Новинарско ћоше
25. 02. 2015.
Ветерани УНС-а дискутовали о слободи речи у медијима
Новинари ветерани УНС-а говорили су данас у просторијама Удружења о слободи речи у медијима.
Отварајући дискусију, председница клуба новинара ветерана Драгана Пескаревић рекла је да се „свако од нас данас пензионисаних новинара опредељивао за оно што се и данас кристализује у једноставној синтагми- слобода јавне речи. Зато је логично да ми сада и са положаја новинара иза којих је дуг професионални пут говоримо о томе шта те речи значе и данас“.
Председница одбора за образовање и културу Клуба ветерана УНС-а Богумира Пејчић рекла је да је „добро што је организован овај разговор како би јавност сазнала шта о слободи медија данас мисле новинари ветерани који су радили и пролазили кроз различите епохе друштвеног и јавног живота и на одређен начин сусретеали се са радостима и тегобом свог позива“.
Колега Растко Гузина говорио је о законским одредбама и међународним документима о слободи изражавања. Он је навео да је слобода штампе темељна одбрана слободе изражавања без које је немогуће осигурати заштиту других основних грађанских права.
О слободи јане речи говорили су и чланови Клуба Анђелко Драгојевић, Обрад Ковић, Раде Брајовић, Жика Тодоровић и Милица Кнежевић.
Коментари (1)
Остави коментар12.03.
2015.
Новинари ветерани
Тек, по одласку у пензију прошле године, осетио сам колико тај ”одлазак” може да буде болан по душу и срце, нарочито ако сте до јуче били у ”првим редовима”, радили у престоници а онда, из многих разлога се склонили у унутрашњост да исто то радите, и на крају одете у пензију - и сви вас забораве. Пре мојих ауторских емисија у серијалу ТРАГ на РТС-у, и мог ранијег ауторског серијала Ходнебље, које сам радио као шеф дописништва у Новом Пазару, и мог сниматељског рада када сам ”овековечио” Пољуд, и мојег упоредног писања у листовива и часописа под псеудонимом М.Ј.Ч нису ми се јављале ни помисли да се могу у неком времену осећати толико ”отписаним” као сада. Верујем да се овако осећају и друге колеге које су после активног рада живот наставиле у унутрашњости, у малим местима. И зато, питање колегама ветераника: како да се ми укључимо и на који начин у активности удружења чији смо чланови?
Одговори