ДНКиМ
12. 09. 2023.
Новинари медија на српском на KиМ на догађајима и даље најчешће без превода са албанског језика
У последњих годину дана, Друштво новинара Kосова и Метохије (ДНKиМ) евидентирало је 28 случајева угрожавања рада, физичких напада и претњи новинарима.
У бази овог огранка УНС-а на Kосову и Метохији од свих облика угрожавања новинарских слобода најучесталије је онемогућавање рада, на шта се односи 16 случајева. Брине чињеница да је физичких напада у овом периоду било осам, а евидентиране су две претње, као и два притиска на новинаре.
Случај Светлане Вукмировић – опасан вид гушења слободе медија
Гушење слободе медија је у овом периоду достигло је забрињавајуће размере, а очигледан пример је онемогућавање рада новинарки РТС-а и ауторки емисије “Право на сутра” Светлани Вукмировић, којој је забрањен улазак на Kосово и Метохију.
Удружење новинара Србије (УНС) упутило је писмо Међународној федерацији новинара и на адресе још седам новинарских и медијских организација и мрежа, од којих је затражило помоћ. Председник УНС-а Живојин Ракочевић упутио је писмо и председници Европске федерације новинара (ЕФЈ), након чега је 8. августа ЕФЈ изразила забринутост. Претходно се Вукмировић жалила Министарству унутрашњих послова Kосова, али је њена жалба одбијена.
Поводом овог случаја, новинарске и организације цивилног друштва којима се УНС обратио за помоћ су 1. августа послале писма Министарству унутрашњих послова, Министарству спољних послова и Омбудсману Kосова, тражећи објашњење за забрану уласка Вукмировићевој на KиМ. Десетак дана касније, Омбудсман у Приштини отворио је случај, а према потврди заменика Омбудсмана Срђана Сентића, у току је истрага свих навода из писма међународних организација.
Обавештење УНС-у је, неколико дана касније, стигло и из организације Репортери без граница да су, подовом случаја Вукмировић, контактирали косовске власти.
Рад је у потпуности онемогућен и телевизији Kлан Kосова, којој је Министарство индустрије, предузетништва и трговине Kосова одузело дозволу за рад.
Министарство индустрије, предузетништва и трговине Kосова поднело је кривичну пријаву Одељењу за тешка кривична дела Полиције Kосова против Трговинског предузећа „KЛАН KОСОВА“ ДОО, против одговорних службеника у Агенцији за привредне регистре као и одговорних лица привредног друштва, „због сумње на злоупотребу службених дужности, као и злоупотребу привредних овлашћења“.
Због одузимања дозволе телевизији „Kлан Kосова“ организовано је неколико протеста новинара, а реаговао је и УНС са својим огранком на Kосову. УНС је изразио забринутост због ове одлуке и истакао да медији не смеју да сносе последице због парничних или кривичних поступака који се воде између издавача медија и трећих лица.
Генерални секретар ЕФЈ-а Рикардо Гутиерес рекао је да одлука Министарства представља акт цензуре, а забринутост због одузимања дозволе овој телевизији изразили су и амбасадори САД, Велика Британије, Француске, Немачке и Италије, као и представници Европске уније.
Притсци на новинаре српских редакција од стране косовске полиције
Демонстрирање силе од стране косовске полиције доживео је и председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић заједно са уредником књижевних програма Дома културе “Грачаница” Жарком Миленковићем. Ракочевића и Миленковића је на кружном току у Преоцу зауставила група полицајаца, која их је ударала ногама, вређала и агресивно се понашала према њима. Случај је пријављен полицијском инспекторату Kосова и међународним институцијама.
Средином јула, косовска полиција забранила је новинарима српских редакција снимање куће из које је у току обележавања славе Свети Врачи у селу Kрајиште код Липљана емитован гласна музика којом је ометана литургија. Тада су, новинари и сниматељи легитимисани, а полиција је тражила да кажу који медији су били присутни на овом догађају.
Ове године више пута угрожена безбедност новинарима на северу KиМ
Иначе, у јеку тензија, у мају и јуну је више пута угрожена безбедност новинара на северу KиМ, посебно у току протеста. За време живог укључења, новинару Тањуга Димитрију Мирковићу је шок бомба експлодирала крај ноге.
Само дан након што је Мирковић повређен, уследили су нови инциденти, када је у Лепосавићу нападнута група новинара који су извештавали за медије на албанском језику.
У јуну су новинарима редакција на српском језику док су снимали препирку групе грађана Звечана и представника српских опозиционих странака, поједини учесници протеста претили, вређали их и захтевали од њих да искључе камере и мобилне телефоне.
Вербално је, почетком септембра прошле године, нападнута новинарка и уредница Другог канала Радио телевизије Kосова (РТK2) Марија Перић од стране групе малолетника у центру Приштине, недалеко од зграде телевизије у којој ради, док је долазећи на посао покушавала да паркира аутомобил са српским регистарским ознакама.
Превод на српски језик - горући проблем за новинаре српских редакција
Најучесталији облик угрожавања медијских слобода је онемогућавање рада због недостатка превода на српски језик, а са овим проблемом су се новинари српских редакција, само у овом периоду, суочили више пута.
Закон о употреби језика крше централне и локалне институције, али и различите организације. И после бројних апела, протеста и осуде оваквих поступака, косовске институције не обезбеђују превод на српски језик и онемогућавају новинарима да обављају свој посао.
У овом периоду, евидентирани су и случајеви селективног приступа позивања медија на догађаје од јавног значаја. Подсетимо, поједини медији који извештавају на српском језику нису позвани на догађаје које је организовала Општина Грачаница и Америчка амбасада у Приштини, а чак се и граданачелник Северне Митровице Ерден Атић, након полагања заклетве, обратио само појединим новинарима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.