Новинарско ћоше
22. 12. 2016.
Обраћање Горислава Папића после уручења награде „Александар Тијанић“
Награду „Александар Тијанић“ први пут сам добио 2010. године када ме је Александар Тијанић позвао да радим с њим.
До тада надао сам се да можда прочита нешто што напишем. Када ме је после једног текста позвао и изговорио: „Колега, очекивао сам више“, био сам задовољан ваљда осећајући оно у шта ћу се касније уверити: да код њега псовка може да игра и на позицији загрљаја.
Шест месеци пред његову смрт постао сам део његовог најужег тима. Шест месеци свакодневно сам радио с њим.
То је вечност за сваког коме се та привилегија никада није указала.
То је тренутак, ако помислим шта сам све хтео да га питам и шта сам све могао да чујем од њега.
Плашим се да рачунам колико нам је још таквих људи преостало.
Велика је штета што се својих последњих 20 година није бавио само новинарством. За све нас којима су његови текстови новинарска библија.
Велика је корист што је он, као најпознатији српски новинар радио и друге ствари. Што је био министар, менаџер, што се тукао са сваким дрипцем који крене да баци камен на њега или нешто што је њему битно. Да виде да новинари и то могу.
Према њему су се односили као према новинару, из времена када је новинарство била велика професија.
Данас се према новинарима односе скоро као он према својим противницима.
Сурово, дрско и право у лице.
Фали им само његове духовитости.
А колико тек новинарству фали најдуховитији који се бавио овим послом? Колико нам фали његова реченица, неодбрањива као хорог Карим Абдул Џабара.
Тијанић је, кажу био борбен на баскету. И ја сам исто.
Ако је уважени жири кад је мене изабрао за добитника признања „Александар Тијанић“ помислио да имамо и понеку заједничку особину у новинарству то је за мене права награда.
Уредник и водитељ емисије „Око“ на Радио-телевизији Србије Горислав Папић добитник је Награде за новинарску борбеност „Александар Тијанић“ коју додељује Удружење новинара Србије (УНС). Награда је уручена 21. децембра 2016. године у Прес центру УНС-а.
Коментари (2)
Остави коментар24.12.
2016.
Баш је ћоше
Господине Папићу, оваквим похвалама, поприлично наметљивим, чините једну лошу услугу Тијанићу. Многи боље знају ко је Тијанић и од Вас и од моје маленкости. У једном претходном осврту написао сам да сам се познавао са Тијанићем. Седели смо и пили кафу (више познаника и пријатеља) у "Црвеном певцу"), знали смо се, да откријем тајну, и по службеној дужности, о којој моралан човјек никада нећа ни на самрти причати. Једном приликом смо пили кафу у "Певцу" , а неко је претходног дана сахрањен у Алеју великана. О слиједећем ству Тијанића сам писао у вријеме његове сахраане. Наиме, критички се осврнуо и рекао: "Мене у Алеји великана неће сахрањивати". Изненада је умрои, није оставио опоруку и ето полтрони и полтрончићи су му направили велику неправду, сахранили су га у Алеји ( разних контроверзних) великана. Ако познајете Тијанића онако како пишете, морате потврдити ово што сам навео. Тијанић је критиковао свакога, није бреновао никога, свакако имао је м... да свакоме стресе у брк. Да ли да ли можете замислити да би пожелио да га сахране у Алеји на шта се он гадио. Ето, ја нисам Тијанић, али ме је често срамото ко је све последњих 15 година сахрањен у Алеју великана. И пореед ових добрих особина које сам изнио, Тијанић није био све оно о чему Ви причате, Папићу. Оно што је дозвољавао да се приказује на његовој телевизији вријеђало је сваког патриоту. Посебно вријеђа једну цијелу плејаду великана - српских новинара, да је Тијанић најбољи. Упоредите Тијанића са Тиркетом, са Милојевићем, са Црнчевићам, са , са, са.
Одговори22.12.
2016.
...
Tijanića je ubila njegova odbrana profesije i društvenih vrednosti. Bujošević će još dugo direktorovati bez posledica. RTS je pretvorio u karikaturu.
Одговори