ДНВ-УНС
15. 12. 2021.
Говор мржње добија све више места у медијима
Јавно етикетирање и дискриминација појединаца или одређене друштвене групе све су чешће у медијима, па је потребано је да се новинари више укључе у борбу против говора мржње у јавној сфери, закључак је радионице „Како до медија без говора мржње“ коју је у Новом Саду одржало Удружење новинара Србије са својим огранком Друштвом новинара Војводине (УНС-ДНВ).
,,Особе које користе говор мржње се често позивају на слободу изражавања што не може бити оправдање“, изјавила је Антигона Андонов из Повереништва за заштиту равноправности. Језик који се користи у медијима обилује дискриминаторним и сексистичким изјавама, додала је она и истакла да прво треба појаснити шта је говор мржње, а шта није. Са тим у вези, поменула је и да је Повереништво направило приручник за новинаре и новинарке ,,Борба за равноправност“, који је свима доступан, а где је разјашњено шта је говор мржње, шта увреда, шта слобода изражавања… Андонов је напоменула и то да многи нису упознати са својим правима, и немају довољно поверења у институције, због чега не пријављују случајеве дискриминације Повереници за заштиту равноправности.
Координаторка ,,Грађанске иницијативе“ Драгослава Барзут сматра да је пут од узнемиравајућег говора, преко говора мржње до физичког насиља све краћи и да је говор мржње индикатор физичког насиља. Додаје и да медији не треба само да се суздржавају од коришћења говора мржње, већ треба и да истичу позитивне аргументе о припадницима осетљивих група, како би разбили предрасуде и стереотипе.
,,Треба нам друштвено окружење у коме се поштују различитости. А једном стечена права нису заувек стечена права“, рекла је Барзут наводећи пример права ЛГБТ заједнице“. Она је представила исправну терминологију коју би требало користити у извештавању о ЛГБТ заједници. Такође, поменула је и пријаве када су јавне личности користиле говор мржње, а случајеви су доспели до суда. Нажалост, како је навела, њихова осуда је пролонгирана и мењана услед различитог тумачења постојећих закона.
Говорећи о дискриминацији миграната, односно о медијским објавама о њима, социолог и колумниста листа ,,Данас“, Алексеј Кишјухас рекао је да је управо наш однос према различитим културама и идентитетима лакмус папир који нам говори где смо као друштво. Према његовим речима, вести о мигрантима најчешће изгледају тако да директно провоцирају говор мржње код читалаца. Људи који имају антимигрантска осећања већ верују да су мигранти зли, па ће и такви медијски садржаји имати своју публику и популарност. Тај конструисани идентитет неког Другог, који нам је наводно претња и даље опстаје. Матрица према којој смо Ми - добри, а Они - лоши се стално понавља, сматра Кишјухас. Говор мржње и недостатак аргументоване расправе све су присутнији у нашим медијима и то постаје прихватљив образац комуникације, додао је Кишјухас.
Новинар Радио телевизије Војводине, Жељко Калдараш, правник по струци, анализирао је примере лоше, али и добре праксе у извештавању о ромској заједници.
„Медијски наслови и садржаји су и даље сензационалистички. Ако наслов није скандалозан, није ни занимљив“, истакао је он, и навео као пример да је исправније текст о насиљу над Ромима насловити ,,Пребијен је јер је Ром“, а не ,,Пребијен је Ром“ јер треба истаћи разлог, а не етничку припадност. Истраживања показују, рекао је Калдараш, да су Роми у самом врху када је изложеност дискриминацији у питању. Додао је и да не зна примере да су Роми као физичка лица пријављивали неки случај говора мржње, углавном неко увек посредује у томе.
Са скупа је послата и порука да се мора више радити на заштити новинара који пишу о дискриминацији сви облика.
Модератор радионице „Како до медија без говора мржње“ био је Предраг Рава
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Радионица је суфинансирана и подржана од стране Градске управе за културу Града Новог сада на II Јавном конкурсу за суфинансирање пројеката средствима из буџета Града Новог Сада у циљу остваривања јавног интереса у области јавног информисања у 2021. години
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.