Новинарско ћоше
17. 07. 2024.
О књизи „Укоричена сећања“ и њеном аутору Драгутину П. Грегорићу
Недавно је из штампе изашла књига нашег колеге новинара Драгутина Бацка Грегорића.
Ово је његова двадесет прва књига. Када је написао двадесету рекао је: „Доста више за радни век“, али написао је и ову књигу као дуг кући у којој је радио. Књига носи наслов „Укоричена сећања“- поводом 120 година „Политике“, „Дуг који се мора вратити“.
Бацко у овој књизи пише о колегама и друговима са посла, академицима, професорима, докторима, о времену које се не може вратити, проведеном и у добру и злу.
Почео је Бацко са Драгољубом Рибникаром, дугогодишњим новинаром и уредником, директором „Политике“. Затим је писао о Зулфикару Зуку Џумхуру, Владимиру Булатовићу Вибу и Жики Живуловићу Серафиму, који се једном у кафани пожалио сродницима да је цео радни век био само сатиричар. Он је своје хумореске потписивао са Серафим у Радио Београду за емисију „Весело вече“.
Писао је и о групи фотографа овог листа, па и о Петру Оторанову, који је овековечио златиборске плетиље. Добрила Смиљанић га је сахранила у Старом Селу у Сирогојну, а у музеју у овом месту већина фотографија је Петрова.
Академик Исидор Папо, пише Бацко, почео је своје школовање током рата у Сремачком фронту, наставио у СССР-у, Америци и завршио као начелник медицинске академије за војно и цивилно здравство.
Књижевник Драгослав Михаиловић рекао је за Бацка да је то даровит и преврео умом посматрач који што је његово воли, а туђе не мрзи. Бацков отац др. Павле Грегорић има сличну судбину са Михаиловићевим. Окајавао је у Борском руднику, а Драгослав на Голом отоку. Обојица изашли једва живи.
Многе насловне стране Бацкових књига носе цртеже Владе Величковића, који је Бацку био велики пријатељ. Његове изложбе пратио је и све је о њима извештавао.
Када се једном Бацко нашао у Дубровнику да посети Владину изложбу, био је спречен због болести. Како је Бацко имао пријатеље и код лекара сетио се да професор др. Борислав Вујадиновић летује у Цавтату, па му је срећом он помогао и тако је Бацко добио први бајпас.
У својој књизи Бацко помиње и техничког уредника Милоја Сретеновића, уредника часописа „Вива“ и „Базар“…
По многим насловним странама модног карактера, пише Бацко, истакао се Мића Николић, рођени Београђанин који је волео реку и пецање. Није постао капетан по жељи, већ уредник модних страна, пише Бацко.
Познате су многобројне акције које је Бацко организовао. Једна од њих је „Празник Мимозе“ у Херцег Новом, јер је Бацко много волео тај град.
Такође, признање „Сунчани Сат“, најугледније еснафске награде коју су додељивали Клинички центар и часопис „Вива“. Ово признање је први добио 1996. године Миливоје Стаматовић, статуету која симболизује борбу међу лицима да продуже свој живот.
Разлог за толико успешног Бацковог рада у животу и новинарству је не само урођена способност, већ и упорност и вредноћа, те је отуда и 2021. године је добио награду за животно дело Удружења новинара Србије.
На крају треба рећи да је Бацку у послу и животу велику подршку пружала и његова супруга Гордана, мила и добронамерна особа која је потицала из старе и угледне породице Најдановић, овенчане славом и традицијом медицинара, па је тако и она била начелник Клиничког центра Звездара. Бацка је посебно обрадовала њена жеља да клиници у којој је радила поклони скупоцени медицински апарат за порођај.
Коментари (1)
Остави коментар27.07.
2024.
Gde moze da se kupi knjiga
Postovani gde moze da se kupi knjiga?
ОдговориHvala unapred na odgovoru.
S postovanjem
Sandra