Трећу годину за редом УНС на Косову доделиће средином децембра награде за најбоља новинарска остварења у претходној години у три категорије - телевизијско новинарство, новинарство на радију и новинарство у штампи.

У области телевизијског новинарства може бити награђен и сниматељски рад, док категорија новинарства у штампи обухвата и интернет и агенцијско новинарство као и фотографију.

У све три категорије равноправно се може кандидовати и уређивање.

Награде које се додељују на Косову и Метохији до сада, осим награде „Мирко Чупић“ коју додељује редакција „Јединства“ за истинито и истраживачко новинарство и за новинарску храброст, нису носиле имена.

Раде Томић

Раде Томић рођен је 1952. године у Куршумлији. Крајем шездесетих година његова породица се преселила у Приштину. Запошљава се у Радио Приштини 1984. године када је програм овог радија на српском језику емитован само четири сата дневно. 

Био је уредник и водитељ информативне емисије «Новости дана» и вечерњег «Дневника», као уредник специјализованих емисија о збивањима на Косову и Метохији, а касније и активни учесник тих догађаја као члан Одбора Српског покрета отпора на Косову и Метохији. 

Био је потпредседник Одбора за увођење целодневног програма на српском језику на Радио Приштини 1988. године, што је и остварено 1989. године.

Као уредник вечерњег «Дневника» 1988. године добио је прву награду на Фестивалу радијског стваралаштва у Охриду.

После изгнанства са Косова и Метохије био је одговорни уредник програма Радио Приштине, исељеног у Прокупље, где је остао до смрти 2004. године.

Добио је две годишње награде за новинарство Друштва новинара Косова и Метохије.

Живојин Челић

Живојин Челић је рођен 1966. године у Приштини. Радни век је почео 1988. године у тада отвореном Дописништву РТС-а у Приштини.

У РТС-у је радио 30 година на различитим позицијама. Од 1999. до 2001. године био је шеф продукције „Србија Данас“, а од тада до смрти, односно 2017. године, редитељ популарног квиза "Слагалица". Хонорарно је седам година радио као продуцент и сниматељ агенције Ројтерс.

У периоду од 2002. до 2004. године био је и продуцент програма на Б92 – „Тимофејев“ и „Вече са Мирјаном Бобић“, док је од 2009. до 2015. године радио и као редитељ емисије „Породични лекар“ на Студију Б.

Основао је 2002. године и водио Удружење грађана „Веста“, прву продукцију непрофитног и образовног филмског и ТВ програма у Србији.

За документаристички рад, као аутор и продуцент, награђиван је на домаћим и међународним фестивалима.

Добитник је специјалне награде жирија на Међународном фестивалу туристичког, спортског и еколошког филма (МЕФЕСТ) и Златне маслине на Интернационалном филмском фестивалу у Бару за документарни филм „Kако смо чекали Тиски цвет“ 2002. године.

За исти филм награђен је и 2003. године Златном плакетом на фестивалу Леонардо Парма у Италији, а годину дана касније (2004) Гран при (Gran prix) за најбољи филм Београског Фестивала документарног и краткометражног филма за филм „After life“.

Милисав Милић

Милисав Милић рођен је 1939. године у Букошу код Вучитрна. Четири деценије провео је у новинарству. Почео је омладинским гласилима у Kосовској Митровици, где је био и главни и одговорни уредник Градске трибине младих.

Био је дописник «Борбе» и Радио Приштине из Kосовске Митровице. Од 1965. године ради као дописник Радио Београда из Приштине. Половину радног века провео је као дописник Телевизије Београд са Kосова и Метохије и шеф дописништва РТС-а у Приштини.

После бомбардовања СР Југославије од стране НАТО-а, остао је у Приштини покушавајући да одржи редакције програма на српском на Радио- телевизији Приштина. После напуштања Приштине са колегама је основао ТВ Мост у Kосовској Митровици, чији је био и први директор.

Радио је и у локалним листовима, био главни и одговорни уредник градског гласила „Улпиана“, а касније и „Приштинског магазина“. Сарађивао је са НИН-ом, Дугом, Илустрованом Политиком...

Био је председник Друштва новинара Kосова, председник Актива новинара дописника са Kосова и Метохије и председник Савеза новинара Југославије.

Добитник је великог броја награда и признања - награде за годишње остварење РТВ Београд 1981. и 1987. године, УНС-ове награде «Светозар Марковић» 1982. године, Ордена Републике са бронзаним венцем и Новембарске награде града Приштине 1989. године.

Председник УНС-а Живојин Ракочевић је истакао да се морамо окренути уназад и помислити шта смо све прошли, шта су ти људи прошли и шта је све кроз нас прошло.

“Шта је све прошло кроз Славицу, Жарка, Бобана, Мирјану, Радета. Kакве силе и какве слике? Свако ко мисли да те слике могу кроз нас проћи, а да не оставе траг, тај се преварио. Ти трагови, судбина овог простора, несрећна судбина наше професије, живот поломили су ове људе пре времена. У то сам готово сигуран”, истакао је Ракочевић.

Говорећи о Жарку Ракочевићу, рекао је, да је био представник оне генерације приштинских Срба чију су младост и зрелост обележиле фаталне друштвене промене.

“Жарко одлазак из Приштине никада није преболео. Његова реченица која се памти је ‘У Београду смо криво срасли’. Изгледа да је усуд овог простора то криво срастање. Сваки човек има лице какво заслужује и носи га кроз живот. Лепо лице Жарка Ракочевића увек сам видео у сликама које је он правио и слао у свет. Не могу да се не сетим тренутка када сам на Слагалици у одјавној шпици видео уоквирено његово име. То је био тренутак када сам изгледа истински схватио да је отпутовао и да није са нама”, навео је Ракочевић.

Новинарка Снежана Симић је говорећи о Славици Радуловић истакла да је била изузетан професионалац, али и особа са добрим хумором.

“То што је била добар новинар је део њеног професионалног живота. Она је била посвећена бака, мајка, супруга, сестра. Оно што смо највише волели код ње је њен хумор. Имала је невероватан дар да сваком човеку зна да се обрати. Славица је волела да јој читам. Владика Николај Велимировић је говорио ‘Будимо оптимисти јер смрт није тако страшна како страшљивци говоре. Свако семе иструли пре него што из њега никне цвет. У смрти ми трулимо да бисмо цветали у новом животу’”, цитирала је владику и истакла да је Славица један најдивнији цвет који постоји негде тамо где ћемо и ми отићи.

Сећање на Мирјану Недељковић поделила је са присутнима њена дугогодишња колегиница и пријатељима, новинарка Јасмина Стојковић.

“Била је једна од оних новинарки која је бележила новинарство непосредно пре, за време и након оружаних сукоба на Kосову и Метохији. Извештавање са терена је волела изнад свега. То је била њена највећа љубав. Тако је и заволела новинарство и професију којој је била одана до краја, дајући јој себе без остатка. Остали су њени извештаји, емисије са терена који су сведочанство једног времена. Потписивала их је Мирјана Недељковић која би требало да буде пример професионалног, храброг и одговорног новинара, како данашњим младим колегама тако и будућим генерацијама новинара”, истакла је Стојковић.

Новинар Радио Грачанице Зоран Станковић, говорећи о Бобану Секулићу, истакао је да он има историју снимања пре рата, за време и после рата.

“Један је од људи са ових простора који је прошао свако место, свако село на Kосову и Метохији, када је било напорно, тешко и опасно. Никада код њега нисам видео да је поставио питање да не оде на задатак. Увек је спремно одлазио, без показивања било каквог страха. Увек је био расположен, насмејан. Остало ми је у сећању његово 'звиждукање’, чак и у временима када је било напето и тешко. Чујемо њега како иде уз степенице, звижди и тако нам преноси позитивну енергију", истакао је Станковић и додао да је Бобан био посвећен послу о чему говори то да се његов тренутак смрти и десио на путу ка послу.

О раду и сусрету са Радетом Негојевићем, његовој предусретљивости и борбеном духу говорио је новинар Будимир Ничић.

“Сада са ове дистанце можемо да кажемо да је човек био светионик транспарентности. Његов смисао за хумор и отвореност чинили су га да не буде само ефикасан портпарол, него и пријатељ нас новинара. Сећам се да је увек после тих формалних изјава које нам је давао, остајао по сат-два објашњавајући нам шири контекст да бисмо боље и дубље разумели ситуацију. То није морао, али имао је тај новинарски нерв и хтео је да наши извештаји буду потпуни и професионални. Из тих формалних и неформалних разговора и своје професионалне посвећености стекао сам утисак да је био човек са великим срцем”, истакао је Ничић.

Председница Друштва новинара Kосова и Метохије Ивана Вановац, говорећи на комеморацији, рекла је да морамо чувати преминуле колеге од заборава, како оне који су нас напустили у овој, али и у претходним годинама, јер сећањем на њих сведочимо о себи.

 “Задатак нас новинара и медијских радника пре свега јесте неговање културе сећања. Сећања на оне који су важни за наше шире друштво, али пре свега неговање сећања на наше пријатеље, јер сви ови људи били су дивни, хумани, честити, породични људи, добри радници, добри извештачи, добри чувари и одашиљаоци истине са овог нашег Kосова”, закључила је Вановац.

Поред колега и пријатеља, комеморативном скупу у Грачаници су присуствовали и чланови породица преминулих медијских радника.

Добитница је великог броја признања и награда, а посебно јој је значила награда коју је добила од колега из Радио Kосовске Митровице, као и од Града Kосовска Митровице у којем је провела највећи део свог радног века.

Изненада, у 59. години живота, у јуну је преминуо камерман РТС-а Жарко Ракочевић. Од 1985. године радио је у Телевизији Приштина, а пре 25 година започео је рад у Радио-телевизији Србије.

Његов објектив забележио је најважније пројекте РТС-а из сфере спорта, политике, дипломатије. Снимао је верске догађаје и телевизијске филмове. Успешно, као главни камерман, водио је екипу кроз посао коме је приступао креативно, уметнички и са љубављу. 

У овој години напустио нас је и сниматељ РТВ Приштина и РТВ Мост Бобан Секулић. У РТВ Приштина и ЈП Мрежа Мост снимио је неке од најважнијих кадрова и забележио тренутке који драматично осликавају, нејчешће трагичну, судбину овог простора.

У врло сложеним политичким приликама са честим инцидентима на терену, Бобан Секулић је био стално присутан, а његова камера и сниматељски инстинкт задужили су нашу професију и пронели истину о свему што се догађало на Kосову и Метохији.

Дугогодишња новинарка Телевизије Мост Мирјана Недељковић преминула је ове године у Београду у 63. години после дуге и тешке болести. Од 1996. године започиње новинарски рад на РТС-у, у Радној јединици Радио телевизије Приштина све до 2010. године, када прелази у Телевизију Мост у Звечану.

Током свих немилих догађаја на простору Kосова од 1998. године, била је једна од ретких жена која је извештавала са свих критичних терена, увек је била на лицу места и пратила дешавања, не обазирући се на опасности.

Kрајем августа ове године преминуо је дугогодишњи новинар Радосав Раде Негојевић, у 75. години живота. Новинарством се бавио више од 40 година.

Од 1974. до 1980. године радио је као новинар на Телевизији Приштина, а био је и шеф дописништва Политике Експрес у Приштини. Од 2000. до 2003. године био је уредник на РТС-у, а као новинар-уредник радио је и на Телевизији Мост. Добитник је више годишњих награда и признања.

„То су информације које није могуће потврдити, информације које најчешће немају други извор и које долазе са неуобичајених веб адреса. Такође, те приче таргетирају емоције, пре него што су засноване на чињеницама и то су вести које не пишу професионалци” говорио је Аврамовић приближавајући ученицима особине дезинформација.

„Када размишљате о томе да ли је оно што сте чули и прочитали у медијима или на друштвеним мрежама истина или не, служите се кључним питањем - зашто ми неко саопштава баш то што ми саопштава, да ли то ради зато што му је стало да ја добијем информацију која је објективно истинита, да ли му је то посао или се иза тога евентуално крију неки други интереси“, нагласио је он.

Поред постављања питања, зашто ми неко саопштава баш то што ми саопштава подједнако је важно питање, истакао је Аврамовић, ко ми саопштава информацију - ко је извор.

„Када знате ко вам саопштава неку информацију онда ћете лако разлучити ‘жито од кукоља' и имати представу да ли у то треба да верујете или не, односно како да се служите том информацијом. Кључне ствари су, понављам зашто ми неко саопштава баш то што ми саопштава и ко је извор те информације“, закључио је он.

Уредница и новинарка Радио Митровице Север Ивана Вановац је такође истакла важност провере извора информација.

“Провера извора информација је пола одрађеног посла приликом провере истинитости објављене информације. Сумња је темељ опрезног информисања и једини циљ јој је да не наседнете на манипулацију. У једном моменту ставља се знак једнакости између медијски писменог човека и човека који је способан да критички промишља”, навела је она.

Вановац је рекла да су друштвене мреже простор грађанског новинарства где свако има право да извештава о ономе што процени да је важно, али грађанско новинарство није професионално новинарство.

“На друштвеним мрежама свако може да пише и нема другу врсту одговорности до ону према самом себи која је део личне етике. Када новинар добије неку информацију неће да је пусти у етар и објави док не провери њену истинитост, док је на друштвеним мрежама то другачије”, навела је она.

Истакла је и да не постоји бољи начин припреме за варење информација од доброг и квалитетног образовања.

Едукативне радионице одржане су за ученике Гимназије Приштина, Економско-трговинске школе и Медицинске школе у Лапљем Селу. Дан касније предавање о значају медијске писмености слушали су и ученици Гимназије Косовска Митровица.

Наредне три радионице о значају медијске писмености УНС ће одржати у новембру. Радионице  организује уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову.

На фреквенцији 90,7 MHz емитује разноврсне програмске садржаје почев од конакт емисија и живих преноса, преко информативних, документарних, културних, спортских, едукативних, забавних и музичких емисија прилагођених свим структурама слушалаца.

Радио Грачаница се и данас, као и давне 1999.године, труди да своје слушаоце благовремено информише и да им пружи проверене информације директно са терена.

Већ 25 годинa држимо место најслушаније радио станице, за шта смо годинама добијали бонитетну оцену „А+“.

Поред тога што се константно трудимо да унапредимо наш програм, не желећи да реметимо навике наших слушалаца, од првог дана до данас нисмо променили време емитовања наше централне информативне емисије, која је у 16 часова сваког дана. Од оснивања па до данас програм Радио Грачанице је знатно унапређен и проширен, отворена је и Телевизија Грачаница, која се налази на каналу кабловских оператера, а сав програмски садржај и актуелне вести презентујемо на сајту rtg.rs, као и на друштвеним мрежама и нашем youtube каналу.

Kоординатор РТВ Грачаница Дејан Јевтић присетио се почетака рада Радио Грачанице, када се након ратних дешавања у животном, па и медијском мраку, 21. октобра на фреквенцији од 90.7 мегахерца зачуо српски глас.

„'Ово су таласи Радио Грачанице'. У једној малој просторији у овом Дому културе захваљујући једном броју људи који су свој рад желели да наставе, прекида се тишина и настаје радијски програм, те 1999. године без основних услова за рад препуштени сами себи“, рекао је он.

Данас, како истиче Јевтић, када се присети тешког почетка рада овом медија, каже да су ти проблеми изгледали нерешиви.

„Одговорност коју смо сви ми преузели његовим оснивањем, дала нам је снагу да наставимо са радом и боримо се да опстанемо. Ми нисмо у тим тешким временима били само радио који преноси информације, већ смо живели и дисали са нашим слушаоцима, са нашим народом“, истакао је он и нагласио да их потешкоће нису сломиле, већ дале наду и веру да наставе даље.

Градоначелница Грачанице Љиљана Шубарић рекла је да Радио Грачаница сведочи свим искушењима са којима се српски народ суочава од 1999. године.

“Свима нама који смо у том периоду са зебњом чекали информације о догађајима, Радио Грачаница био је и данас је, најпоузданији извор информација. Данас, 25. година касније, видимо један савремен колектив, који са свима нама носи бреме борбе за истином и бољим животом на Kосову и Метохији", додала је Шубарић.

На свечаној академији присутни су били у прилици да погледају изложбу фотографија, припремљену у сарадњи са Галеријом уметности Приштина и Домом културе Грачаница, насталих у протеклих 25 година рада ове медијске куће. Фотографије су сведочанства богатог радног искуства запослених, као и бурних и изазовних тренутака живота на Kосову и Метохији, те интимних тренутака.

Програм Радио Грачанице је проширен када је отворена Телевизија Грачаница, да би касније програмски садржај почели да презентују на сајту rtg.rs, те на друштвеним мрежама и YouTube каналу.

У ери интернета и непрестаног протока информација, медијска писменост постаје подједнако важнa као и функционална писменост. За младе, који су посебно изложени великој количини информација, медијска писменост је кључна вештина која им помаже да тим информацијама приступају критички.

Радионице о медијској писмености биће одржане за ученике седам средњих школа у октобру и новембру месецу. На радионицама ће више од две стотине ученика бити у прилици да научe, шта је медијска писменост, због чега је важна, како разликовати информацију од дезинформације.

Предавачи ће бити дугогодишњи уредници и новинари Радио Митровице Север и Ким радија, Ивана Вановац и Горан Аврамовић.

Радионице о медијској писмености, УНС организује уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову.

Након потврде ВТК, УНС је упутио писмо Еулексу, Кфору, Унмику и Косовској полицији, са питањем, да ли су покренули истрагу и шта преузимају у вези са овом претњом.

“Слобода изражавања је један од основних темеља демократског друштва. Мисија Европске уније за владавину на права на Косову (EULEX) зато најоштрије осуђује, начелно, сваку радњу која би могла представљати ризик по ту слободу, нарочито у случајевима претњи смрћу новинарима”, стоји у одговору Мисије Еулекса.

Међутим, како даље додају, што се тиче конкретно случаја претњи новинарима Танјуга, њихов делокруг је пружање подршке косовским институцијама владавине права и да од 2018. године Еулекс нема извршни мандат за спровођење истрага, па зато предлажу да се УНС обрати локалним органима.

Из Унмика кажу да су забринути због озбиљне претње новинарима Танјуга.

“Од суштинске је важности да новинари могу слободно да обављају свој посао, без претњи или застрашивања. Због тога смо поделили вашу поруку са Специјалним известитељем Уједињених нација за слободу мишљења и изражавања ради одговарајуће реакције”, стоји у одговору Унмика.

Са истим питањима УНС се пре две недеље обратио и Кфору и Косовској полицији. Међутим, одговора нема.

Подсетимо, УНС је са својим огранком на Косову и Синдикатом новинара Србије (СИНОС) осудио претње смрћу које су стигле на редакцијски имејл новинске агенције Танјуг и тражио да међународне безбедносне службе на Косову хитно пронађу особу потписану као Трим Барди, која је послала ову претећу поруку.

"Само да знате да пратимо лажи које свакодневно пласирате око државе Косово и Албанца, као што пратимо кретање сваког новинара ваше псеудомедијске агенције на Косову. Будите сигурни да ће неко од њих добити метак у потиљак следећи пут када буде крочио на тло републике Косово", пише у имејлу који је стигао на адресу Танјуга.

Програм почиње регистрацијом учесника у 14:30 часова, након чега ће почети две панел дискусије о актуелним изазовима у локалним медијима.

Први панел, на коме ће модератор бити новинар Илир Гаши, доноси тему „Шта ће нам (локални) медији кад имамо друштвене мреже?“, где ће говорници попут Ардите Зејнулаху из Асоцијације електронских медија Косова, подгоричке новинарке Душице Томовић и новинарке Алтернативне из Северне Митровице Анемарије Ивковић дискутовати о улози медија у ери друштвених мрежа.

На другом панелу под називом „Извештавање између ровова“, новинарка и модераторка Јелена Петковић угостиће новинарке Сербезе Хаџиај и Анђелку Ћуп, а у уводном делу ће се обратити Беким Блакај из Фонда за хуманитарно право Косова. Други панел бави се изазовима извештавања у постконфликтним зонама.

Конференцију ће отворити Дарко Димитријевић, извршни директор Медијске Групе Гораждевац, који ће на крају одржати и завршну реч.

Након званичног програма, планирано је дружење уз закуску и музички програм на који ће бити отворен за све оне који желе да дођу а који ће додатно улепшати овај јубилеј.

Конференција ће бити уживо преношена на Јутјуб и Фејсбук каналима Радио Гораждевца.

“Само да знате да пратимо лажи које свакодневно пласирате око државе Косово и Албанаца, као што пратимо кретање сваког новинара ваше псеудомедијске агенције на Косову. Будите сигурни да ће неко од њих добити метак у потиљак следећи пут када буде крочио на тло републике Косово. Пратимо све“, пише у мејлу.

Према речима Министра информисања Дејана Ристића, који је одмах контактирао Одељење за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду, идентификовано је да претња долази из Албаније.

„Захвални смо Министарству информисања и Одељењу за високотехнолошки криминал Вишег тужилаштва у Београду што су идентификовали извор претње. Министарство је показало како може да реагује у најкраћем могућем року и очекујемо да ће учинити исто у сличним случајевима у будућности, посебно када претње долазе са територије на којој министарство има овлашћења. Они који упућују претње смрћу морају бити кажњени. Новинари морају да се осец́ају заштићено и да им се гарантује право да се слободно крец́у и обављају свој посао без страха од напада”, саопштила je SafeJournalists мрежа.

„Најоштрије осуђујемо језиве претње смрћу новинарима Агенције Тањуг. Новинари морају бити у могућности да обављају свој посао, укључујући и на територији Косова, без страха да ће бити „упуцани у главу“. Претње смрћу медијским професионалцима су напад на слободу медија и право јавности да зна. Кључно је обезбедити брзу и детаљну истрагу претње смрћу, како би се починиоци одвратили од понављања сличног криминалног понашања у будућности“, саопштио је ИФЈ-ЕФЈ.

Претње смрц́у представљају озбиљан напад на слободу медија и додатно угрожавају безбедност новинара који свакодневно раде у све тежим условима. Према последњем мониторингу платформе Media Freedom Rapid Responsе (МФРР), од јануара је било дванаест инцидената претњи смрћу новинарима, од којих десет у онлајн простору. Стога је кључно да релевантне институције покажу одлучност да заштите слободу медија, почевши од процесуирања починилаца онлајн претњи које угрожавају животе новинара пре него што оне могу да ескалирају ван екрана.

Потписнице

Међународна федерација новинара (ИФЈ)

Европска федерација новинара (ЕФЈ)

SafeJournalists мрежа

“Истог дана по обавештењу о догађају упућен је захтев за прикупљање потребних обавештења Служби за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Утврђено је да ИП адреса извршиоца припада опсегу који користе Интернет сервис провајдери на Косову и Метохији”, речено је у одговору УНС-у. 

Како УНС сазнаје иницирана је процедура узајамне правне помоћи посредством Министарства правде у којој се од ЕУЛЕКС-а тражи утврђивање корисника, односно потенцијалног извршиоца кривичног дела.

“По добијању информације биће донета одлука о даљем поступању”, речено је УНС-у.

УНС је са својим огранком на Косову и Синдикатом новинара Србије (СИНОС) осудио претње смрћу које су стигле на редакцијски имејл новинске агенције Танјуг и тражио да међународне безбедносне службе на Косову хитно пронађу особу потписану као Трим Барди, која је послала ову претећу поруку.

"Само да знате да пратимо лажи које свакодневно пласирате око државе Косово и Албанца, као што пратимо кретање сваког новинара ваше псеудомедијске агенције на Косову. Будите сигурни да ће неко од њих добити метак у потиљак следећи пут када буде крочио на тло републике Косово", пише у имејлу који је стигао на адресу Танјуга.

„Оно што данас радимо, поред активности са Вишим јавним тужилаштвом у Београду и Министарством унутрашњих послова, јесте и обавештавање Европске федерације новинара и других међународних новинарских организација, како би били упознати са дешавањима на територији наше јужне покрајине, када говоримо о положају припадника српског народа у том контексту и о положају и угрожености личне безбедности и новинара, како оних на Косову и Метохији, тако и оних из београдских и других редакција, који одлазе повремено због радних задатака на КиМ“, рекао је Ристић за Танјуг.

Новинска агенција Танјуг добила је јуче на редакцијски мејл претеће писмо, које је послала особа потписана као „Трим Бардхи“ и у којем се наводи да ће сваки новинар агенције „добити метак у потиљак“ када крочи на тло Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Цео текст прочитајте на сајту „Политике“

"Само да знате да пратимо лажи које свакодневно пласирате око државе Косово и Албанца, као што пратимо кретање сваког новинара ваше псеудомедијске агенције на Косову. Будите сигурни да ће неко од њих добити метак у потиљак следећи пут када буде крочио на тло републике Косово", наводи се у претњи мејлом.

Из Танјуга је саопшттен да су оавестили све надлежне службе од којих очекује да реагују поводом претње смрти новинарима те агенције.

Канцеларија за КиМ: Недопустиве претње

Канцеларија за Косово и Метохију најоштрије је осудила претње које је добила редакција Танјуга.

"Недопустиве су претње новинарима и медијским радницима Танјуга које долазе од лица која се позивају на везе са приштинским сепаратистима и као такве се морају најозбиљније схватити. Овакве монструозне претње смрћу Танјуговим новинарима управо су последица атмосфере мржње и насиља коју режим Аљбина Куртија смишљено и систематично ствара на Косову и Метохији", наводи се у саопштењу Канцеларије.

Канцеларија додаје да су међународни представници на АП КиМ дужни да, не само у име безбедности оних којима је прећено, већ и у име демократије и владавине права, предузму хитне мере како би пошиљалац застрашујуће претње Новинској агенцији Танјуг био приведен и процесуиран.

"Подсећамо да до данас није расветљена судбина више новинара који су по свему судећи били жртве исте оне иделогије којом Курти данас диригује екстремистима и шовинистима на Косову и Метохији. Доказ да је та идеологија жива и реална претња свакоме ко мисли другачије и ко се усуди да се успротиви великоалбанским пројектима Куртијевог режима јесте и вишеструко скрнављење спомен-плоче коју Удружење новинара Србије из године у годину поставља на месту отмице новинара Радија Приштина Ђуре Славуја и Ранка Перенића", истиче се у саопштењу.

Додаје се и да ће Србија свим средствима штитити право на слободну реч и мишљење, "иако је Курти то право одавно укинуо Србима на Косову и Метохији, а сада то његови идеолошки следбеници покушавају да учине и у централној Србији".

УНС и СИНОС сматрају да ове претње треба озбиљно схватити, тим пре што је Косово територија на којој се слободно крећу убице 17 српских и албанских новинара, а да су косовске власти без икаквог оправданог разлога забраниле улазак на ову територију новинарки РТС-а Светлани Вукмировић.

УНС и СИНОС позивају Европску (ЕФЈ) и Међународну федерацију новинара (ИФЈ) на солидарност са новинарима новинске агенције Танјуг, а од косовских и међународних институција траже гаранције за безбедност новинара.

Жири у саставу: Драгорад Радићевић, Жарко Ракић, Зоран Шапоњић, Дејан Ивановић и Драгана Пејовић доделио је највише гласова репортажи о неколицини Срба у селу у Косовском Поморављу у близини административне линије.

„То је тужна и тешка, вешто испричана прича о празним српским селима на Косову и Метохији на самој администативној линији, о животу у неслободи са погледом на слободу, на Србију“, наводи се, између осталог, у образложежу жирија.

„Аутор описује базнађе преосталих Срба у косовском селу Костадинце. Економичном реченицом без стилизације и верним приказом локалног говора, без патетике, без лажног и искреног саучешћа, које и не треба да се отме репортеру и испољи се. За нечији укус, није морало толико да се штеди у приказивању локалних слика, али је и овако прича функционална. Иако тако језички штедљива, садржи и снажне детаље. Један је андрићевски ефикасан: поглед локалног усамљеника на далеко брдо на коме је стационирана „наша војска”, нека његова мутна и нереална нада“…

Друга награда додељена је новинарки и уредници „Вечерњих новости“ Јелени Матијевић за репортажу „У Буињи нема живе душе осим Милана”. То је прича о селу  Буиња у Банији где већ 21. годину живи сам самцат Милан Буинјац.  

Трећа награда припала је Димитрију Радићу, за репортажу „Живот преосталих Срба у Средачкој жупи”.

Награде ће бити уручене у суботу 5. октобра у Хотелу Срем у Сремској Митровици.

Награђену репортажу можете прочитати на линку

Добитник прве награде на конкурсу је оснивач и уредник портала “Ризница” из Грачанице Иван Миљковић, за репортажу “Kостадинце село утуљене радости”. Друга награда припала је Јелени Матијевић из “Вечерњих новости” која је радила репортажу “У Буињи нема живе душе осим Милана”.

Добитнике награда изабрао је жири у саставу: Драгорад Радићевић, Жарко Ракић, Зоран Шапоњић, Дејан Ивановић и Драгана Пејовић.

Награде ће бити уручене у суботу 5. октобра у Хотелу Срем у Сремској Митровици.

Редакција М новина из Сремске Митровице новинарску награду „Владимир Влада Ћосић“ за класичну репортажу објављену у писаним медијима (штампа и интернет портали), додељује трећи пут, у част и сећање на оснивача и главног уредника тог недељног листа, Владимира Владу Ћосића. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Репоратажа “Живот преосталих Срба у Средачкој Жупи”

Настала је у селима Мушњиково и Драјчићи која припадају Средачкој Жупи.

Kроз репортажу, о животу, бригама и опстајању, проговориле су старице Стана Тодоровић и Славка Kујунџић из Мушникова.

“Много лепо, и са муслиманима живимо лепо” прокоментарисала је Стана.

Ипак у њеним очима се јасно види сета. И ако је срећна што живи у свом родном месту, фале јој деца, породица, недавно преминули супруг. Међутим како каже, планира да до краја остане. ,,Ја овде до крај, па онда код мужа у Kрушевац”, чврсто је решила бака Стана.

Стани друштво у селу највише прави њена сестра Славка Kујундзић, која такође живи сама. И њој је супруг, баш као и бака Станин, пре пар година преминуо. Син Срђан јој и даље живи у селу али су јој се снајка и унуци одселили када су деца порасла и морала негде да крену у школу. Ипак, Славка такође наглашава да се у селу лепо живи.

“Ми сад лепо живимо, Срђан ми је ту, ради, сестра ми је ту. Са комшијама, са свима, немамо речи. Kад нам умрли мужеви, чини ми се ови муслимани сви били на ноге, сви дошли да питају шта вам треба. Мој супруг Срба је у Призрен сахрањен и ја ћу доле да будем ако Бог да. Ту жељу ја имам, нећу даље да идем.”, рекла је Славка.

Поред две баке, у репортажи је описан и живот деведесет-четворогодишњег учитеља Томе из села Драјчићи.

Читава репортажа је објављена на Радио Гораждевцу 10. децембра 2023. године, можете је погледати на линку:

https://www.gorazdevac.com/2023/12/10/tezak-zivot-preostalih-srba-u-selima-sredacke-zupe-na-obroncima-sar-planine/

Представници Српске листе одржали су синоћ у Kосовској Митровици конференцију за новинаре у дану када су припадници Kосовске полиције региона Север, уз асистенцију специјалне полиције, ушли у преостале објекте Републике Србије на Северу, превасходно, општинске службе и администрацију.

Међутим, за ову конференцију већина медија није добила позив, али и након незваничног сазнања за догађај новинарима није омогућено да присуствују.

Председница Удружења новинара Србије (УНС) на Kосову Ивана Вановац каже да су начули да ће бити обраћање представника Српске листе и да су дошли на место догађаја, али да им је улазак био забрањен.

„Kада смо покушали да уђемо у просторије Српске листе речено нам је да та прес конференција није за нас, да је, како смо схватили, за поједине медије и да ми не можемо да присуствујемо. Биле су ту две госпође, оне су нас физички спречиле да уђемо. Неке колеге су успеле вероватно на фактор изненађења, ми нисмо, јер смо одлучили да не улазимо у било какав сукоб са госпођама које су доле остављене саме, које вероватно ништа и не одлучују”, навела је Вановац и додала:

„Одлучили смо да се достојанствено повучемо, знали смо да ћемо имати материјал од колега које су тамо. Међутим, ово није коректно. Медији ће, уколико се оглуше о своју професију сносити последице, а на политичким субјектима је да буду спремни да се суоче са сваким новинарским питањем“, истакла је она.

Дописница Јуроњуза (Еуронеwс) Анђелка Ћуп каже да је за конференцију сазнала од колега, али да јој је при доласку речено да не може да присуствује.

“Сазнала сам од колега док смо снимали упад Kосовске полиције у зграду Привременог органа у Митровици, око 19 часова. Отишла сам са сниматељем где је најпре госпођа која ради на улазу њему рекла да не може да уђе јер је конференција за Kосово онлајн и Мост. Замолила сам је да нас пусти, на шта ми је одговорила да не може и да изађем напоље”, наводи Ћуп и истиче да новинарски посао ради дуго година, али да јој се оваква ситуација до сада није догодила.

Напомиње да је позвала дописницу Прве телевизије Ану Марковић која је ушла на конференцију, а која је такође била, како каже она, спречавана на улазу од стране службенице, да пренесе политичарима да је испред неколико новинара који чекају да уђу.

“Она је то пренела, на шта јој је Срђан Вуловић из Српске листе грубо одговорио ‘да се не дере’. Реаговала је колегиница Татјана Лазаревић, рекавши му ‘како се то односи према колегиници новинарки која ради свој посао’. Ипак су на крају Иван Запорожац и Златан Елек рекли да нас све пусте унутра. Kада смо кренули да уђемо, службеница је кренула да ме зауставља, чак ме је ухватила за рамена, отргла сам се и ушла заједно са сниматељем. Остале колеге нису пошле за мном, службеница их је ипак вратила, рекавши им да не могу да уђу”, објашњава она.

Ћуп каже да је након завршетка конференције поставила питање председнику Српске листе Златану Елеку “због чега вршите селекцију медија?”.

“Одговорио ми је да то није тачно. Неко од присутних је рекао ‘чим смо чули да сте ви доле, рекли смо да вас пусте’”, напомиње за УНС Анђелка Ћуп.

Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком на Kосову протестовало је због селективног позивања новинара на конференцију за медије у Kосовској Митровици, истакавши да је овакав однос Српске листе према медијима недопустив.

Међутим, већинa медија из Kосовске Митровице, као и са централног Kосова и дописници медија који са овог подручја извештавају за медијске куће ван Kосова и Метохије, нису били позвани.

Сазнавши за догађај, новинари локалних редакција упутили су се на конференцију за медије, али када су стигли на место догађаја, речено им је да конференцији могу присуствовати само одређени медији.

УНС и ДНKиМ истичу да је овакав однос Српске листе према медијима недопустив и још једном подсећају да је као политички субјект са ауторитетом и одговорношћу у обавези да се равноправно односи према свим медијима без обзира на њихову уређивачку оријентацију.