске просторије у северном делу Косовске Митровице које користе више од 20 година.

Наводно, њихов простор је продат, иако нису добили званични документ.

Простор је „Јединство“ добило на коришћење од Координационог центра за Косово и Метохију 2003. године. Пре тога, 1999. године редакција листа „Јединство“ исељена је из својих просторија у Приштини, којe им до данас нису враћене.

"Наш лист дели судбину српског народа. Није само обичан информативни гласник, већ чувар језика, писма, културе и српског идентитета. Заказали смо сутра нови колегијум у 11 сати, на истом месту, јер нам ништа друго не преостаје него колегијум на клупи, у парку под ведрим небом", каже директорка "Јединства" Рада Комазец, а преноси Радио-телевизија Србије (РТС).

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић, такође, негодовао је што се "Јединство" исељава без писаног решења. 

"И за косовске прилике је нестварно да се 'Јединство' исељава усменим налогом, претњом катанцем на браву, претњом људима који би се ту нашли, а да не постоји писан траг, решење да се издавач листа исели", поручио је Брајовић, а преноси РТС.

У овом тренутку одржава се Годишња скупштина Европске федерације новинара у Приштини на којој Удружење новинара Србије и Синдикат новинара Србије као израз протеста не учествују.

“Десило се и жао ми је због тога. Не треба да се стално враћамо историји. РТК и данас сноси одговорност коју је тада имала, емитујући непотврђену вест. Направљена је измена у вести и она је преправљена. Новинар је цитирао политичара који је био на северу поново, позивајући се на вест из 2004. године. Mлад новинар без искуства је објавио ту вест. Наравно да је било и јавног извињења“, рекао је Ахметџекај.

На подсећање новинарке да је Удружење новинара Србије (УНС) реаговало и на исправку вести о Мартовском погрому у којој се ни у једном моменту не помиње српска заједница, Ахметџекај каже:

„Са руководиоцима на РТК2 и РТК1 сам стално понављао да не треба да се враћамо историји и говоримо само ко је кривац или жртва. Као што знате, у мартовским нередима било је више убијених Албанаца него Срба. Не желим да кажем ко је битнији, јер су жртве свакако жртве без обзира на то које су националности и мислим да је највећу штету преживела српска заједница“, рекао је Ахметџекај.

Он је истакао да у спорном тексту „не пише да су само Албанци убијени“.

„Оно што знам је да су када је направљена исправка уклоњени сви делови. Дата је само вест о томе шта се десило тада. Колико знам, остала је вест као вест о годишњици без детаља у бројкама и другим називима“, рекао је он.

Подсетимо, јавни сервис РТК је 17. марта ове године поновио вест објављену пре 20 година, да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежала од групе српских младића“.

Након што је Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком на Косову реаговало на овогодишњу вест, а најмање педесеторо запослених на каналу РТК2 на српском језику и у српској редакцији РТК1 у потпуности дистанцирало од спорног текста, РТК ју је изменио наглашавајући да је „коригована након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“

Међутим, у измењеној информацији објављеној на порталу РТК је изостављено да је насиље 17. марта 2004. године било усмерено против Срба.

Ахметџекај: Телевизијски канали немају своје портале, све се објављује на платформи RТК/Live

Ахметџекај је истакао да ова медијска кућа на основу закона по којем функционише има телевизијске канале који немају своје портале, већ се све објављује на платформи РТК/Live. Портал, како је истакао, функционише независно и има новинаре и уреднике из српске заједнице.

Ахметџекај је истакао да на свим састанцима говори јавно да РТК2 треба да ради са независном уређивачком политиком.

“Кажем јавно и рекао сам на свим састанцима да желим да имамо један РТК2 који има независну уређивачку политику. Не мислим да треба да имамо РТК2 који преводи вести са албанског на српски, јер уколико је основан да служи српској заједници тако треба и да функционише“, рекао је он.

Подсетимо, након што су колегијум и руководство канала Радио телевизије Косова на српском језику (РТК2) информисали јавност да су у марту на састанку са генералним директором РТК затражили да страница сајта на српском језику RTK Live/РТК2 буде у њиховој надлежности, а да се до тада уклони ознака РТК2, ова страница преименована је у RTK Live/Српски.

Тада су навели да је на састанку затражено да на сајту буде објављен импресум, односно да буде наведено ко су уредници. На питање новинарке да ли ће овај захтев бити испуњен, Ахметџекај је данас рекао да је то обећао колегама са РТК2 и да ће се то урадити.

“Прошле недеље сам послао додатни мејл јер сам видео да се ова одлука не спроводи. Обавеза је да свако ко напише текст преузме одговорност. Видео сам да у неким случајевима то није спроведено. То су преведене вести, али и превод вести подразумева да неко треба да преузме одговорност за превод и тај садржај. Ово ће почети да се спроводи што је пре могуће” истакао је он. 

Вршилац дужности главног и одговорног уредника на српском језику (РТК2) Марко Закић је истакао да је редакцији потребно више новинара и медијских радника.

„Деси се да колеге новинари монтирају, сниматељи возе аутомобиле на терену, човек у режији ради на плеју, тону и потписује. То су заједнички проблеми, то се може решити. Али, имамо проблем да на последњих неколико конкурса није било задовољавајућих кандидата за новинаре“, рекао је Закић.

Додао је да је завршен избор за директора и главног и одговорног уредника РТК2, нагласивши да ће кандидати ускоро добити позиве за тестирање.

„Када је у питању уређивачка политика, ми нисмо под притиском, иако смо у деликатној позицији јер нас мотре са свих страна. Морамо да будемо професионални када се ради о уређивачкој политици информативног и осталих програма РТК 2. Иако је можда некада било притисака, то смо, верујем, успешно одбацили“, казао је он.

Директорка Јединства - Панорама Рада Комазец истакла је да су се обраћали и међународним организацијама и институцијама траживши помоћ и решење, истичући да су пре 25 година најпре протерани из својих просторија у Приштини а онда били приморани да напусте и град у коме је лист почео да излази пре 80 година.

Оценила је да је ускраћивање српског народа на КиМ да користи свој језик и писмо као и право на информисање чин етничког чишћења.

"Заиста немамо алтернативно решење, наша покретна и неокретна имовина у Приштини је узурпирана, ми немамо куда, можемо само под ведрим небом да држимо колегијуме", рекла је Комазецова.

"Ускраћивање српског народа на КиМ да користи свој језик и писмо и право на информисање је чин етничког чишћења. Нама, новинарима Јединства, који то доживљавамо други пут, је изузетно тешко", додала је Комазецова.

"Без икакве документације, управног поступка, изајшњавање неког органа или решења да Јединство бесправно користи просторије уз претње специјалном полицијом је озбиљан инцидент који би требало да забрине све људе на КиМ, Приштини и Београду", каже секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић.

Како је истакао, УНС ће својим, новинарским каналима обавестити Европску и Међународну федерацију новинара да се овај прогон заустави.

УНС са својим огранком на Косову истиче да је недопустиво да се новинарима који извештавају на српском језику онемогућава рад, као и да се на овај начин не крши само Закон о употреби језика, већ се угрожава и право на информисање које је загарантовано међународним конвенцијама.

УНС са својим огранком на Косову подсећа да је најучесталији облик угрожавања медијских слобода на овом подручју онемогућавање рада због недостатка превода на српски језик, а да су се са овим проблемом новинари српских редакција, само од почетка године, суочили више пута.

Новинари из Контакт Плус радија, Радија Косовска Митровица, Коссева, Калзо-а, Кохе, Клана Косова и Приштина Insight-а, разговарали су са новинарком и секретарком УНС-а на Косову Јеленом Марковић и главним и одговорним уредником Ким радија и чланом Управе УНС-а Гораном Аврамовићем.

Они су новинарима говорили о историјату УНС-а и свакодневним активностима Удружења. Горан Аврамовић је са младим колегиницама и колегама говорио и о проблемима са којима се новинари данас суочавају, као и изазовима који постоје у овом послу.

Новинари су УНС на Косову посетили у организацији Мисије ОЕБС-а на Косову, а наредних дана посетиће и седиште УНС-а у Београду.

Изабрани новинари су стипендисти ОЕБС-овог Програма стипендирања медија. Секција за медије ОЕБС-а, шесту годину заредом, организује посете за младе новинаре који обилазе медијске агенције, удружења и институције.

Пре два месеца у просторије „Јединства“ дошао је, каже Комазец, њима непознати човек и рекао да је купио некретнине које припадају друштвеном предузећу „Лукс“ преко Агенције за приватизацију у Приштини и да је потребно да се испразне просторије.

„У среду, 8. маја је дошао адвокат извесног Пеција и уз претње наложио нашим новинарима  и запосленима у Универзитетској библиотеци, која се налази у истој згради, да до среде 15. маја  напусте ове просторије. Рекао је да ће у противном доћи са полицијом која би хапсила људе и запленила имовину. Ми смо то схватили као вид претње“, додала је она.

Иначе, новинари „Јединства“ су до средине 1999. године радили у својој вишеспратници Дома штампе у Приштини, на горњим спратовима. У јеку ратних дешавања, у јуну 1999. године, из просторија на вишим спратовима су, како каже Комазец, протерани на први спрат у једну просторију.

„Тада су се новинари ‘Јединства’ кретали са пропусницама КФОР-а и извештавајући ризиковали своје животе“, додаје Комазец.

Ипак, ни ту се нису дуго задржали јер им је КФОР у новембру 1999. године наложио да напусте и Дом штампе и Приштину,  наводећи да им не може гарантовати безбедност.

Одатле су најпре отишли у Звечан, па у Косовску Митровицу, где је, како каже Комазец, Координациони центар за Косово и Метохију реновирао просторије и 50 метара квадратних дао листу „Јединство“.

„Овај лист је 21 годину у изгнанству и у тим просторијама. Сада нас протерују по други пут", нагласила је Рада Комазец.