Новинарско ћоше
24. 07. 2015.
Млади новинари сајта КРИК.рс: Како смо истраживали случај Шарић
Нарко-клан на чијем је челу Дарко Шарић представља највећу и најорганизованију криминалну групу такве врсте са ових подручја. Више од 30 особа, чланова организације, осуђено је 13. јула у Србији за шверц више од пет тона кокаина, на укупно 256 година затвора.
Иако је улога коју је Дарко Шарић имао у подземљу била позната обавештајном сектору још 2005. године, његово име је широј јавности, укључујући и добар део новинара, остало непознато до акције “Балкански ратник”, када је у октобру 2010. на јахти “Maui” надомак уругвајске престонице Монтевидео пронађено 2,1 тона кокаина.
Одмах након тога, почели смо новинарски да истражујемо цео случај.
Наша истрага текла је паралелно са истрагом полиције и тужилаштва.
Због флексибилности коју новинари имају и чињенице да смо део међународне новинарске мреже Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), која ради са новинарима широм света, успевали смо да до неких информација дођемо брже од државних органа и да их документовано презентујемо јавности.
Тако, једно наше истраживање показало је да је бизнисмен Родољуб Радуловић један од Шарићевих сарадника умешаних у шверц кокаина, шест месеци пре него што је Тужилаштво за организовани криминал подигло оптужницу против Радуловића. У истом случају, доказали смо да је Радуловић инвестирао новац у једну компанију у Панчеву, вредну 1.2 милиона евра.
Касније, тужилаштво је привремено одузело Радуловићев удео у овој компанији. Успели смо и да интервјуишемо Зорана Ћопића, бизнисмена који је оптужен да је прао новац за Шарића. Ћопић је успео да избегне хапшење и побегне у Босну, а ми смо га тамо, у Бања Луци, интервјуисали. Недуго након тога је ухапшен.
Од краја 2009, када смо почели да радимо на случају Шарић, упорно истражујемо све трагове како бисмо направили свеобухватну слику нарко-картела и презентовали је јавности.
Пратили смо све Шарићеве послове, послове његових сарадника и особа које се уместо Шарића појављују као власници компанија, компаније са којима су пословале његове фирме, ток новца из офшора, кредите у банкама и сл.
Са друге стране, истраживали смо и мрежу шверцера кокаина, ко су људи који су се нашли у њој, како она функционише и докле сеже.
Током петогодишњег рада обавили смо на десетине интервјуа са људима из разних области – домаћих истражних органа, италијанске полиције, словеначког и аргентинског тужилаштва, страних агенција за борбу против организованог криминала, али смо разговарали и са људима из подземља.
Са друге стране, сакупљали смо документацију везану за овај случај из свих земаља у којима бисмо наишли на послове или кривична дела чланова ове мреже. Посвећено смо испитивали сваки нови траг настојећи да сваки истражимо до самог краја.
С обзиром да је обиље информација које смо имали о нарко-клану објављивано спорадично, након пет година истраживања решили смо да све то сложимо на једном месту – тако је настала књига “Шарић – Како је балкански кокаински картел освојио Европу”, коју је саставио наш уредник Стеван Дојчиновић.
Књига је заправо збирка прича о пустоловинама балканских трговаца дрогом - начину на који су прошверцовали сваки грам кокаина, невољама које су имали, проблемима на које су наилазили, о послу, пријатељству, везама са битним људима који су им помагали, одавали поверљиве информације да су на радару истражних органа.
Са друге стране, показује и борбу полиције и других органа против оваквих група, не само у Србији, већ у другим државама у којима је балкански картел оперисао – Италији, Бразилу, Аргентини, Уругвају.
Неке ствари су, ипак, остале непознате и због околности у којима су се дешавале, нису лако доказиве.
Тако, отворено је остало питање политичких и веза са угледним бизнисменима.
Свима је јасно да овако велика криминална организација не би могла успешно да послује и опстаје толико дуго да није имала јаке везе и подршку изнутра.
Сам Дарко Шарић је у својим првим појављивањима на суду, недуго након предаје, најавио да ће открити ко су политичари са којима је имао контакте, што је повећало медијску посећеност и извештавање са суђења.
Ништа од тога се није десило, али то питање и даље лебди без одговора. И није једино.
Рецимо, до данас није објашњено ко је и на који начин преговарао о предаји Шарића Србији, да ли му је нешто обећано заузврат и где се тачно предао?
Отворили смо питање политичких веза нарко-картела причом о ноћном клубу “Ванила”, коју смо објавили крајем 2012. године.
Тада смо открили да је Социјалистичке партија Србије (СПС) простор у својој централи, у центру Београда, издавала Шарићевој групи, а у којем су криминалци отворили клуб “Ванила”. Ниједан мејнстрим медиј тада није пренео истраживање.
Ипак, ово наше откриће је касније актуелизовано, почетком 2013. године када је отворена афера “банана”.
Скорашњи случајеви показали су да се кокаин и даље шверцује на исти начин како је то радила Шарићева група и да су међу шверцерима особе са ових простора.
Ово нам говори да Дарко Шарић није главни, већ да је део добро уходаног система који годинама функционише, те да је заменљив.
С друге стране, главни организатори посла остају ван домашаја правде.
Стога, наше истраживање се овде не завршава.
Новинари Мреже за истраживање организованог криминала и корупције – КРИК (https://www.krik.rs), као до сада ће настојати да даље прате све најзначајније токове у организованом криминалу и да истраже актуелне групе које се данас баве илегалним послом.
Бојана Јовановић, новинарка сајта KRIK.rs
Коментари (2)
Остави коментар24.07.
2015.
Hm...
A zašto se novinari Krik-a ne bave šiptarsko-globalističkim klanom?
Одговори24.07.
2015.
Bravo!
Svaka čast mladim i lepim istraživačima :)
Одговори