ДНКиМ
26. 09. 2017.
Српски и албански новинари у Северној Митровици: О застрашивању, претњама и заједничком акционом плану
Велик је број случајева претњи, застрашивања, несталих новинара на Косову. Проблеми су исти за све новинаре.
Случајеви су и даље у фиокама. Пролазе године док не дође ред на суђење. Потребна је заједничка акција српских и албанских новинара на Косову како би се тражила измена Кривичног закона, а како би се напад на новинара третирао као напад на особу која ради посао од јавног значаја. Потребан је активнији заједнички рад на више поља сарадње да би се побољшали безбедност новинара и услови за рад, а пре свега како би се открила и судбина несталих колега, односно процесуирали случајеви убијених новинара на Косову.
У Косовској Митровици одржава се трећи по реду заједнички састанак албанских и српских новинара на којем се осим, ових првих порука о актуелним проблемима са којима се новинари на КиМ-у суочавају, разговара и о заједничком Акционом плану два удружења - Асоцијације новинара Косова и Друштва новинара Косова и Метохије. Састанак организује ОЕБС.
"Мислим да сваки новинар који ради у некој медијској кући на Косову има неки проблем," рекао је Шкељћим Хусенај (Схкëлqим Хyсенај), председавајући Удружења новинара Косова.
"Једини начин како можемо да побољшамо ситуацију јесте да направимо један стваран план активности наших удружења и да их јавно ојачамо и путем јавног притиска и помоћи и да пробамо да променимо стање на терену," нагласио је, објашњавајући да се у решавању проблема "не узима у обзир чињеница да постоји Закон о раду", као и да се он "мора поштовати".
Председник Удружења новинара Србије на Косову које је регистровано 2002. године, Будимир Ничић, потврдио је да се највећи број проблема са којим се новинари суочавају на Косову тиче недовољног функционалног система владавине права због чега највећи број напада на новинаре остају нерасветљени.
"Наш је посао да се боримо за слободу медија и штитимо новинаре и наше чланове, али пре свега нашу професију, да радимо на развоју, како професије, тако и обезебеђивању бољих услова," рекао је Ничић испред новинарских удружења.
Подсетио је на 14 случајева киднапованих и убијених новинара од 1998. до 2005., међу њима 7 албанских и 7 српских, од којих се неки воде као нестали, као и на шесто постављање табле убијеним колегама у Ораховцу управо као "симболу случајева несталих и убијених новинара".
"Присутне су разне врсте притисака. Многи новинари не смеју врло често јавно да говоре. Многи новинари раде и без уговора и своја радна права не могу да остваре нигде пред судом. У последње време наши новинари често имају проблем са селективним позивањем од стране политичара и институција," истакао је Ничић, навевши случај СО Северне Митровице као један од најновијих примера селективног обавештавања јавности, односно новинара за јавну расправу:
"Општина Северна Митровица новинара информише обавештењем на огласној табли. То је апсолутно недопустиво."
Ничић је као специфичан проблем са којим се српски новинари на Косову и Метохији суочавају истакао ускраћивање превода на српски језик у косовским институцијама, наводећи примере овакве "лоше праксе" током протеклих година и то у централним институцијама у Приштини, као што је била канцеларија некадашње председнице Косова.
Ипак, ситуација се поправља из године у годину, додао је Ничић, а то је резултат нашег упорног инсистирања да се новинарима омогуће права и услови за рад.
Новинари траже измену закона: Напад на новинара напад на службено лице на дужности
Два удружења затражила су да се покрене иницијатива за измену кривичног закона где би се напад на новинара третирао као напад на особу која ради посао од јавног значаја.
"За удружења на Косову није довољно само реаговати. Пратили смо ствари како теку у полицији и тужилаштву. Статус новинара требало би да буде уређен, па када буду нападнути, њихов случај има приоритет. Овако се случај третира као случај обичног грађанина," рекао је Хусенај.
"Као што полицајци раде, судије раде, тако и новинари раде посао од јавног значаја, када дође до напада на новинаре ти случајеви би имали приоритет у решавању, а не да случај застрашивања чека две-три године на столу и да застари," рекао је Ничић.
"Треба разговарати који су то услови како би се изменио закон за статус новинара. Најважније ставке односе се на споро реаговање правосудног система које се тиче новинара. Верујем да заједно можемо да успети те ствари да унапредимо, да побољшамо сарадњу и да имамо резултате," рекао је члан Удружења новинара на Косову, Петрит Чолаку (Petrit Çollaku).
Два удружења тражила транспарентну доделу средстава Канцеларије за заједнице - данас обустављен конкурс за доделу 200.000 евра
Представници оба удружења су истакли да је једна од последњих заједничких активности био захтев Канцеларији косовског премијера за заједнице за транспарентнију доделу средстава. Ова Канцеларија је данас обуставила спорни конкурс за доделу средстава у износу од 200.000 евра.
Први човек Удружења новинара Косова Шкељћим Хусенај изнео је податак да је са једне стране из косовског буџета улаже милион и по евра у медије, док са друге стране:
"Какво новинарство имамо овим медијским средствима? Мислим да није адекватно, јер свака општинска власт, или председник општине, на пример, одлучује да додели 60 000 евра једном медију да се прати седница скупштине са само једном камером, или да направите одговарајући образовни садржај који на крају не направите онако како треба?"
Појединачно сарађујемо, недопустиво оволико година да чекамо да удружења сарађују.
"Заједно смо реаговали на неке догађаје, пре свега када су у питању напади на колеге," рекао је Ничић, говорећи о заједничком притиску према институцијама када су у питању застрашивања и напади на новинаре, али и додао:
"Потпуно смо удаљени једни од других, што није добро. Требало би за почетак да организујемо упознавање наших новинара."
"Недопустиво је да чекамо толико година после рата да бисмо почели да сарађујемо. Појединачно сарађујемо. Оно што мени смета јесте то што ми новинари у питањима у којима треба да будемо заједно, нисмо заједно у томе. Нисам видела ниједног свог колегу Албанца када смо у Ораховцу постављали таблу. Надам се да ће млада генерација то да промени," рекла је новинарка из Грачанице Анђелка Ћуп.
Два удружења тренутно раде на изради заједничког акционог плана, као и на потписивању званичног меморандума о сарадњи. До сада нису конкурисала заједно на подношењу заједничких медијских пројеката.
Коментари (1)
Остави коментар04.10.
2017.
ОХРАБРУЈУЋЕ
Охрабрују овакви заједнички састанци српских и албанских новинара на КиМ.Што чешће буду разговарали о заједничким проблемима биће боље за новинарску професију!
Одговори