ДНКиМ
21. 08. 2017.
УНС и ДНКиМ: Обновити истраге за отмице и убиства 14 новинара на КиМ
Представници Удружења новинара Србије (УНС) и његовог огранка Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) обишли су данас спомен обележје на путу Велика Хоча – Зочиште у општини Ораховац, где су на данашњи дан пре 19 година нестали новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Са места где су Славуј и Перенић последњи пут виђени, представници УНС-а и ДНКиМ-а поручили су да ће наставити да трагају за истином о нестанку колега.
Председник ДНКиМ-а Будимир Ничић рекао је да о овом догађају говоре само српски новинари и медији, а да су они који треба да дају одговоре на питања где су Ђуро Славуј и Ранко Перенић и ко је одоворан за њихову отмицу, затворили истраге. Он се запитао какав је то напредак у срцу Европе у 21. веку ако имамо случајеве убистава, киднаповања, злочине који годинама на овако малом простору остају нерасветљени.
„Кажу да је међународна мисија овде састављена од врхунских професионалаца, војника, полицајаца, правника… Како је могуће да 19 година не знамо где су нестали новинари који су овде радили свој посао. Како да разумемо оцене страних лидера, чиновника, политичара који долазе и говоре да су импресионирани напретком Косова. Чиме су и како импресионирани ако имамо стотине злочина, међу њима и 14 новинара који су убијени и нестали, а да ништа од тога није решено“, запитао је Ничић.
„Господо у Приштини и у Београду, Бриселу, у Вашингтону, Берлину и Паризу… када помињете некакву реалност на Косову, узмите у обзир и ову бруталну реалност. Убице, киднапери, терористи, зликовци, криминалци, злочинци који су отели или убили наше колеге су и даље на слободи. Нису одговарали за своја злодела“, рекао је Ничић.
Новинарка Франкфуртских вести и члан Управе УНС-а Јелена Петковић апеловала је на све оне који се баве владавином права да истраже случајеве нестанка новинара, као и на све организације које се диче да у својој агенди имају борбу за основна људска права и борбу за слободну реч, да коначно те своје агенде и остваре.
Члан Управе УНС-а, новинар Живојин Ракочевић, каже да има сасвим довољно доказа да се обнове поступци и довољно доказа да Специјални суд о ком се толико говори узме у обзир да су професионалци отети зато што су радили свој посао.
„Ми смо ево већ двадесет година у доказивању да су они жртве, а сада треба да уђемо у фазу када ћемо ући у судницу и моћи да погледамо осумњичене за отмице, за убиства, за злочине који су направљени. Нажалост, то је дуга и мукотрпна борба, али мукотрпна борба за мрвицу слободе за коју су ови људи, који су отети, и радили и којој су посветили свој живот. Ми немамо право да их оставимо. Ми немамо право да их заборавимо. Ми немамо право да одустанемо од сећања и борбе за правду и истину“, поручио је Ракочевић.
Обележје несталим новинарима Радио Приштине на месту где су последњи пут виђени, а на којем на српском и албанском језику пише – “Овде су 21. августа 1998. отете наше колеге новинари. Тражимо их“ чланови УНС И ДНКиМ поставили су по шести пут фебруара ове године, након што је пре тога пет пута уклањано и рушено од стране непознатих лица.
Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом Ослободилачке војске Косова. Аутомобил у којем су били, плава Застава 128, никада није пронађен.
До данас породице Перенић и Славуј немају званичне информације о њиховој судбини.
УНС и ДНКиМ подсећају да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара на КиМ.
Љубомир Кнежевић, новинар приштинског "Јединства" и дописник "Политике" отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица. Александар Симовић, новинар и преводилац, нестао је 21. августа 1999. године у Приштини. Део посмртних остатака Симовића пронађен је у селу Обриње код Глоговца. Момир Стокућа, фоторепортер, убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине, а медијског радника Мила Буљевића 25. јуна 1999. године, недалеко од избегличког центра у Приштини, отела је ОВК. Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, нестао је 9. септембра 2000. године у Приштини.
На Косову су у периоду од 1999. до 2005. године убијени новинари листова „Бујку“ Африм Малићи (1998), „Информатор“ Информативног центра Косова Енвер Маљоку (1999), "Рилиндја" Шефки Попова (2000) и „Бота сот“ Џемаиљ Мустафа (2000), Беким Кастрати (2001) и Бардиљ Ајети (2005).
УНС је почетком овог месеца објавио и да је Крист Гегај, уредник у РТВ Приштина, убијен у Истоку септембра 1999. године, три месеца по доласку међународних снага, а до овог УНС-овог сазнања његовог имена није било ни у једној евиденцији страдалих новинара.
Нико није одговарао ни за једно убиство односно нестанак ових новинара и медијских радника.
Фото: Дарко Дозет
.jpg?thumbId=78217&fileSize=3353&lastModified=1503320172000&contentType=image/jpeg){kind=small}
.jpg?thumbId=78220&fileSize=3809&lastModified=1503320233000&contentType=image/jpeg)
.jpg?thumbId=78223&fileSize=3691&lastModified=1503320275000&contentType=image/jpeg)
.jpg?thumbId=78226&fileSize=4192&lastModified=1503320314000&contentType=image/jpeg)
.jpg?thumbId=78229&fileSize=3590&lastModified=1503320358000&contentType=image/jpeg)
.jpg?thumbId=78232&fileSize=4181&lastModified=1503320417000&contentType=image/jpeg)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.