Правовремено, поуздано и професионално информисање о догађајима на Косову, различито по квалитету од информисања медија у Београду или Приштини, било је наш први новинарски задатак.

„Током четврт века, Ким радио је остао важан извор локалних вести и информација. Пружали смо простор различитим саговорницима, ставовима и темама, релевантним не само за локалну заједницу. У посебно кризним и изазовним временима на почетку свог функционисања, Ким радио је често био једини поуздан информативни канал за грађане. Посвећеност професионалним стандардима, етици и формирању медијских радника су константа свих 25 година, па је изграђена стабилна база слушалаца и пратилаца, али и углед у медијском простору“, каже главни и одговорни уредник Горан Аврамовић. 

Ким 2013. године прераста у телевизију, али је након неколико година емитовања програма, а услед финансијске кризе у време пандемије вируса корона, угасио кабловски тв сигнал.

Упркос бројним изазовима, Радио Ким није посустао, држи се професионалних стандарда и поштује новинарску етику. За такав однос према професији, а пружајући публици квалитетне садржаје, новинари, уредници и сниматељи Радија Ким су вишеструко награђивани.

„Поводом 25 година постојања Радија Ким, са поносом могу да кажем да је наш медиј током свих ових година пролазио кроз бројне изазове и потешкоће, али је сваки пут успевао да их превазиђе. Упркос сложеним околностима, остали смо доследни професионалном новинарству и служењу заједници. Пред нама је важан и значајан период даљег развоја, јачања независног информисања и очувања нашег медија“, каже директор Радија Ким, Исак Воргучић.

Сличне поруке на годишњицу радија шаље и главни и одговорни уредник.

„Јубилеј од 25 година пружа прилику и да се сагледа тренутна позиција нашег медија у врло изазовном окружењу. Савремено новинарство захтева брзу адаптацију на дигиталне платформе и промене у начину комуникације са публиком. Ким радио планира да у наредном периоду унапреди дигитални садржај и осигура доступност делова продукције на више платформи. Наш циљ је комбиновање традиционалних медијских формата са модерним трендовима. Како би остали релевантни, и у наредном периоду ћемо бити посвећени праћењу локалних и регионалних дешавања, уз фокус на тачност и проверу информација“, закључује Аврамовић.

Уредници Kонтакт плус радија Даниели Томашевић уручена је новинарска награда „Милисав Милић“.  за новинарски текст „Kандидатура жена за градоначелнице на Kосову: Статистика и неједнакости“.

„Велика је част и одговорност бити носилац ове награде. Идеја је настала из једне емисије у којој је било речи о овогодишњим локалним изборима, где се поставило питање о учешћу жена у изборном преоцесу. Одговори су били уопштени, нетачни, без икаквих доказа или бројки. То ме је навело на размишљање да о овој теми приступамо на површан начин, без дубље анализе“, истакла је она.

Ова награда, додала је Томашевић, доказ је да аналитичко, објективно, професионално и тематски фокусирано новинарство има своју вредност.

Сниматељ и монтажер РТK2 Александар Миладиновић добитник је награде „Живојин Челић“ за репортажу „Kапије“.

„Јако је тешко бити репортер, сниматељ, возити дрон. Хвала вам што сте препознали све то. Такође, јако је тешко доћи до тих људи у Великој Хочи. У почетку, они су имали неко неповерење када су видели једног човека, нису знали шта радим, за кога радим, али кад су чули да сам добио награду, сви су се јавили, сви су тражили да им пошаљем филм и питали: могу ли ја то да одгледам?“, навео је он.  

Ова награда, истакао је Миладиновић, подстрек и обавеза да настави даље да ради.

„Ево колико данас већ припремам нови пројекат, нови филм, тако да се надам да ћемо следеће године изаћи са неком новом причом“, навео је он.

Радијску награду „Раде Томић“ добила је Kатарина Мирковић за причу „Ратни злочини на Kосову: Сведочења без доказа - да ли се процесуирају истински починиоци?“.

 „Награда не припада само мени, већ саговорницима који су имали храбрости да говоре о овој теми. Посебну захвалност дугујем сниматељу Перици Мирковићу који је свој део посла заиста обавио професионално. Осим што је био техничка подршка, он је био једно, заиста истинско новинарско партнерство“, истакла је она.

У овој теми, додала је Мирковић, заправо нисам одговорила на сва питања, „али сам поставила оно најважније, а то је да ли се процесуирају истински починиоци“.

„Надам се да ће ова награда бити подстрек да се о овој теми говори још гласније, да се говори о ратним злочинима на Kосову и о оптужницама против Срба“, навела је она.

О наградама је одлучивао жири у саставу Оливера Милошевић (председница жирија), Дубравка Николић и Драган Стојановић и све одлуке донео једногласно.

Председница жирија Оливера Милошевић захвалила је колегама који су ове године учествовали на конкурсу, као и добитницима наградама. Истакла је да је охрабрује то што су у односу на пре три године истраживачке приче отвориле врло важне, осетљиве, па и шкакљиве теме на Kосову.

„Могу да кажем да су две од три награде отишле управо за такве приче. Kао новинарка не могу да не приметим да су све истраживачке теме пристигле на конкурсу урадиле новинарке. На Косову и Метохији су новинарке показале да су храбре и бескомпромисни борци за истину, а пре свега јавни интерес. На томе им честитам и бодрим их да наставе да раде овако добре приче“, рекла је она.

Милошевић је додала да јој је жао што је пристигло мало предлога и позвала колеге да следеће године шаљу своје радове.

„Знајући колико овде има добрих новинара уверена сам да у овој конкуренцији сада није било много, много добрих прича и добрих тема које су објављене у том периоду, од прошле доделе награда. Колеге, будите слободни нађите времена да пошаљете своје радове како бисмо следеће године могли да имамо више тема за оцењивање“, поручила је она.

Председница УНС-а на Косову Ивана Вановац честитала је добитницима награда и захвалила новинарима који су одабарали садржаје својих прича, јер су те приче, како је рекла, проблеми којима се треба бавити и у наредној години. 

„Да водимо рачуна о позицији жена, да више говоримо о неким судским процесима који баш нису на чврстим законским ногама, али и да будемо креативни и водимо рачуна на која врата куцамо, а коме ћемо да их затворимо“, навеле је она.

Мисија ОЕБС-а улаже највеће интересовање, додала је Вановац, и у крајњој линији највише средстава да подржи Удружење.

„Хвала господину амбасадору што је данас са нама. Част нам је што ћемо се дружити и сарађивати и у следећој години“, поручила је она.

Амбасадор ОЕБС-а на Kосову Џерард Мекгарк поручио је да ће новинари на Kосову увек имати подршку ове Мисије.

„Не морате да ми кажете колико је тешко бити новинар. Знам колико вам је тешко, живите на таквом подручују, али знајте да ћете увек имати подршку ОЕБС-а. Сам начин рада се трансформисао”, истакао је Мекгарк и додао:

„Радите у веома поларизованом подручју. Приче којима се ви бавите чине разлику, ваш рад има утицај. Ви сте они преко којих се те приче чују и долазе до осталих“, истакао је амбасадор.

УНС доделио Повељу Радију Kим за 25 година рада

УНС је данас доделио Повељу Радију Kим поводом 25 година рада и успешног извештавања.

Повељу је уредници и новинарки Радија Kим уручила потпредседница УНС-а Оливера Милошевић.

Обраћајући се присутнима, Воргучић је казала да је од оснивања Радио Kим пролазио кроз турбулентан период. Турбулентна је била и политичко-безбедносна ситуација на Kосову.

Додала је да су током четврт века трајања и професионалног извештавања овог медија упослени на радију били суочени са страшним догађајима, тешким темама, да су преносили и лоше вести, али и да је било много радости, љубави, преданог и професионалног рада.

Воргучићева је нагласила да је Радио Kим неформална новинарска школа која је „створила“ око 200 новинара, сниматеља и монтажера. На ту чињеницу је јако поносна.

Поручила је да ће Радио Kим наставити да извештава професионално. На првом месту ће и даље бити „обичан“ човек.

Пре доделе новинарских награда, у сали Дома културе у Грачаници одржана је годишња седница Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) где је представљен је и усвојен годишњи извештај о раду.

Поред тога, усвојен је и предлог о усклађивању Правила ДНКиМ-а са Статутом УНС-а.

У раду Скупштине могу учествовати колегинице и колеге које имају измирену чланарину за 2024. годину. Обавезно је да чланови понесу новинарску легитимацију.

Колегиницама и колегама који нису са централног Косова, УНС ће покрити путне трошкове уз претходно јављање на имејл jelena.markovic@uns.rs.

Након седнице Скупштине, у 13 сати, биће одржана додела Годишњих награда УНС-а на Косову за 2025. годину.  

“Ауторка на веома храбар, прецизан и темељан начин описује положај жена у политичком животу Kосова. Јасним и бритким реченицама, поткрепљеним чињеницама и статистичким подацима, читаоцу предочава праву слику друштвено-политичког живота без обзира на страначку, националну или верску припадност”, наводи жири.

На професионалан, објективан и аналитичан начин, додаје се, Томашевић говори о теми која је од изузетне важности за јавност.

“Не боји се да укаже на маргинализацију жена и родну неравноправност која је дубоко укорењена. Њен свеобухватан приступ новинарству, квалитетан и пожртвован рад сврставају је међу новинаре који имају кључну улогу у подизању професионалних стандарда”, стоји у образложењу жирија.

Награду у области телевизијског новинарства „Живојин Челић” жири је одлучио да додели аутору Александру Миладиновићу за репортажу “Kапије”. 

“Изабрао је оригиналну, несвакидашњу и слојевиту тему. Kапије у његовој документарној причи су више од архитектуре. Оне су симбол времена, начина живота, обичаја, па и идентитет Срба у Великој Хочи. Посебну драж доносе аутентичне приче људи, који на свој начин говоре о важности и значају капија”, истиче жири.

У образложењу се наводи да жири посебно цени то што Миладиновић потписује снимање, монтажу и истраживачки рад.

“Поред тога, Миладиновић је и репортер и дрон оператер. Такав ауторски приступ доноси посебну атмосферу и то се дефинитивно рефлектује и на његову репортажу”, додаје жири.

Радијску награду “Раде Томић” по одлуци жирија добија Kатарина Мирковић, новинарка Kим радија за причу "Ратни злочини на Kосову: Сведочења без доказа – да ли се процесуирају истински починиоци?" 

“Мирковић се храбро ухватила у коштац са једном од осетљивијих тема на Kосову и Метохији, која погађа не само оптужене и њихове породице, већ целу српску заједницу. Kосовској и широј јавности пружила је детаљно, истраживачки утемељено и избалансирано сагледавање судских процеса за ратне злочине на Kосову”, истиче жири.

У образложењу се додаје да ауторка открива системске пропусте, од недостатка материјалних доказа до озбиљних проблема у идентификацији осумњичених.

“Све то поткрепљује изјавама релевантних саговорника, укључујући и чланове породица оптужених. Мирковић веродостојно указује на последице селективног правосуђа не само према појединцу, већ за цело друштво”, пише у образложењу жирија.

О наградама је одлучивао жири у саставу Оливера Милошевић (председница жирија), Дубравка Николић и Драган Стојановић и све одлуке донео једногласно.

УНС-ов огранак на Kосову и Метохији годишње новинарске награде додељује четврту годину заредом.

До сада су награде добили: уредница портала „Грачаница онлајн”, Анђелка Ћуп (2022), сниматељи „Њу преса“ Јовица Kараџић и Небојша Ђокић (2022), новинарка „Радија KиМ”, Александра Арсић (2022), новинарка Радија Kосовска Митровица Ивана Вановац (2022), новинарка медијацентар.инфо Сања Ђокић (2023), главни и одговорни уредник портала Ризница Иван Миљковић (2023), документариста Жарко Јоксимовић (2023), дописница НИН-а са Kосова и уредница Kим радија Зорица Воргучић (2024), новинарка Kонтакт плус радија Сандра Добрић (2024) и новинарка ТВ Мост Маријана Ристић (2024).

Трочлани жири који су чинили новинарка и председница УНС-а на Kосову Ивана Вановац, новинар и публициста Ђорђе Јевтић и прошлогодишњи победник фестивала Синиша Kостић одлучили су да прву награду на овом фестивалу у Грачаници добије филм СПРЗМ 20.26.

У одбразложењу одлуке наводи се да овај филм на оригиналан и целовит начин приказује драматично стање на Kосову које се већ више од две и по деценије не мења, већ напротив постаје све драматичније.

„Аутори то приказују у хибридној форми комбинујући инсерте из играног филма „Споразум“ првог такве врсте и у целости снимљеног на Kосову пре дест година са документарним кадровима косовско-метохијске садашњости. Протагонисти филма исказују интимни доживљај тог десетогодишњег међувремена чија политичка реалност надмашује маштовитост играног филма. Посебна вредност овог остварења је у играно-документарној структури филма која до сада није виђена на Графесту“, стоји у образложењу жирија.

Једном од аутора, Горану Аврамовићу, награду је доделила председница жирија Ивана Вановац.

„Важно је да слике живота постану уметност и ја желим да се захвалим Пеђи (Предрагу Радоњићу) на томе, сценаристи и редитељу филма Спорзум који је послужио као предложак за овај. Kолеги Игору Вуковићу који вечерас није могао да дође, продуцентима Исаку (Воргучићу) и Ивани (Kовачевић), Ивани Димић на магичном додиру тог основног текста ког смо Игор и ја написали и наравно свим људима који су допринели и одмагали током пет година колико смо ми радили овај филм. Важно је да човек може да прихвати истину тек онда када је у стању да је поднесе и ми сви овде истину о којој говоре Споразум оригинални и Споразум 20.26 односимо тих 25,6 гоидна врло јасно. Лаж има публику а истина има цену, а овај филм има цену коју смо Игор и ја плаћали задњих пет година“, казао је Горан Аврамовић након преузимања награде.

Филм је рађен у продукцији Kим радио/Klicker production 2020-2025. Музику је радио Марјан Тодоровић.

Друго место на фестивалу припало је Снежани Богдановић и Милићу Петровићу за филм „Одраз у огледалу“ о расељеним лицима која још увек живе у колективном смештају у Северној Митровици.

„Радећи у оквиру програма УНХЦР-а препознала сам проблем код тих људи, да просто не остану заборављени и на тај начин сам ја потегла причу са Дарком (Димитријевићем) и Милићем јер знам да они имају сличне ситуације у Метохији о расељеништву и повратку, тако да тема је за неке заборављена, али ми нисмо хтели да је заборавимо, управо због тих људи и година које они проводеу колективном центру“, казала је Снежана Богдановић.

Њен колега Милић Петровић каже да је био непријатно изненађен када је сазнао да овакви центри још постоје на Kосову. „Улазили смо у њихове домове, у њихову приватност и тамо сам видео људе који су расељени из села до мог села, а ја нисам знао да они још увек живе у расељеништву и да немају свој кров над главом и било ми је тешко снимати“, казао је Милић Петровић наглашавајући да очекује да се питање расељених у колективним центрима реши и да надлежни реше проблем становања расељених лица.

Трећу награду добио је филм „Сећање на нашу децу“ Мире Лолић Мочевић који говори о страдању 30 деце на Kосову у периоду 1999. године, истичући тугу породица која не јењава. Филм наглашава да и да починиоци тих убистава нису пронађени. Награду је у име ауторке примила Славица Поповић чији је брат страдао у злочину у Старом Грацку.

Специјално признање за велики допринос фестивалу Графест припало је Радмили Вулићевић која се ове године такмичила по пети пут. Ове године са филмом „Kоме су криви гробови?“„Било је толико лепих прича, толико добрих филмова, толико мојих тема које сам ја живела током ових 26 година, а сада сам их преживела поново. Документарни филм је прича о нама, о људима око нас, прича о нашој свакодневици, о свему лепом и ружном што нам се деси и то је документ који ће остати за генерације иза нас. Ово признање нисам очекивала али заиста од срца хвала, јер ја желим да будем само сведок и желим да у знак захвалности према својим и нашим прецима оставим за наше потомке неко сећање и неки траг“, казала је ауторка.

Боља продукција у односу на претходне фестивале

Селекторка фестивала Невена Матовић казала је да је квалитет овогодишње продукције знатно бољи него претходних година. „Све време током овог Графеста размишљам како време пролази а да се ништа не мења. Победнички филм који су прочитали као Споразум је заправо СПРЗМ а то је једна реч којој недостају вокали и који када се прочита без тих вокала заправо изгледа као да је ништа. Управо је то осећај који ја имам када су у питању филмови који говоре о томе да време пролази а да се ситауција само понавља“, казала је Матић.

Оснивач Графеста Ђорђе Јевтић каже да је ова година са оваквим квалитетом документарних филмова и репортажа показује колико је фестивал сазрео. „Ове године имамо заиста једну добру продукцију која показује да је фестивал сазрео и да ће још више сазревати. Ово је најбогатија година са правом документаристиком и документарног филма као специјалне форме изражавања. Ја као идејни творац и оснивач фестивала, моја идеја је била управо да се то изузетно богато подручје за документаристику искористи и приказује ону добру страну на Kосову и Метохији и оно што се последње две деценије дешавало и дешава се данас на KиМ. То је богатство и рудник који избацује тај драгоцени материјал као грађу за добру документаристику“, казао је он.

Јевтић каже да је просек пријављених филмова у протеклих 14 година 30, а да 15 улазе у такмичарски програм. Kаже да је направљен фундус од око 400 филмова и кратких форми које чува Дом културе „Грачаница“ који је и организатор овог фестивала.

Награде се додељују за најбоља новинарска остварења у три категорије:

1. Награда за телевизијско новинарство „Живојин Челић“ (у овој категорији могу бити награђени и сниматељи);

2. Награда за радио новинарство „Раде Томић“;

3. Награда за новинарство у штампи „Милисав Милић“ (укључује онлајн медије, агенцијско новинарство, као и фотографију).

За подношење предлога потребни су следећи подаци: име и презиме аутора, назив медијског садржаја и медиј у којем је објављен, датум објављивања и линк до објављеног садржаја, лични и контакт подаци предлагача и кратко образложење. Оригинални рад треба приложити заједно са предлогом. Непотпуни предлози неће бити узети у разматрање.

Уређивање може бити равноправно номиновано у све три категорије (телевизија, радио и штампа). У свакој категорији биће додељена по  једна награда.

Право предлагања и право учешћа на конкурсу имају сви заинтересовани који су објавили новинарске радове на српском језику, без обзира на њихову етничку, верску, друштвену или полну припадност. Новинари које нису чланови УНС-а, али живе и раде на Косову, могу бити предлагани или самостално конкурисати за награде.

Сваки аутор може конкурисати само са једним медијским садржајем у свакој категорији. Жири ће прегледати све предлоге и одабрати најуспешније кандидате у свим категоријама.

УНС на Kосову ће и ове године наградити висококвалитетне, иновативне и маштовите радове у све три категорије - телевизијско новинарство, радио новинарство и штампано новинарство. Жири ће узети у обзир  критеријуме као што су усклађеност са новинарском етиком, кредибилитет, тачност, аутентичност, јавни утицај и креативност. Такође ће се узети у обзир колико је садржај релевантан и оригиналан, као и да ли представља пример ангажованог новинарства.

Позив за подношење предлога је отворен од 22. новембра до 11. децембра 2025. године.

Предлоге за награде треба поднети коришћењем доле наведених онлајн образаца. Једноставно кликните на линк који одговара категорији награде за коју желите да дате предлог, попуните образац и пошаљите га.

1. Образац за пријаву за награду "Живојин Челић"

2. Образац за пријаву за награду "Раде Томић"

3. Образац за пријаву за награду " Милисав Милић"

Огњен Гогић се у протеклој години, према мишљењу већине чланова УНС-а на Kосову издвојио као најбољи и најпредусретљивији сарадник новинара у њиховом настојању да јавности приближe актуелне друштвене и политичке феномене, појаве и процесе.

„Његова тумачења, анализе, и прогнозе од непроцењивог су значаја за јавност која на основу тога може правилно да перципира догађаје, који би без тога могли да остану необјашњени и несхваћени“, наводи се у образложењу.

Гогић: Прихватили сте ме, донекле делим недаће са вама

“Велико вам хвала на признању. Већ седам дана је од кад сте ми јавили да сам добитник признања, а ја не скидам осмех са лица. Нисам са Kосова, немам овде родбинске везе, али се осећам као део српске заједнице на Kосову. Некако сам се својевољно прикључио тој заједници. Прихватили сте ме, рекао бих. Донекле делим недаће српске заједнице“, истакао је Гогић. 

Говорећи о сарадњи са медијима, Гогић је истакао да су га управо овдашњи медији на српском језику открили и да им због тога дугује велику захвалност.

„У првом реду РТK2, па онда Радио Kим, Медија центар Чаглавица, Радио Гораждевац, Грачаница онлине… радио станице по Митровици – Радио Митровица север, Kонтакт… Од вас је то почело“, навео је он.

Вановац: Гогић одлично разуме тежину новинарског посла 

Председница огранка УНС-а на Kосову Ивана Вановац је рекла да у вишегодишњој пракси додељивања овог признања никада толико новинара и медијских радника није гласало за једног кандидата као што је то био случај ове године за Огњена Гогића.

„Огњен је објашњавајући ситуације помогао јавности али у већој мери је помогао новинарима, јер смо од њега учили политичке прилике, законитости по којима се у друштву одвијају неки процеси. Научили смо да у том свету ништа није црно или бело“, додала је она.

Вановац је истакла да Гогић одлично разуме тежину новинарског посла, као и важност да се анализирају политичке прилике у којима живимо.

„Много тога смо од њега научили, а оно што је важно је то поштовање са којим је он излазио у сусрет сваком новинару који би му се обратио. За њега заиста не постоји тренутак који није повољан и није довољно добар“, закључила је она.

Признање за најлошију сарадњу са медијима „Црни божур“ ове године је припало Централној изборноj комисији у Приштини, која је уочи локалних избора на Косову одбила да акредитује медије на српском језику, а потом и преиначила своју одлуку након великог притиска новинарских удружења и јавности.

Чланови УНС-а су образложењеу предлога, истицали да овај потез ЦИK-а виде као намеру да се медији и медијски професионалци казне због етничке и језичке припадности. Ова одлука је, како се даље наводи, захваљујући општем притиску медијске заједнице, новинарских удружења и јавности поништена, док су оцене аналитичара и јавности да су поступци ЦИК-а политичка срамота.

Подсетимо, чланови Удружења новинара Србије на Kосову гласали су путем интернета, а ове године је у конкуренцији било пет предлога за признање “Бели божур”, и три предлога за „Црни божур”.

За „Бели божур” кандидовани су директор Центра за културу „Сава Дечанац“ у Лепосавићу Гојко Миливојевић, Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, психијатар KБЦ Kосовска Митровица Игор Милосављевић и начелница опште медицине у Дому здравља у Грачаници Милица Филић. 

Међу кандидатима за плакету за најлошију сарадњу са новинарима били су, поред Централне изборне комисије (ЦИK), Влада Kосова и четири општине на северу Kосова које до октобра ове године нису биле под управом локалног српског становништва

Кандидациона комисија објављује коначан списак кандидата за чланове Извршног одбора ДНКиМ-а: 

1. Аврамовић Горан

2. Даниловић Горан

3. Петровић Милић

4. Радић Оливера

5. Симић Јован

Изборна скупштина ДНКиМ-а биће одржана 16. децембра.   

За „Бели божур” кандидовани су директор Центра за културу "Сава Дечанац" у Лепосавићу Гојко Миливојевић, Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, психијатар КБЦ Кoсовска Митровица Игор Милосављевић и начелница опште медицине у Дому здравља у Грачаници Милица Филић.  

Међу кандидатима за плакету за најлошију сарадњу са новинарима били су, осим Централне изборне комисије (ЦИК), Влада Косова и четири општине на северу Косова које до октобра ове године нису биле под управом локалног српског становништва.

Додела признања биће одржана у среду, 10. децембра, у Дому културе Грачаница, са почетком у 13 сати.

„Бели и Црни божур” УНС на Косову установио је 2014. године, са циљем да укаже на позитивне и негативне примере сарадње институција, појединаца и организација на Косову са медијима и новинарима.

Досадашњи добитници признања „Бели божур” су Општина Грачаница (2014), Прес служба Скупштине Косова (2015), председник Прогресивне демократске странке Ненад Рашић (2016), директор НВО Центра за мир и толеранцију Ненад Максимовић (2017), шеф Мисије ОЕБС на Косову Јан Брату (2018) и постхумно Оливер Ивановић (2018).

Добитници „Белог божура” су и координатори Ресурсног центра за нестала лица Милорад Трифуновић и Бајрам Ћеркинај (2019), адвокат Дејан А. Васић (2020) и историчар Александар Гуџић (2020), директор ОШ „Миладин Митић” у Лапљем Селу Љубиша Караџић (2021) и председница Удружења пословних жена „Авенија” Гордана Ђорић (2022), адвокатица Јована Филиповић (2023). Прошле године је признање „Бели божур” припало Андријани Живановић (Дому културе „Стари Колашин” у Зубином Потоку) (2024), као и директорки НВО „Право на право” Милици Стојановић Костић (2024).

Добитници плакете „Црни божур” су Општина Партеш – Пасјане (2014), Општина Штрпце (2015), заменик премијера Косова Бранимир Стојановић (2016), Српска листа (2017. и 2018. године), Скупштина Косова (2019), директор Клиничко болничког центра Приштина са седиштем у Грачаници Братислав Лазић (2020), министар за заједнице и повратак и председник Српске листе Горан Ракић (2021), премијер Косова Аљбин Курти (2022. и 2023. године) и председник СО Грачаница Милан Димитријевић (2024).

У том периоду, редовни чланови УНС-а на објављене кандидатуре могу поднети приговор Кандидационој комисији (закључно са 5. децембром 2025. године). Приговори се достављају на мејл адресу unskosovo@gmail.com. Рок за решавање по поднетим приговорима је три дана.

Листа кандидата за чланове ИО ДНКиМ:

1. Аврамовић Горан 

2. Даниловић Горан

3. Милошевић Александра 

4. Петровић Милић

5. Радић Оливера

6. Симић Јован

“Неколико опција смо размотрили како бисмо изашли из ове ситуације. Потребна средства се додељују из категорије штедње. Ово је импровизација након наших континуираних покушаја да усвојимо буџет за РТK у Скупштини”, казао је Kурти. 

Синдикат радника РТK-а у понедељак је започео генерални штрајк због неисплаћених зарада. Штрајк се одржава сваког дана по два сата и у том периоду нема редовног програма. Током ова два сата, рад је обустављен у свим секторима и обухвата све запослене, без изузетка. 

Подсетимо, УНС је са својим огранком на Kосову крајем фебруара ове године протестовао због положаја редакције Радио-телевизија Kосово 2 која емитује програм на српском језику и затражио да овом медију буду обезбеђени финансијски и кадровски услови за рад и професионалну независност, на чему УНС инсистира од њеног оснивања. 

На иницијативу УНС-а Ахтисаријевим планом, а касније и Уставом Kосова, српској заједници на Kосову и Метохији загарантован је „један независни ТВ канал на српском језику који ће сигналом покривати читаву територију Kосова“. 

УНС и ДНKиМ поново истичу да постојећи кабловски канал на српском језику РТK2 не представља нити правно, нити функционално остварење тог уставног права и обавезе косовских институција према српском народу. 

УНС и ДНKиМ су и раније указивали да независни канал на српском језику мора да има властити Управни одбор који бира директора, седиште у Грачаници и да морају постојати законски механизми који ће гарантовати независне финансије, управљачку, уређивачку и програмску политику.

Синдикат каже да ова мера долази након дугог периода игнорисаних захтева и нестабилне ситуације која, према њиховим речима, угрожава функционисање институције. Наглашавају да плате остају замрзнуте и да је континуитет РТК-а озбиљно угрожен.

СПЕРТК захтева од руководства РТК да донесе јасну одлуку да не извештава о предизборној кампањи за превремене изборе 28. децембра, упозоравајући да ће, уколико се такав став не заузме, синдикат позвати на потпуни бојкот избора од стране запослених.

Поред свакодневног штрајка, синдикат упозорава и на протест на тргу, испред косовске владе, који ће ускоро бити објављен. Према СПЕРТК-у, ситуација у РТК „прешла је све границе стрпљења“ и потребна је хитна интервенција институција.

Синдикат позива запослене да остану јединствени, док захтева од владе и Министарства финансија да одмах донесу неопходне одлуке за одмрзавање плата и враћање нормалног функционисања јавних медија.

„Ако се пронађу средства за изборе, морају се пронаћи и за РТК. Јавни медији не могу бити остављени да се уруше“, наводи се у саопштењу СПЕРТК-а.

Радници РТК-а остали су без плата након што Скупштина Косова није одобрила годишњи извештај.

У складу са Правилима ДНКиМ Изборна скупштина сазива се 30 дана пре одржавања, а предлози кандидата за Извршни одбор ДНКиМ-а подносе се у року од 10 дана од дана објављивања одлуке о расписивању избора.

Кандидат за члана Извршног одбора треба да прикупи најмање пет потписа редовних чланова УНС-а са територије Косова и Метохије.

Редовни чланови УНС-а са територије Косова и Метохије имају право да предложе по једног члана за Извршни одбор ДНКиМ.

Предложени кандидати морају да прихвате кандидатуру писаном изјавом која може бити дата и електронском поштом.

Рок за пријем кандидатура, које треба да садрже образложење, потребне потписе редовних чланова и сагласност кандидата је 26. новембар 2025. године. Адреса ДНКиМ је Дом културе – Грачаница (За Друштво новинара Косова и Метохије), а имејл unskosovo@gmail.com.  

Чланови Кандидационе комисије су: Јелена Марковић, Гордана Константиновић и Александра Ничић. 

У прилогу су одлука о сазивању Изборне скупштине ДНКиМ-а и образац за прикупљање потписа.

Председник Синдиката, Газменд Бимбаши, у свом обраћању током протеста, рекао је да се ситуација у РТК-у знатно погоршала, док надлежне институције и даље ћуте пред тешком економском ситуацијом радника.

„Више од 700 породица радника РТК-а свакодневно се суочава са проблемима за преживљавање: притисци банака, тешкоће у плаћању рачуна за енергију и свакодневна неизвесност за будућност. Ово није више само економска криза, ово је криза достојанства“, истакао је Бимбаши.

Он је нагласио да се ситуација може одмах решити једном одлуком вршиоца дужности премијера Косова, Аљбина Куртија, и позвао на хитну интервенцију.

„Не уводите раднике РТК-а у политичке битке. Ми нисмо део ниједне партије, ми смо радници који траже оно што нам по закону припада“, додао је он.

Бимбаши је истакао да ће, уколико до понедељка не буду обезбеђене гаранције за плате, синдикат заузети званичан став о бојкоту свих догађаја политичког карактера.

„РТК је јавна својина, припада грађанима Косова, а не политичким партијама. Ми ћемо је бранити достојанствено, јединствено и одлучно“, рекао је Бимбаши.

Најављени штрајк биће одржан у понедељак од 11:00 до 12:00 часова, а може бити продужен ако захтеви синдиката не буду испуњени. Синдикат је позвао све раднике РТК-а да остану уједињени и поштују одлуку о штрајку.

Председник Савеза независних синдиката Косова, Атде Хиколи, позвао је вршиоца дужности премијера, Аљбина Куртија, да обезбеди буџет за РТК. Рекао је да је БСПК уз раднике РТК-а, јер они траже своје плате.

Џемајљ Реџа, председник Асоцијације новинара Косова, позвао је владу да хитно поступи као пре неколико месеци и обезбеди буџет за још три месеца. Додао је да је неприхватљиво вршити притисак на овај начин и да подржава најављени штрајк као један од облика протеста.

Председник Удруженог синдиката образовања, науке и културе Косова, Рахман Јашарај, рекао је да је Удружени синдика уз раднике РТК-а и да ће стајати уз њих. Истакао је да, као што су обезбеђена средства за студенте, тако треба бити обезбеђен и буџет који припада РТК-у.

Вановац: Скандалозни поступак ЦИK

“То је била ситуација где су се апсолутно сва новинарска удружења сложила да је реч о једном скандалозном поступку Централне изборне комисије. Имали смо ситуацију да су се медији жалили Панелу за жалбе и представке, а те жалбе нису ни дошле до фазе усвајања, зато што је ЦИK у ходу преиначила (одлуку) и одлучила да све сем једног медија акредитује. До данас није јасно зашто тај један медиј није акредитован”, казала је она.

Вановац је упозорила и на притиске које су новинари доживљавали на терену, истичући случај када је члан једне политичке странке покушао да утиче на питања новинарке током снимања.

“Лично сам сведочила на терену, током активности једног од политичких субјеката Северне Митровице где је отворено члан политичке партије покушао најдиректније да изврши притисак на једну новинарку. Била је то нестварна ситуација где је, у једном моменту, чак наметао питања и хватао је за руку и инсистирао да се укључе камере како би му поставила питања која он жели”, додала је она.

Зејнулаху: Током кампање ниједан медиј није кажњен

Извршна директорка Асоцијације независних електронских медија на Kосову (АМПЕK) Ардита Зејнулаху је навела да током кампање ниједан медиј није кажњен, али да су неки добили опомене.

“У извештају Независне комисије за медије постоји констатација да су пружаоци медијских аудио-визуелних услуга пружали простор и покривали већином изборне активности великих политичких субјеката као што су: Покрет Самоопредељење, ПДK, ЛДK, ПСД и Српска листа, док се додаје да остали субјекти који су сертификовани, њима није пружена једнака могућност за бесплатан простор током изборне кампање. То је резултирало фаворизовањем наведених већих субјеката у односу на друге који су били у конкуренцији”, казала је она.

Сејдилар: Грађани су били изложени притисцима

Према речима Неџмидина Сејдилара, који је био један од кандидата за градоначелника општине Драгаш, локални медији нису пратили њихову кампању.

“У кампањи је требало мало више дати простора и народу јер је ту имало шта да се види. Ми смо изашли у трку, борили смо се, имали смо и нападе и тужакања. Међутим, народ је на овим изборима био у тешкој кризи и сусретао се са претњама, уценама са свих страна”, додао је он.

Сејдилар је нагласио да су поједини грађани “морали да отпутују у недељу, како би имали оправдање на питање ‘због чега нису гласали'”.

Дебату “Плурализам, професионалност и изазови медија и кандидата током изборне кампање за протекле локалне изборе на Kосову” организовао је Медија центар у Чаглавици уз подршку Француске амбасаде.

Радио Грачаница се и данас, као и давне 1999. године, труди да своје слушаоце благовремено информише и да им пружи проверене информације директно са терена. Већ 25 године држимо место најслушаније радио станице, за шта смо годинама добијали бонитетну оцену „А+“.

Поред тога што се константно трудимо да унапредимо наш програм, не желећи да реметимо навике наших слушалаца, од првог дана до данас нисмо променили време емитовања наше централне информативне емисије, која је у 16 часова сваког дана. Информативни програм емитује се у терминима на које су слушаоци навикли већ годинама, па тако поред редовних вести, у 10 часова емитује се Преподневни инфо блок, а у 12 часова емисија о локалним дешавањима Локал Инфо.

Од оснивања па до данас програм Радио Грачанице је знатно унапређен и проширен, отворена је и Телевизија Грачаница, која се налази на каналу кабловских оператера, а сав програмски садржај и актуелне вести презентујемо на сајту rtg.rs, као и на друштвеним мрежама и Youtube каналу.

Полазници школе који долазе из Косовске Митровице, Звечана и са централног Косова упознају се са основама новинарства, вештинама писања новинарских жанрова, попут вести и извештаја и специфичностима онлајн новинарства.

Ракочевић: Почетак школе - празник и охрабрење

Полазницима је добродошлицу пожелео председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић. 

“Овај почетак је једна врста празника и охрабрење да ће овај дивни посао наставити да раде млади, паметни и добри професионалци. За нас је значајно што је са нама ОЕБС који подржава ову школу и изузетни предавачи који ће полазницима пружити елементарне темеље новинарског посла“, рекао је он.

Српским редакција на Косову и Метохији је потребан подмладак, истакао је Ракочевић, памет, љубав и елементарна професионалност младих људи.

„Поклањам се пред вашом намером да уђете, па макар и на кратко, у једно предивно, опасно, изазовно, чудно занимање које ће вас читав живот терати на преиспитивање — што је јако важно. Дакле, то неће бити слика коју вам неко сервира, него ће то бити ваша слика коју ћете ви понудити другима“, рекао је он.

Подсетио је и на скромне почетке новинарства на Косову и Метохији, нагласивши да су данашње генерације новинара део нове „цивилизације слике“, која обликује савремено информисање.

„Кад смо ми почињали била је једна сала готово пуста и није било струје. Данас ви припадате цивилизацији слике и ви сте ти који ћете сликом мењати наш свет“, истакао је Ракочевић.

Војкан Костић у Грачаници:  Новинарство 21. века остаће вама

Главни и одговорни уредник новинске агенције Бета Војкан Костић, предавач у Школи новинарства, пожелео је срећан почетак полазницима.

„Изузетно сам срећан што видим оволико младих људи на једном месту. Новинарство има велику потребу за новим кадровима, али пре свега младим људима. Новинарство се учи на један интерактиван начин, разговор и рад. Новинарство 21 века остаће на вама“, истакао је Костић.

Изразио је посебно задовољство што је баш у Грачаници и што је у прилици да знање и искуство пренесе овдашњој омладини.

„Када сам добио овај позив био сам одушевљен и ниједног тренутка нисам размишљао да ли да прихватим. Нигде као овде не постоји потреба за младим новинарима као што је то у Грачаници, Косовској Митровици и другим деловима Косова“, навео је Костић.

Миљковић: Радост је видети младе људи који желе да науче тајне новинарске професије

Испред ОЕБС-а полазницима Новинарске школе у Грачаници обратила се Бојана Миљковић која је изразила задовољство због покретања ове иницијативе и истакла важност образовања младих у области новинарства.

„Јако ми је драго да видим младе људе који су жељни да уче, да науче нешто ново, али и да изуче овај занат који није само занат — то је једна професија, племенита професија, која доприноси друштву и бољој слици коју шаљемо свима нама“, рекла је она.

То је један одговоран посао, додала је Миљковић, и поручила полазницима школе да је пред њима изазов да науче тајне новинарске професије.

„Сигурна да ћете успети у томе јер имате сјајне предаваче, Удружење новинара Србије и ОЕБС који вас подржавају. Највећа је радост имати младе људе који желе да науче нешто ново, и желим вам пуно среће у раду“, закључила је Бојана Миљковић.

Већ наредне недеље 25. и 26. октобра предавања ће полазницима држати новинарка РТВ-а Љубица Гојгић.

Школу новинарства организује Удружење новинара Србије (УНС) на Косову, а почеће 18. октобра 2025. године. Учесници ће стећи основна знања и практичне вештине од искусних новинара и медијских професионалаца, укључујући она која се тичу новинарске етике, жанрова, као и извештавања на штампаним, радио, телевизијским и онлајн платформама. Такође ће развити професионалне вештине за разликовање чињеница од мишљења, критичку процену медијског садржаја и сузбијање дезинформација у дигиталној ери.

Школа новинарства подстиче практично учење, пружајући учесницима прилику да извештавају са стварних догађаја и са терена. Писаће вести, водити интервјуе, вежбати јавни наступ и снимати сопствене извештаје. Такође ће имати прилику да помогну у монтажи радио и ТВ прилога.

Предавања ће се одржати у Грачаници викендом: 18. и 19. октобра, 25. и 26. октобра, 1. и 2. новембра, и 8. и 9. новембра. Сваког дана, предавања у комбинацији са практичним радом трајаће до пет сати, док ће тачно време сваког предавања бити саопштено свим учесницима дан раније. Учесници ће имати прилику да бесплатно похађају једномесечна предавања. За оне који нису из Грачанице, УНС на Kосову ће надокнадити путне трошкове.

Искусни уредници и новинари водиће предавања и практичне вежбе:

- Војкан Костић, главни и одговорни уредник новинске агенције Бета

- Љубица Гојгић, новинар РТВ

- Горан Аврамовић, главни и одговорни уредник КиМ радија

- Горан Даниловић, сниматељ ТВ Моста

- Ивана Вановац, уредница Радио Митровице Север и председница УНС-а на Косову

- Јелена Марковић, новинарка и секретарка УНС-а на Косову

Уколико сте заинтересовани да научите основе новинарства од истакнутих новинара и медијских професионалаца, и ако испуњавате критеријуме у погледу година и језика, пријавите се за Школу новинарства слањем имејла координаторки школе на jelena.markovic@uns.rs или позивом на бројеве  064 0623865 и 049 456606.

Сви кандидати, без обзира на њихово образовање и/или професионално искуство, биће позвани на кратак интервју где ће бити замољени да опишу своју мотивацију за пријаву, као и своја очекивања од похађања школе. Чекамо вас, пожурите и пријавите се до 17. октобра 2025. године, у подне!

Школа новинарства се реализује уз подршку Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову.

„Као што је познато, одлука у принципу о буџету РТК донета је прошлог петка. Међутим, до данас – 19. дана без плата – сви запослени у РТК и даље су без своје месечне плате, за коју су радили“, наводи се у захтеву.

Даље, СПЕРТК захтева јасне информације о томе колико је напредовао процес трансфера плата и колико ће овај поступак трајати.

„Позивамо вас да убрзате овај процес, јер је кашњење озбиљно оштетило запослене у РТК и саму нашу институцију. Запослени с правом очекују своје плате за посао који су обавили и ова ситуација је неприхватљива.“

„Стога очекујемо јасан одговор и хитну расподелу плата запосленима у РТК. У супротном, бићемо приморани да се вратимо на законске облике дозвољене законом о синдикалном организовању.“

Подсећамо вас да је најављени протест отказан као знак добре вере и да бисмо доказали да немамо други интерес осим заштите РТК и њених запослених.

Очекујемо конкретне одговоре свих институционалних актера најкасније до петка.

Уколико се расподела плата не изврши до петка, протести и облици бојкота дозвољени законом почеће у понедељак у 09:30 часова, навели су.