ДНКиМ

20. 03. 2024.

Извор: radiokontaktplus.org

Контроверзе у извештавању: Мартовско насиље и РТК – ненаучена лекција (?)

Критике тада, критике и сада на рачун РТК.

Упркос критикама на рачун Јавног сервиса Косова (РТК) у међународним извештајима о томе да је запаљиво и позивајући се на непроверене тврдње извештавао пред Мартовско насиље, због чега се и сматра једним од узрока овог насиља, РТК је и на дан Мартовског насиља, али сада двадесет година касније – објавио контроверзан, манипулативан, непрофесионалан, пристрасан и непотпун текст. Јавност нетачно извештава о узроцима и последицама насиља, истовремено, пацификујући изгреднике.

Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије најоштрије су протестовали због оваквог извештавања. Оценили су да текст кривотвори чињенице и нетачно обавештава јавност о чињеницама о догађају у јавности познатом као Мартовски погром.

У међувремену, РТК је изменио текст од 17. марта, уз појашњење да је „побољшан“ због „ненамерног техничког новинарског пропуста“, наводећи и да се извињавају. Ипак, и нови текст дезинформише јавност, манипулише чињеницама и поново не објашњава нити стварне узроке нити последице насиља.

У наставку анализирамо текст од 17. марта (који јавности више није доступан), уз објашњења шта је нетачно и шта насупрот тексту РТК тврде званични извештаји.

РТК: „Данас се навршава 20 година од протеста познатих као мартовски нереди у којима је живот изгубило 19 људи, а стотине их је повређено“.

РТК не прецизира ништа у вези са жртвама и повређенима, као и то да је насиље у највећој мери било усмерено на косовске Србе, потом и Ашкалије и Роме од стране албанских демонстраната.

Према подацима Фонда за хуманитарно право, у етничком насиљу 17. и 18. марта страдало је 15 Албанаца и 12 Срба. Озбиљно је повређено око 170 Срба, од тога 150 батинањем у њиховим кућама, док је њих 20 повређено у нападима на путевима.

„Деветнаест људи – осам косовских Срба и једанаест косовских Албанаца – је убијено, а преко хиљаду рањено – укључујуц́и више од 120 војника КФОР-а и полицајаца УНМИК-а, и педесет осам службеника Косовске полицијске службе“ – подаци су из извештаја Human rights watch.

„У сукобима и нередима је погинуло 19 особа, а повређена су 954 цивила. Поред тога, повређено је 65 међународних полицајаца, 58 службеника Косовске полицијске службе и 61 припадник КФОР-а“ – подаци су Жан Марија Геноа, под-генерални секретар за мировне операције, од априла 2004. године.

РТК: „Вест о утапању троје деце Е.Д. (13 година), А.В. (12) и Ф.В. (9 година), док су бежали од групе српских младиц́а, била је нашироко објављена. Једно од преживеле деце испричало је камерама да су их јурили Срби и да су бежали, када су се неки њихови вршњаци удавили у реци“.

Дечак није испричао пред камерама да су их Срби јурили са псом – потврђено је у извештају OSCE-а из 2004. који се бавио управо улогом медија у Мартовском насиљу.

У извештају је наведена и изворна изјава дечака. На питање новинара РТК да исприча шта се догодило, Ф.В. је рекао:

„Да, ми, неки моји рођаци и неки моји пријатељи, и ја смо шетали и отишли ​​смо близу реке када су нас из куц́е псовали неки Срби са псом. Погледали смо их, могу да их идентификујем ако их видим, и знам њихову куц́у, и покушали смо да побегнемо, али нисмо могли пошто смо били близу реке. Мој брат, Ф.В. (9), био је са мном, не уме да плива. Ставио сам га на леђа, пливао сам 15 метара, нисам мога да пливам више од тога. Пао ми је са леђа, не знам ништа више о њему, а друга двојица су пливала испред мене, ни о њима не знам ништа. Али тамо су била још двојица који нису ишли у реку Ибар, били су даље од нас, даље од моста. Било је 16:00, 15:55 и Србин је био сакривен у кукурузу, а ми смо покушали да им кажемо да беже, звали смо их али нас нису чули и скочили смо у Ибар, али они су преживели, не знам како су остали преживели осим мог брата који ми је био на леђима, пао ми је са леђа, јер су таласи били велики, Ибар је био велики, пао ми је с леђа, изашао сам из Ибра некако уморан“.

„Тумачење да су дечаке јурили Срби у реци долази из других извора, као што је Халит Берани, албански активиста за људска права из (јужне, прим. аут.) Митровице. Овакве суптилности нису биле важне приватним и јавним државним медијима, који су почели да емитују и штампају недвосмислене извештаје да су дечаке албанске националности Срби отерали у реку“ – прецизира Хуман ригхтс wатцх.

„Косовско албански ТВ медији одлучили су да инцидент утапања троје деце окарактеришу као случајеве смрти које су директно и ван сваке сумње изазвали непријатељски расположени локални Срби. Нису понуђени никакви докази који подржавају ово, а интервјуисано дете то никада није тврдило, као што су медији јасно и енергично представили. Извештавање о нередима створило је нову димензију пристрасног извештавања када су референцама на насиље претходила ‘оправдања’. Снажни визуелни прикази који су коришц́ени нису били да згрозе, вец́ да потпале (ситуацију. прим. аут.)“ – наводи се у истом извештају OSCE-а.

РТК: „Грађани из целог Косова су сутрадан 17. марта 2004. започели протесте, који су брзо измакли контроли и у њима је дошло до насиља. Протест је упуцћен УНМИК-у, у време када је Косово било под тоталном међународном управом. Догађај је прац́ен паљењем кућа и верских објеката на Косову“.

РТК не прецизира о којим се верским објектима ради, нити у чијем су власништву биле куће.

„Око 800 српских, 90 ашкалијских и две албанске куће су или потпуно уништене или озбиљно оштећене. Поред цивилних објеката, потпуно је демолирано и спаљено 36 православних, верских објеката“ – подаци су Фонда за хуманитарно право.

„Велика маса етничких Албанаца таргетирала је српску и друге неалбанске заједнице, спаливши најмање 550 домова и двадесет седам српских православних цркава и манастира“ – подаци су из извештаја Human rights watch.

„Отприлике 730 кућа које припадају мањинама, углавном косовским Србима, оштећено је или уништено. У нападима на културно и верско наслеђе Косова оштећено је или уништено 36 православних цркава, манастира и других верских и културних објеката. Нападнуте богомоље датирају још из четрнаестог века. Две су на листи УНЕСЦО-а као главна места од универзалног значаја, а трећа је на листи од регионалног значаја. Поред тога, имовина УНМИК-а и КФОР-а је оштећена или уништена“ – подаци су из тадашњег извештаја УНМИК-а.

Према подацима Владе Србије из 2004. године, оштећено је 35 цркава и манастира, а тадашња прелиминарна процена штете била је 30 милиона долара. Према истом подацима, уништена је 561 српска кућа, а још 218 тешко оштећено. Према подацима Епархије рашко-призренске, број порушених и оштећених кућа премашује 1.000 – навели су такође тада из Владе Србије, прецизирајући да листа није потпуна и да ће бити ажурирана како међународна заједница настави да прикупља и потврђује нове информације.

РТК: „Срби су узвратили тако што су то урадили и тамошњим албанским кућама“.

Према подацима Фонда за хуманитарно право ради се о две албанске куће у Чаглавици где је истовремено запаљено 12 српских кућа. У извештају ФХП-а није прецизирано да су Срби ти који су запалили куће, али се истовремено појашњава да је Чаглавица била и поприште сукоба КФОР-а и УНМИК-а са албанским изгредницима, да су се запаљене куће налазиле на почетку села, те да су запаљене након што су демонстранти иницијално пробили кордон.

„Без непромишљеног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта, догађаји су могли да се обрате другачије. Можда не би достигли посведочени интензитет и ниво бруталности или се уопште не би догодили. Конкретно, јасан спин који су медији дали у извештајима о фаталном утапању групе деце 16. марта изгледа да није поткрепљен ниједним новинарски валидним извештајима. Не може се рећи ни да су били подстакнути жељом да се помогне у избегавању насиља. У ствари, чини се да је медијска покривеност довела до масовних демонстрација насилне природе у којима је учествовало 50-60.000 људи 17. марта, у поређењу са 18.000 који су демонстрирали пре него што су медији извештавали о овом инциденту. Такође треба напоменути да су медији, посебно радиодифузни сектор, испољили неприхватљиве нивое емоција, пристрасности, непажњу и лажно примењени ‘патриотски’ жар. Посебно, извештавање три главна косовска ТВ канала увече 16. марта заслужује најоштрију могућу критику. Наступ РТК (Радио-телевизије Косова) током нереда, као и претходне вечери, треба посматрати са посебном забринутошћу, јер је ово једини јавни емитер“ – из OSCE-овог извештаја о улози медија у Мартовском насиљу.

Закључак

Поменути, јучерашњи текст РТК се може окарактерисати као контроверзан, манипулативан, непрофесионалан, пристрасан и непотпун, што указује на озбиљне недостатке у његовој припреми и објављивању.

Контроверзан – извештај изазива контроверзе због своје очигледно тенденциозне природе, што је довело до оштрог критичког одговора удружења новинара.

Манипулативан – извештај је манипулативним, јер селективно приказује информације које подржавају одређену перспективу, без пружања објективне слике догађаја.

Непрофесионалан – недостатак прецизности, присуство нетачних тврдњи и недостатак објективности указују на недостатак професионалности у припреми и презентацији извештаја.

Пристрасан – извештај је пристрасан јер фаворизује једну страну, преносећи информације које подржавају интересе већинске заједнице на Косову, без узимања у обзир перспективе и искуства других заједница. Извештају РТК недостаје неутралност, што би требало да је кључни принцип новинарства, посебно када се обрађују деликатне теме као што су насиље и сукоби.

Непотпун – недостатак прецизности у приказивању жртава, повређених, и уништених објеката, као и изостанак важних детаља, чини извештај непотпуним и неадекватним за пружање целовите слике догађаја.

Утицај на јавно мњење – овакви непрофесионални и пристрасни извештаји имају потенцијал да утичу на јавно мњење, како локално тако и глобално, обликујући перцепцију догађаја и актера у сукобима.

Последице манипулације информацијама су и продубљивање подела међу заједницама, подстицање непријатељства и отежавање процеса помирења. Са друге стране, медији носе улогу и промоцији истине и објективности.

Друштвени контекст – овакав пристрасан и нетачан текст, РТК је објавио у време повећаних тензија на релацији Београд-Приштина, али и косовска влада-косовски Срби. Повећане тензије могу да подстакну поједине медије да презентују информације на начин који подржава интересе или ставове владајућих структура, или може да утиче на став публике према одређеним групама или догађајима. Посебно у ситуацијама повишених тензија, важна ја објективности, професионализам и одговорност у новинарству.