Полемика: Чомски, РТС и Шарли Ебдо (2015)
20. 01. 2015.
Ноам Чомски: Сви смо ми…попуните сами
Свет је био ужаснут убилачким нападом на француске сатиричне новине Шарли Ебдо.
У Њујорк Тајмсу, ветерански дописник из Европе Стивен Ерлангер сликовито је описао догађања одмах након напада, који су многи назвали француским 11. септембром, као “даном сирена, прелетања хеликоптера, избезумљених новинских извештавања; полицијских кордона и узнемирене светине; деце евакуисанe из школе ради безбедности. Баш као и претходна два дана, то је био дан крви и ужаса у Паризу и околини”.Огромни протести широм света праћени су размишљањем о дубљим узроцима овог зверства. “Многи у томе виде сукоб цивилизација”, пише у једном наслову у ЊујоркТајмсу.
Реакције ужаса и згражања над овим злочином су оправдане, као и тражење дубљих корена,само уколико се чврсто држимо одређених принципа. Реаговање треба да буде потпуно независно од тога шта људи мисле о овом часопису и његовим публикацијама. Ватрено и свеприсутно скандирање “Ја сам Шарли” и слично, не би требало да указује на било какву везу са часописом или чак сугерише на њу, барем у контексту одбране слободе говора. У ствари, оно треба да подржава одбрану права на слободно изражавање, без обзира на садржај, па чак иако се сматра да су ти садржаји пуни мржње и изопачени.
Скандирање треба,такође, да изражава осуду насиља и терора. Председник израелске Лабуристичке странке Исак Херцог сасвим је у праву када каже: “Тероризам је тероризам и не може се другачије тумачити”. Исто тако је у праву када каже да “сви народи који теже миру и слободи (суочавају се са) великим изазовима” који долази од убилачког тероризма – да оставимо по страни његово очекивано селективно тумачење овог изазова.
Ерлангер сликовито описује сцену ужаса и наводи изјаву једног преживелог новинара: “Све се срушило. Није било излаза. Дим је куљао са свих страна. Било је страшно. Људи су вриштали. Цео призор је личио на ноћну мору”. Други преживели новинар му је испричао “ да се чула страшна детонација и све се потпуно замрачило”. Ерлангер каже да „се посвуда налазило разбијено стакло, срушени зидови, савијене греде, спржена боја иосећала емотивнапустош”. Јављено је да је барем десет људи погинуло у експлозији, а да се двадесет воде као нестали, “вероватно, закопани испод рушевина”.
Али неуморни Дејвид Петерсоннас подсећа да ови цитати нису преузети из извештаја у јануару 2015. Они потичу из Ерлангерове приче од 24. априла 1999, којаје објављена тек на шестој страни Њујорк Тајмса, не достигавшитако значај напада наШарлиЕбдо. Ерлангер је извештавао о НАТО (значи америчком) “ракетном нападу на седиште државне телевизије Србије” који је “избацио радио телевизију Србије из етера”.
За њега је дато званично оправдање. “НАТО и амерички функционери су правдали напад као покушај да се ослаби режим Председника Југославије Слободана Милошевића”, каже Ерлангер. Гласноговорник Пентагона Кенет Бејкон је током састанка са новинарима у Вашингтону рекао да је “српска телевизија део Милошевићеве убилачке машинерије баш као и војска”, па према томе легитимна мета напада.
Југословенска влада је објавила да је “цела нација је уз нашег Председника, Слободана Милошевића”, Ерлангер извештава и додаје да „није јасно како влада располаже овако прецизним податком”.
Такви подругљиви коментари су изостављениу чланцима где пише да Француска оплакује мртве, а да свет је огорчен оваквим злочином. Исто тако, не требају нам испитивања дубљих узрока, као ни дубокоумних питања о томе ко симболизује цивилизацију, а коварварство.
Међутим, онда се Исак Херцог вара када каже: “Тероризам је тероризам и не може се другачије тумачити”, јер он се дефинитвно може другачије тумачити - тероризам није тероризам када далеко безобзирнији напад изведу они који се сматрају Праведницимана основу своје силе. Слично томе, нема напада на слободу говора ако Праведници униште ТВ канал који подржава владу кпротив које се они боре..
По истом принципу, одмах схватамо коментар адвоката за грађанска права ФлојдаЕјбрамсау Њујорк Тајмсу, познатог по одбрани слободе изражавања, да је напад на ШарлиЕбдо “најразорнији напад на новинарство откад памтимо”. Потпуно је у праву кад каже “откад памтимо”, јер тиме пажљиво класификујенападе на новинарство и терористичке нападе према одговарајућим категоријама: њиховим, који су грозни, и нашим који су морални илако могу да се избришу из памћења.
Можда треба се присетимо да је ово само један од многих напада које су Праведници извели на слободу изражавања. Поменимо само један пример, који је лако избрисан из “памћења”, а то је да је напад на Фалуџу од стране америчких снага у новембру 2004, што је један од најгорих злочина инвазије на Ирак, започет окупацијом Опште болнице у Фалуџи. Војна окупација болнице је,сама по себи, озбиљан ратни злочин, и не узимајући у обзир то како је изведена, о овој акцији се неутрално известило у насловној причи у Њујорк Тајмсу, уз фотографију на којој је приказан злочин. У чланку пише да су “наоружанивојници истералипацијенте и болничко особље из соба и наредили им да седну или легну на под и да им је војска везала руке иза леђа”. О злочинима је писано веома похвално и са оправдањем: “У офанзиви је, такође, затворен објекат којег официри називају пропагандним оружјем бораца: Општа болница у Фалуџи, и следи извештај о цивилним жртвама”.
Таквој пропагандној агенцији се очигледноне сме дозволити да бљује своје вулгарне бестидности.
Коментари (1)
Остави коментар22.01.
2015.
sila bga ne moli ali je ni Bog ne voli
do kog besmisla se obesmišjaaju velike rječi i postaju floskule- ilustruje pisanje "prosvjćenih"ili SILEĐŽIJA kad se sami nađu u "podređenom" položaju
Одговори