Новинарско ћоше
11. 01. 2015.
Зашто сам објавила карикатуре "Шарли ебдо"
„Поштовани, oбраћам Вам се као Бошњак-муслиман чија су верска права повређена данашњим приказивањем карикатуре пророка Мухамеда у дневном листу Блиц. Питам се да ли ће УНС као тело осудити овај кукавички чин јер су њиме повређена верска осећања муслимана, грађана Републике Србије? Као грађанин згрожен сам терористичким чином у Паризу, а данас сам још више згрожен издањем Блица где је приказана карикатура чиме су директно повређена верска осећања Муслимана. Надам се да ћете као тело реаговати и тражити адекватне санкције јер је овим чином повређен и Закон“.
Удружење новинара Србије објавило је у суботу ово писмо Самира Шабаније у уверењу да оно заслужује одговор. Тим пре што су многе редакције најугледнијих новина света - попут Њујорк тајмса, Вашингтон Поста и Гардијана - одлучиле да поступе онако како би Самир Шабанија хтео. За разлику од „Блица“ (и „Политике“, коју уређујем), сви су ти листови одлучили да не објаве карикатуре због којих су радикални исламисти прошлог четвртка у Паризу извршили покољ у ком је убијено десет чланова редакције сатиричног магазина „Шарли ебдо“.
Навешћу разлоге најутицајнијег од ових листова, Њујорк тајмса. Главни уредник Дин Баке позвао се на журналистички стандард свог листа, који „прави разлику између политичке сатире и намерне увреде“. По процени Дина Бакеа, већина спорних карикатура „Шарлија“ није друго до увреда која би повредила сензибилитет његових читалаца, поготово оних муслиманске вере.
Другим речима, Баке се у потпуности сложио са резоновањем Самира Шабаније.
Дозволите да се ја не сложим ни са Бакеом, ни са Шабанијом.
Карикатуре из листа „Шарли ебдо“ покренуле су живу расправу о танкој линији која политичку сатиру одваја од провокације и говора мржње. Та је дебата веома важна: имам разумевања и узимам у обзир мишљења по којим су карикатуре из „Шарлија“ понекад биле, не само иконокластичне, већ и расистичке, односно неосетљиве према осећањима угњетаване мањине.
Свеједно. У тренутку када је главна вест да је извршен покољ у редакцији „Шарли ебдо“ због карикатура које је објављивао „Шарли ебдо“, новинарски стандард налаже да покажемо читаоцима какве су те карикатуре. Садржај карикатура постаје незаобилазан део вести. Читалац не добија пуну информацију о ономе што се десило у Паризу ако медији не објаве карикатуре – без обзира на то да ли нам се те карикатуре допадају. У том часу више није битно да ли би те карикатуре пре покоља прошле новинарски стандард сајта УНС-а или „Политике“.
Покољ у Паризу је објављивање карикатура учинио обавезним, јер су карикатуре постале незаменљив део информације о покољу.То је моје мишљење, које нису делили сви уредници који чине редакцијски колегијум „Политике“.
Моја лична солидарност са француским колегама у одлуци о објављивању карикатура није играла најважнију улогу. Задатак је уредника и новинара да непристрасно обавештавају јавност, односно да не прећуткују ништа што би могло битно да утиче на став јавности о неком догађају. Кодекс новинара Србије, међутим, од њих такође тражи да се супротставе говору мржње и дискриминацији.
Сваки уредник и новинар свакодневно вагају своју обавезу према читаоцима, односно своју одговорност пред читаоцима, са обавезом да се супротстављају дискриминацији и да не толеришу говор мржње.
Но једно је одлука о сензибилитету читалаца пре масакра у Паризу, а друго је одлука после масакра.
По мом мишљењу, после масакра, карикатуре у „Шарлију“ постају незаобилазан део приче и више није могуће одлучивати о њиховом објављивању само на основу процене о томе колики ће део читалачке публике повредити. Читалац има право на све основне елементе приче, а веома је важно да сваки читалац добије прилику да за себе оцени степен провокације у карикатурама.
Истим мотивима сам се руководила и 2006, када сам на насловној страни „Политике“ објавила данску карикатуру која је потресла исламски свет.
Сада, међутим, читам да дански лист не жели да прештампа карикатуре „Шарлија“, и да слично мисле и многи други листови који су били много отворенији 2006. када су извештавали о данској карикатури, претњама смрћу Курту Вестенгарду и нападима на данске амбасаде по исламском свету.
Зар није то оно што су терористи желели да постигну?
Мислим да је то права штета. Само се по себи разуме да сваки главни уредник мора сам да одлучи да ли одређену карикатуру сматра политичком сатиром или расистичким подстрекавањем мржње. Но мислим да о таквим појединачним уредничким, или одлукама редакцијског колегијума, треба отварати јавне дебате.
Писмо господина Шабанија је у том смислу више него добродошло. И овде у Србији је потребна јавна дебата о таквим темама.
Коментари (8)
Остави коментар19.01.
2015.
Seratliću, svaka čast
Eksponirana gospođa Smajlović kao da se nije školovala u Americi, pa misli da je pametnija i hrabrija nego kolege u Vašington Postu i drugim tiražnim novinama, koje nisu objavile tragične karikature posle kojih je nastao, verovatno planirani, masakr u Parizu. Novinar sam više godina nego što ih Gospođa ima i, uz to, školovan, sa završenim specijalističkim studijama iz novinarstva, i uvek sam, pre objavljivanja svojih tekstova vodio račun da ne povredim verska, pa čak i nečija porodična osećanja. Zadatak pravog novinara nije da, pod motivom slobode medija i ljudskih prava, insinuira, izmišlja i ruglu izvrgava bilo šta i bilo koga, nego da piše istinu i, samo istinu! Zato se pridružujem gospodinu Komnenu-Kolji Seratliću
Одговори14.01.
2015.
UVREDA
Nisam musliman. Međutim objavanje karikatura koje doboko zadiru u verska osećanja bilo koje konfesije su potpuno kontraproduktivna. To nema nikakve veze sa slobodom štampe. Neko bi morao da objasni šta se postiže takvim karikaturama? Ko i zašto se izvrgava ruglu?
ОдговориDalje čitam da se piše o pokolju! Nisam "stručan" za tu oblast. Puškom se ne vrši pokolj!
Zašto se koristi ovaj termin? Zato što je daleko neprijatniji od termina ubijanje.
I još nešto. Čovek koji reši da žrtvuje život za svoje ideale je nepobediv. To "demokratski " Zapad nikako da shvati. Ogromna većina muslima se ne uklapa u evropsku kulturu. Bojim se da je glavni krivac Evropa a ne muslimani.
13.01.
2015.
Harpovani mozgovi
Dakle od ovih harpovanih i bombardovanih paćenika ne može više da se živi. Ali zaista.
ОдговориPobogu ljudi, pa nisu vas harpovali, bombardovali i osiromašenim uranijumom obogatili siroti karikaturisti i satiričari već nekakvi vojnici po nalogu politicara protiv kojih su, gotovo po pravilu, uperene žaoke slobodnomislećih ljudi.
I kao što napisa Brana Crnčević - Kad neko ne zna za šalu, treba ga ozbiljno zajebavati.
13.01.
2015.
strasno
Zao mi je sto se to desilo i osudjujem svaki cin terorizma i nasilja. Samo da kazem kada se ratovalo protiv nas Srba, bilo je terorista iz celog sveta a tada zapadu nisu smetali. Tada smo mi bili teroristi .... a oni su bili borci za prava svog naroda.
Одговори13.01.
2015.
карикатуре
Пошто се поново објављују спорне карикатуре мислим да би било поштено да се поново објаве и карикатуре којима је француски лист на свој начин коментарисао Србе у време Нато агресије. Чисто зарад комплетније слике и веће објективности - све у духу основних постулата новинарства.
Одговори12.01.
2015.
setite se, ljiljana
iako ste u pravu, setite se, ljiljana, da smo mi, srbi, platili ogroman ceh za raspad jugoslavije, iako nismo bili jedini krivci za to, da smo doživeli bombardovanje (samo zato) što nismo dali svoje kosovo, da nas ucenjuju i pritiskaju (zna se ko!) kad god želimo da radimo u vlastitom interesu..! ne biste, verujem, želeli da zbog vaše pravednosti "politika" (ili nešto drugo) postane meta nekakvog pomračenog uma. da li je baš neophodno da naš najstariji list bude veći "papa" ili hrabriji čak noris od "vašington posta", "Njujork tajmsa" i "Gardijana"? Vaš stav je za razuman svet, što ovaj u kom živimo odavno nije! razmislite: možda je, ipak, bolje braniti glavu (svoju i drugih), nego principe. tim pre što borba za pravo i pravdu u našem vremenu ne garantuje ni bronzanu medalju.
Одговори12.01.
2015.
Моћна личност
"Свеједно. У тренутку када је главна вест да је извршен покољ у редакцији „Шарли ебдо“ због карикатура које је објављивао „Шарли ебдо“, новинарски стандард налаже да покажемо читаоцима какве су те карикатуре. Садржај карикатура постаје незаобилазан део вести. Читалац не добија пуну информацију о ономе што се десило у Паризу ако медији не објаве карикатуре – без обзира на то да ли нам се те карикатуре допадају. У том часу више није битно да ли би те карикатуре пре покоља прошле новинарски стандард сајта УНС-а или „Политике“.
ОдговориДакле госпођо Смајловић (надам се да ћете об јавити овај мој осврт, као незаобилазни део реаговања на Ваше ставове), Ви из дана у дан од "јавне личности", како Вас у пежоративном контексту називају Ваши критичари, постајете "моћна личност". Сјетих се једног Енглеза, сер Блејка шта је изјавио када је купио скоро пропали Дејли телеграф. Новинари су га питали да ли ће Дејли телеграф постати новина која ће најобјективније писати, сер Блејк је одговорио: "Побогу, па ја сам га купио за себе, писаће онако како ја мислим". Све ми се чини, драга добра и поштена Љиљана, да сте и Ви тако присвојили и "Политику" и УНС. Чак идете толико далаеко да истичете свој его, ид его и супер его: ја мислим, ја тврдим, ја се борим , ја се не слажем, ја сам поштовалац ОБ, итд. Немате право да преносите нешто што вређа огромну популацију, поготово када је религија у питању, к томе која ртелигија (бојим се да нисте читали Куран). Како би сте реаговали ако бих ја сада пренио онај безобразлук извјесног Луковића када Вас је вријеђао највећим вулгарностима, не водећи рачуна да сте ви нечија сестра, кћер, мајка. Када сам о томе више пута писао (као и тада када Вам је то сасуо у лице) да је то безобразлук, никада нисам поновио шта је рекао, већ сам наглашавао као и сада да се ради о вулгарностима, додавши да сте ми сестра, Луковић би добио за то батине. То је читаоцима сасвим довољно да схвате о чему се ради. Ви заступајући тезу да "Садржај карикатура постаје незаобилазан део вести, те да читалац не добија пуну информацију о ономе што се десило у Паризу ако медији не објаве карикатуре – без обзира на то да ли нам се те карикатуре допадају", уствари даље ШИРИТЕ те недопустиве карикатуре. То је истина, не могу постојати двије истине. Свако ко би бранио терористе био би изван памети, њих није требало побити (о томе ће се једнога дана писати), њима се морало судити , а онда их обејесити у сред Париза. Међутим, постоји једно али о ком сасвим исправно говори Самир. Дакле, немате госпо право да ширите те карикатуре у Вашем приватном листу. Мислим да "Политика" има неког газду, за сада невидљивог (Вучић је био обећао да ће се питање газда и власништва "Политике" ријешити до Нове године, али није рекао које), односно да ли Ви радите оно што Вам невидљиви газда налаже или су то лично Ваши ставови. Тужно је било слушати и Вас и онога што не заврши ниједну реченицу, уствари тешко га је разумјети док прича, П. Симића и још неке назобилазне аналитичаре шта сте онога дана причали када се десило убиство у Паризу ( а пропо убиства, не ради се госпо о "покољу", Ви употребљавате погрешну ријеч, покољ је када су усташе србосеком клале Србе). Нико да се критички осврне да се не могу нечије светиње тако приказивати. Када је била "геј парада" у Београду, гејаши су носили на једном транспаренту вулгарне карикатуре Његове Светости Патријарха српског и митрополита цетињског. Нисте то осудили у Вашој "Политици". Зашто тада нисте пренели те карикатуре, уз Ваш брилијантни коментар осуде. Но, једно је битно, све ово у Паризу и не само Паризу, су намјештаљке разних тајних агенција и владара из сјенке (чикашка породица с Милтоном на челу, Билдерберзи, трилатерала, Клуб 300, Римски клуб и др.,а све под будним оком Империје зла, односно САД) да се шири вирус сукоба, растурање Европе, да се ствара хаос, лоши односи међу народима, а ми мали народи (иначе су мали народи реметилачки фактор)се петљамо у све то и насједамо тој игри, играма. Иако Ви госпо не тражите савјет (паметан човјек тражи савјет, зна се ко не тражи савајет), ја Вас савјетујем по трећи пут да поднесете оиставку на мјесто предсједника УНС-а, предсједника неког Савјета, и ко зна које још функције имате. И "Политика" Вам је огроман залогај. Ускоро ћу Вам послати отворено писмо, гдје ћу Вам на пристојан и културан начин изнијети недопустиве грешке. Да их Ви лично чините не би смо их ни примјећивали, али Ви их чините у име институција са заглављем (тако сте Ви критиковали г-ђу Пак , да вам пише са заглављем Предсједника Србије, и тада сам Вас подржао, што значи да немам никакве зле намјере према Вама).
12.01.
2015.
moram da priznam
Karikature u francuskom listu su vulgarne, prostačke i idu na uvredu. To nije karikatura nego politička izjava. Nisam musliman, ali sam uvređen estetski.
Одговори