Новинарско ћоше
05. 02. 2025.
Представљена књига новинара Драгољуба Јанојлића „Наш Тоша Рус“
Промоција књиге „Наш Тоша Рус“ новинара и члана Удружења новинара Србије (УНС) Драгољуба Јанојлића одржана је јуче у Руском дому у Београду.
Књига „Наш Тоша Рус“ је уствари градивни споменик Фјодору Тоши Фарафонову која ће о њему и његовом избегличком животу сведочити док је света и века“, рекао је начелник Подунавског управног округа Родољуб Станимировић, на чију иницијативу је основан Одбор за очување лика и дела Фјодора Тоше Фарафонова.
Он је рекао да се Тоша за живота потрудио да остави нешто због чега ће га памтити садашње и долазеће генерације, а то су пре свега његова уметничка дела.
„Фјодор Тоша Фарафонв уживао је велики углед и поштовање у Азањи и осталим местима где је живео и радио“, истакао је он.
Додао је да је излазак из штампе ове књиге први реализовани задатак Одбора за очување лика и дела Фјодора Тоше Фарафонова.
Књижевни историчар и критичар Малиша Станојевић истакао је да је комплетан фокус стварања дела Драгољуба Јанојлића усмерен на опште национално добро.
„Он пише за сутра, за све нас. То је оно што је немерљиво и што је Савез књижевника препознао и изашао у сусрет да се укључи у реализацију овог дела“, рекао је он.
Заборављено је све што није записано рекао је Станојевић и додао да је мало нас чуло за „Тошу Руса“ који је обележио не само историју Азање, већ и Србије.
„Замислите колико треба времена да се „ископа“ историјска грађа, а Драгољуб је књишки борац који је студиозно и полако документовао податке до којих је долазио како би ова књига угледала светлост дана“, закључио је Станојевић.
Организатори представљања књиге били су Одбор за очување лика и дела Фјодора Тоше Фарафонова – Азања, Савез књижевника у отаџбини и расејању – Нови Сад и Центар Руског географског друштва у Србији.
Књига „Наш Тоша Рус“ настала је на иницијативу Одбора за очување лика и дела Фјодора Тоше Фарафонова, руског царског официра који је, после доласка у Београд 1920. године, највећи део живота провео у Глибовцу, писале су недавно Паланачке новине.
Како су навели тамо је у почетку моловао куће богатих сељака, а потом иконописао цркве у Шумадијској и Браничевској епархији. У новом станишту бавио се и сликарством, а Народни музеј у Паланци, Основна школа „Станоје Главаш“ у Глибовцу и породица Цветковић чувају неколико његових дела.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.