ДНКиМ
18. 03. 2024.
Нацрт закона о Независној комисији за медије: Цензура скривена у европском омоту
Ко контролише медије, контролише ум јавности, одавно је објаснио Ноам Чомски, најцитиранији мислилац у свету.
По том моделу написан и нацрт Закона о Независној комисији за медије, који је усвојила косовска влада 27. децембра прошле године. Документ је наводно писан у европском духу, на европском путу, али суштински је покушај контроле и цензуре.
У писању овог акта - опет - нису учествовали они који ће се највише наћи на ветрометини - представници српских медија на Косову.Док је ревизорско око западних амбасада било на божићним празницима, нацрт закона је састављен тако да Асоцијација новинара Косова (АГК), Савет за штампу Косова и Европски центар за новинарске и медијске слободе (ЕЦПМФ) сматрају "да је законодавна иницијатива кабинета премијера да контролише онлајн медије путем система лиценцирања најновији напад на право на слободу медија и плурализам на Косову".
За решења предложена овим законским предлогом, три организације објашњавају да се "лако могу употребити против било ког онлајн медија - посебно критичких медија - под претњом великих казни до 40.000 евра, што представља озбиљну егзистенцијалну претњу било ком онлајн медију" и закључују: "Нацрт закона требало би посматрати као наставак непријатељског приступа владајуће партије Покрета Самоопредељње према медијима и новинарима и континуираног покушаја да их дисциплинује".
Казне до 40.000 евра Медијски стручњаци издвојили су седам најкритичних тачака предложеног закона: да онлајн медији подлежу лиценцирању и контроли Независне комисије за медије (НКМ), да се онлајн медији приморавају да се региструју у Регистар онлајн медија којим ће управљати НКМ, да ће морати да траже дозволу у случају промене власништва већег од десет одсто, да ће бити подвргнути режиму санкција укључујући потенцијалне казне до 40.000 евра.
Према нацрту закона, сви онлајн медији који желе да објављују било какав видео садржај мораће да затраже дозволу од Независне комисије за медије.
То се односи и на оне који имају доминантно писани садржај, али објављују подкасте, данас уобичајени садржај медијских сајтова.
А такође и оне који само као илустрацију за текст на сајтовима деле видео садржаје са друштвених мрежа или на страницама друштвених мрежа објављују видео садржај.
"Циљ је регистрација медија. Лиценца или регистрација, за нас је то иста ствар, јер сматрамо да медији треба да буду предмет саморегулације, а никако регулације", истакао је Имер Мушкољај, извршни директор Савета за штампу Косова.
Принуда
Нацртом закона су посебно погођени они медији који функционишу као невладине организације, јер каже - ако објављујете видео садржај морате да се региструјете код Незавнисне комисије за медије, а да бисте испунили критеријуме за регистрацију - морате да отворите фирму.
"Према нацрту закона, сваки медиј који производи видео садржај мора бити регистрован код Независне комисије за медије, а у случају регистрације мора да достави сертификате Агенције за регистрацију пословања и Пореске администрације Косова", објаснио је Мушкољај.
Та тачка посебно погађа медије на Косову и усвајање оваквог закон могао би да буде нокаут за медије на српском језику.Огромна већина живи од пројеката за које аплицирају регистровани као невладине организације, управо јер немају избора. За њих нема ни континуиране институцијалне подршке, ни близу услова за комерцијално пословање.
"За српску заједницу је мучан моменат принуда да се из статуса невладиних организација, пребаце у статус фирми. Колико је реално српских медија способно да поднесе оволики финансијски издатак? Ако колеге из албанске заједнице процењују да ће овај закон за њих бити лош, за нас ће бити десет пута гори. У овој ситуацији, дајемо им пуну подршку и подсећамо доносиоце одлука на наша права и њихове обавезе", рекла је Ивана Вановац, председница УНС-а на Косову.
Ивана Вановац подвлачи и да је верзија на српском језику нацрта Закона о Независној комисији за медије "ужасна, као уосталом и свих законских аката који су на снази на Косову, па је и покушај да упозна са садржином био проблематичан".
Језичка гимнастика на овом посебно осетљивом терену медијских слобода зачајно је угрожена језичким баријерама, али и чињеницом да се у свакодневној расправи о нацрту овог закона све своди на реч лиценцирање.
Према Закону о систему дозвола и лиценци, постоје четири врсте: обавештење, дозвола, лиценца и регистрација, а разлике шта значење тих речи у пракси подразумева када је реч о нападу на слободу говора и степену контроле коју власт жели да наметне медијима су - огромне.
На све то, нацрт закона предлаже да се број чланова Независне комсије за медије повећа са седам на 11, али продужава се и њихов мандат. Чланови су до сада имали постепене мандате од две, три и четири године, у будућности би могли да на тој функцији седе четири године са могућношћу продужења за још један мандат.
Циљ и ефекти оваквог проширења медијској заједници су јасни. Ко буде изабран сада, ако је "добар са властима" може остати ту готово читаву деценију.
"Влада поред напора да контролише медије, покушава да прошири своју контролу на саму институцију Независне комисије за медије. Повећање броја чланова са седам на 11 је неразумно и искључиво је засновано на жељи владајуће странке да ова институција буде попуњена већим бројем њихових присталица. То потврђује и предлог да сваки члан има два мандата, тако да они који буду именовани током овог сазива у Скупштини - и који наставе да уживају подршку странке на власти - могу бити део НКМ-а укупно осам година", закључује ЕЦПМФ.
Писање у мраку Када онлајн медији затраже дозволу од Независне комисије за медије, каже још нацрт закона - мораће, између осталог, да доставе изјаву о свим изворима финансирања, али и крајним корисницима.
Теа Бљакај, правни саветник у косовској влади, изјавила је да је нацрт закона прошао све фазе јавних консултација. Међутим, релевантни медијски стручњаци кажу да је нацрт закона о Независној комисији за медије састављен је у потпуном мраку.Закон је припремљен без активног учешћа новинара, медија, активиста и других организација цивилног друштва.
Тек када је завршен први нацрт - представљен је одређеној групи, као готов документ.
УНС на Косову, истиче Ивана Вановац, као "јединог представника српски новинара, нико није ни позвао, ни консултовао".
"Нацрт не би био ни објављен јавно на премијеровој страници, да на томе нису инсистирале колеге из АГК и правници које су консултовали", подвлачи она.
УНС на Косову, најављује она, намерава да "са погубностима доношења једног оваквог закона, упозна све међународне инстанце, укључујући и Европску федерацију новинара".
На Европски начин Очигледно да је потреба за усклађивањем законодавства са Директивом о аудиовизуелним медијским услугама Европске уније (АВМСД), свесно злоупотребљена.
Просто, не постоји директива Европске уније која предвиђа стављање онлајн медија под контролу принудним лиценцирањем. Такође, стандарди ОЕБС-а не предвиђају обавезну регистрацију онлајн медија.Адвокатица за медије Фљутура Кусари из ЕЦПМФ истакла је да ће ако се измене одобре, оне радикално променити начин регулисања интернет медија који објављују видео садржај.
Представница за слободу медија ОЕБС-а, Савет Европе и Венецијанска комисија оштро успротивили када је у Албанији тамошња влада дала исте законске предлоге.Асоцијација новинара Косова (АГК), Савет за штампу Косова и Евроспки центар за новинарске и медијске слободе (ЕЦПМФ) траже повлачење овог предлога закона и писање новог уз учешће новинара, невладиних организација и свих заинтересованих страна.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.