ДНКиМ
16. 05. 2018.
УНС: Седми пут постављено обележје отетим новинарима
Удружење новинара Србије (УНС) по седми пут јуче је поставило плочу несталим новинарима Ђуру Славују и Ранку Перенићу на месту где су последњи пут виђени 21. августа 1998. године, у близини пута Велика Хоча - Зочиште. Постављању плоче на којој на српском и албанском језику пише „Овде су 21. августа 1998.године отете наше колеге новинари - тражимо их“ , поред педесетак новинара присуствовали су и шеф ОЕБС-а на Косову Јан Брату, директор Фонда Б92 Веран Матић, брат Ђура Славуја, Перо Славуј и супруга Ранка Перенића, Снежана Перенић.
Председник Удружења новинара Србије на Косову Будимир Ничић рекао је да је „ова плоча коју УНС седми пут поставља доказ колико су институције незаинтресоване да разреше ове случајеве чак и то да открију ко руши ову плочу, ко је односи и ко исмејава правду свих ових година“.
„Учинак ЕУЛЕКС мисије чији полицајци, тужиоци и судије, како се најављује, завршавају своју мисију за месец дана овде на Косову је нула, када су у питању случајеви убијених и несталих новинара. Не знам да ли им је мирна савест и да ли ће им бити мирна савест након одласка одавде. Уосталом можда је то и био њихов посао да им учинак буде нула. То ми не знамо, али знамо шта је наш посао и ми ћемо наставити да га радимо, а то је да причамо, да питамо и захтевамо одговоре где су наше колеге и ко је одговоран и за убиства осталих наших колега“, рекао је Ничић.
Генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић позвао је Европску федерацију новинара да изгласа Резолуцију коју су поднела новинарска удружења из Београда и Приштине.
„Данас Удружење новинара Србије, Независно удружење новинара Србије Асоцијација новинара Косова и Синдикат новинара Србије, дакле те четири асоцијације које су чланови Европске федерације новинара из Београда и Приштине, шаљу Европској федерацији новинара захтев да усвоје Резолуцију против некажњивости злочина над новинарима. У тој резолуцији тражимо да се Специјални суд и специјално тужилаштво за ратне злочине на Косову својим мандатом бави и случајевима отмица, киднаповања и убистава новинара. Такође тражимо да мисија Еулекса испоштује препоруку комисије за медије и људска права уједињених нација да се обнове истраге свих убистава и киднаповања новинара, а да се њихове породице обештете. Такође у том захтеву тражимо и да се у Приштини оснује Комисија за истрагу убистава и киднаповања новинара“, нагласио је Брајовић.
Директор Фонда Б92 Веран Матић који је и председник Комисије Владе Србије за истраживање убистава новинара рекао је да је у разоткривању судбине несталих и убијених новинара најважнија политичка воља и међусобна сарадња.
„Овде на Косову ће бити веома важна међусобна сарадња наших удружења, што је већ започето. Веома је важан ангажман УНС-а са отвореним причама, нарочито у последњих годину и више дана, које су створиле атмосферу да можемо да причамо о стварању неког међународног тела које би водило рачуна и вршило притисак на тужилаштва - косовско, Специјално тужилаштво за ратне злочине, али и српско, јер су неки злочини почињени у време када је власт овде вршила Савезна Република Југославија. Ми новинари својим радом можемо свакодневно да учинимо пуно како би се спровео један такав притисак. Ова табла ће се склонити одавде када се буде разоткрила судбина Ранка Перенића и Ђура Славуја. До тада ће бити постављана колико год пута буде требало“, рекао је Матић.
Шеф ОЕБС-а на Косову Јан Брату је навео да је важно да се нестанци новинара не забораве, да се инсистира да надлежни дају одговоре и изразио наду да се плоча несталим колегама последњи пут поставља.
"Морамо да се враћамо овде, чак и ако плоча остане на свом месту. Важно је да истрајемо и будемо овде све док не сазнамо чињенице. Тако да ово није срећан, али је важан дан. Господин Славуј и господин Перенић нису били борци. Они су радили у тешким условима и имали су задатак да извештавају о ситуацији која се тада дешавала. Ми смо посвећени томе да сазнамо шта се десило са њима”.
Перо Славуј у краткој изјави данас са места нестанка његовог брата Ђуре Славуја пре скоро 20 година казао је да није постојала ни воља ни жеља надлежних односно оних који су имали власт да се сазна истина.
Славуј и Перенић кренули су 21. августа 1998. године ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Према подацима породица последњи пут су виђени у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом Ослободилачке војске Косова. Аутомобил у ком су били, плава "застава 128", никада није пронађен. Породице Перенић и Славуј немају никакве званичне информације о њиховој судбини.
На радном задатку, од 1. јануара до септембра 1998. године, на Косову је нападнуто 12 новинара и преводилаца, двоје је киднаповано, а професор, преводилац и новинар Шабан Хоти је убијен. За убиство професора Хотија, који је на терен отишао са екипом Руске државне телевизије, пред Трибуналом у Хагу, осуђен је Хајредин Баљај. Осим у том случају, до данас није кажњен нити један убица, киднапер или нападач на новинаре.
|
Амбасадор Мисије ОЕБС на Косову Јан Брату: УНС ради добар посао Поздрав породицама Славуј и Перенић, Овде смо поново, по седми пут, да поставимо меморијалну плочу и сигуран сам да имамо помешана осећања у вези са овом приликом. Ово није срећан повод, али је прилика која показује одлучност, одлучност да се не заборави и одлучност покушаја да се пронађу одговори. Моји пријатељи су раније споменули нестале и убијене новинаре, Србе и Албанце, на Косову. Мислимо да је реч о 15 случајева. Кажем „мислимо“ јер смо у последњих неколико година открили додатне случајеве. Од 15 случајева убистава и киднаповања новинара, око половине су Срби, половина Албанци. Перенић и Славуј су нестали 21. августа 1998, то је било у раној фази конфликта. Последњи случај који смо регистровали је из 2005. године. Говори се о Комисији за истину и помирење на Косову, то мора бити веома озбиљан напор и уколико буде озбиљан ОЕБС ће га подржати. Веран Матић је веома озбиљно радио у Србији и почиње да ради овде на Косову. Не могу да ништа обећам, али ће ОЕБС наставити да подржава напоре да се дође до чињеница и да тражи да се истраге наставе. Ово је седми пут да је плоча подигнута и надам се да је последњи. Али би требало да се вратимо и одамо почаст док не сазнамо чињенице. Ово није срећан дан, али је веома важан дан. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.