ДНКиМ
02. 06. 2017.
Лажне вести у онлајн медијима на Косову - мањак закона или етике?
На Косову је све више интернет портала који су нерегистровани и који шире лажне вести. Ширење таквих информација је иначе глобални проблем, тако да решење треба тражити на светском нивоу речено је на конференцији о положају онлајн медија на Косову коју је организовао ОЕБС.
Слобода изражавања има своје границе сматра главни уредник дневног листа Коха диторе Агрон Бајрами. Он је казао да у времену друштвених мрежа када свако може да пише и објављује, улога новинара је да просвећује.
“Ја мислим да морамо да радимо оно што је увек било примарно, а то је да просвећујемо народ. Мислим да ми новинари као прво, а онда и читаоци морају бити способни да разазнају разлику између праве и лажне вести, мишљења, извештаја, чињеница и анализе. Када бисмо имали просвећенији народ и новинаре мислим да бисмо имали мањи проблем са овим што се дешава”, рекао је Бајрами.
Из Савета за штампу Косова поручују да велики проблем на Косову представљају нерегистровани онлајн медији. Иако нису надлежни за такве медије ово регулаторно тело ради на едукацији уредника и новинара кад је етика новинарства у питању, јер се на интернет порталима, како каже председавајући Борда Савета за Стампу Косова Имер Мушкољај у великој мери шире лажне вести.
"То није тренд само код нас на овим просторима него је тренд и у целом свету, тако да мислим да је стварно врло важно да људи знају које су те лажне вести и да се не информишу из извора који даје такве вести. Ми нажалост на Косову имамо пуно онлајн медија који нису регистровани, који и поред тога добијају рекламе из институција и то је посебан проблем и то треба што пре да се реши, а наравно да остаје на људима, на читаоцима да бирају који су ти медији који објављују коректне вести“, рекао је Мушкољај.
Исак Воргучић, директор РТВ КИМ је казао да су људи навикли да верују у оно што се објављује у медијима и скоро се како је казао не оставља могућност да би тим путем неко могао да нас лаже.
"Сензација је заправо једна од кључних речи овога и других проблема овог друштва, то је водиља већине онлајн медија, јер број кликова на неку вест доноси приход спонзора, било комерцијалног или политичког. Зато је важнија бруталност новинарског стила, него етички кодекси, зато је посећеност портала често већа од посећености традиционалних медија на интернету. Обично се каже да су на Косову одлични закони, али да је њихово спровођење слабо. У овом случају ми немамо закон који би регулисао онлајн медије“, казао је Воргучић.
И поред проблема са којима се сусрећу онлине медији на Косову, Џевахире Измаку, председница Комисије за медије у Скупштини Косова сматра да за уређивање овог питања није неопходан законски оквир.
“Сматрам да у демократском друштву као што је Косово питање онлајн медија треба сврстати у оквире етичког кодекса пре него у законске уредбе. Мислим да новинарима на Косову то не недостаје. Знам да је тржиште сурово и као грађанин разумем да онлајн медији, како би опстали, понекад занемарују етику“, рекла је Измаку.
Конференцији о положају онлајн медија на Косову присуствовали су новинари, представници онлајн медија, удружења новинара и саморегулаторних медијских тела.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.